Прочитај ми чланакНакон што је претходно боравио у Кини, где се састао с председником Си Ђинпингом, индијски премијер Нарендра Моди је у понедељак допутовао у руски град Сочи и састао се с руским председником Владимиром Путином.
Иако ће се лидери три земље следећих неколико месеци имати прилику да се састану на годишњим скуповима Шангајске организације за сарадњу и групе БРИКС, чини се да преферирају неке ствари решити на билатералном нивоу. Стога посет Нарендре Модија има посебну важност.
У Сочију је одржан важан састанак између руског председника Владимира Путина и индијског премијера Нарендре Моди.
“Русија је стари пријатељ Индије, делимо дугогодишње историјске везе, а председник је мој лични пријатељ и пријатељ Индије”, рекао је Моди током састанка с Путином резиденцији на Црном мору
“Годинама, ти и ја, били смо уз раме уз раме, билатерално и на међународној сцени… И јако ми је драго што је тако”, додао је индијски премијер.
Чак и ако су ријечи Модија одређени облик дипломатске пристојности, ваља рећи да последице ове изјаве на међународној разини сигурно неће бити мале.
Трговинска размена, енергетски односи и војна сарадња су биле три велике теме сусрета у Сочију. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је говорио о “стратешком партнерству” између Русије и Индије, поновивши пораст економске сарадње између двије земље, која је порасла за 20% посљедњих година и 40% у последњем раздобљу.
Ово је економско партнерство у којем енергија не може не играти примарну улогу. Руски извоз је усмерен енергенте и на нуклеарну енергију и Газпром, Роснефт и Росатом представљају кључне алате геополитике Москве, а Индија је такођер део ове стратегије.
Као што пише руска агенција Тасс, Лавров је поновио “како се извоз нафте у Индију у прошлој години повећао се 10 пута”. Но, поред невероватног улаза Роснефта на све захтевније индијско тржиште, забиљежен је и пораст тржишног удела Газпрома у гасном сектору, али прије свега треба нагласити руски улазак у индијски нуклеарни програм.
Управо због тога је вест коју треба нагласити да постоји могућност почетка преговора стварања зоне слободне трговине између Евроазијске економске уније и Индије, по моделу какав је недавно договорен с Ираном.
Војна сарадња
Владимир Путин био је врло јасан. Поновио је како Москва и Њу Делхи успостављају “блиске контакте и добру војну сарадњу, што указује на високу стратешку разину нашег партнерства”.
Савез између руског и индијског одбрамбеног сектора траје још времена Совјетског Савеза и модерна Русија није изузетака. Према подацима Стокхолмског међународног института за мировно истраживање (СИПРИ), Москва остаје главни партнер у продаји оружја у Индији.
Као што је Економикс тајмс написао у децембру (просинцу) прошле године:
“У раздобљу од 2012. до 2016. године је Русија чинила 68% индијског увоза оружја, у успоредби с 14% Сједињених Држава и 7,2% Израела”.
Индија покушава диверсифицирати увоз, прије свега како би се избјегло прекомерно суочавање са Сједињеним Државама. Но, јасно је да ће Москва и даље бити главни савезник Индије у набавци војне опреме. То је кључно, ако узмемо у обзир жељу Индије да ојача своје војне капацитете.
У том смислу, пријатељство с Русијом није само повезано с тржиштем оружја већ и повећањем војног знања. Између Индије и Русије траје стална војна размена на високом нивоу, а оружане снаге две земље често суделују у заједничким вежбама. Сетите се војних вјежби “ИНДРА-2017”, које су спровеле индијска и руска флота на Далеком истоку Русије или оне руских копнених снага у индијској покрајини Рајастхан 2015.
Мајк Помпео
Порука Сједињеним Државама
Сусрет између Модија и Путина је уједно порука двема суперсилама у Азији и Пацифик. Мањим делом Кини, а већим Сједињеним Државама.
Истина је да Кина има сложене односе с Индијом и отворена на локалном нивоу. Ту је и нови савез Кине и Пакистана који учинковито блокира Индији приступ Средишњој Азији. Због сукоба између Њу Делхија и Пакистана, Владимир Путин може играти и на индијску карту.
Међутим, Кина овде није главна мета и Си Ђинпинг је јасно поручио како га не занимају непријатељски односи с Индијом. Пекинг је свестан колико је корисно имати економског дива Индију унутар Шангајске организације за сарадњу. Кина има чак добар однос с Индијом и на авганистанском фронту, која је од посебне важности за Пекинг.
За Сједињене Државе су ови сусрети били алармно звоно. Вашингтон је сматрао или се надао да ће Индија бити ступом нове америчке стратегије за индо-пацифичку регију, којој је циљ у окружење ставити кинеску господарску силу.
Вашингтон је увек индијске снаге сматрао за трећи стуб могућег индо-пацифичког савеза, којег у очима америчких стратега чине САД, Јапана Индија и Аустралија. Но, Путинов потез би могао имати велики утицај на сан Трампове администрације, која је рециклирала такозвану “Обамину доктрину” продора у азијско-пацифичку региону.
Мајк Помпео и рециклирање “Обамине доктрине”
Такозвана “Обамина доктрина” се темељи на чланку којег је у часопису Форин полису у октобру (листопаду) 2011. објавила Хилари Клинтон. Чланак Амерички пацифички век, којег вероватно није ни написала тадашња америчке државна секретарка, него само потписала спреман есеј, касније је Обама узео као смерницу за његову стратегију пробоја у азијско-пацифички регион, која је тако добила име Обамина доктрина.
Након низа догађаја у региону, САД су полако почеле губити тло под ногама и Кина се почела наметати као кључна и неупитна сила у целом подручју Далеког истока. Русија је деловала као повезница између супротстављених страна, све док прошле године у Шангајску организацију за сарадњу нису ушли Индија и Пакистан, а ове се године очекује приступање Ирана.
Мајк Помпео је доласком на место америчког државног секретара дошао на идеју стварања савеза између америчке војске и снага Индије, Јапана и Аустралије.
Тек сад је некима јасно да Владимир Путин није из пуке политичке љубазности или пријатељства договорио сусрет с Нарендром Модијем у Сочију.
Наиме, нови амерички државни секретар Мајк Помпео је одмах кренуо с интензивним и напорним послом како би поновно ударио темеље америчкој стратегији у индо-пацифичкој региону.
Након што је главни архитект дијалога са Сјеверном Корејом, који би на крају могао завршити с разговором Кима и Трампа у Сингапуру, али врло лако и пропасти, бивши директор ЦИА-е сада ради на развоју нове стратешке доктрине за индо-пацифички регион, што су потврдили директор азијских послова Беле куће Метју Потингер, министар финансија Стивен Мнучин, с којима припрема документ који би требао бити објављен убрзо након лета.
Мајк Помпео настоји обуздати Кину
Јасно је да је Кина, главни партнер и противник Вашингтона у региону, главни циљ ове стратегије. С Пекингом САД имају амбивалентан однос. Трампов долазак у Бијелу кућу је поновно потакнуо супарништво у комерцијалним и геополитичким подручјима, али је истовремено отворио директни канал између америчког председника и његовог колеге Си Ђинпинга.
Стратешка доктрина коју развија Помпео се темељи на потреби да се Кина обузда привредном, комерцијалном и војном динамиком и стварањем осовине с три главна регионална партнера које САД виде у Јапану, Индији и Аустралији.
Основна идеја је изградња четвероугла коју би чиниле парламентарне демократије великог подручја између Пацифика и Индијског оцеана, а то су Сједињене Државе, Јапан, Аустралија и Индија. За стварање војног савезништва против Кине узимање у обзир унутарњег политичког система и није посебно разумна идеја, али Помпео верује да је то кључно за стратешку сарадњу.
“Премиса је политичко-идеолошка и да те земље деле исте вредности и исте правне принципе. Сценаријо, у ствари, није нов. Међу центрима за истраживање у Вашингтону се о томе расправља већ неко време. Али сада је пројект постао конкретан. Амерички, индијски, аустралски и јапански дипломати то детаљно испитују”, за Коријере дела Сера је написао спољнополитички аналитичар Џузепе Сарцина.
Но, чини се да Вашингтон тражи превише. Од савезника се захтијева да активно учествују у операцији “Freedom of navigation” у Јужном кинеском мору и одржавање заједничких поморских вјежби.
Кина није случајно провела ваздушне вежбе одмах након најаве ових планова, користећи се војном инфраструктуром изграђеном на вештачким острвима у Јужном кинеском мору.
Осим тога, чак и амерички партнери невољко гледају на иницијативу Мајка Помпеа. Аустралија не жели изгубити статус великог економског партнера Пекинга. Индија види користи од пукнућа веза између Сједињених Држава и Пакистана, али никако не жели екстремно ривалство с Кином. Њу Делхи се одлучио на активни дијалог с Пекингом, док Јапан потреса неизвјесност Абеове извршне власти, погођене низом скандала. Све ово су околности у којима је тешко рачунати на ударање темеља за било какву дугорочну стратегију.
У својој стратегији Мајк Помпео може рачунати на снажну подршку политичког и војног апарата Вашингтона.
Кина је спремна
Часопис Дипломат је известио како је Сенат за иницијативе које би побољшале америчку присутност индо-пацифичкој региону осигурао 7,5 милијарди долара, што би требало осигурати економске интересе Вашингтона у региону, ојачати интеракцију са савезницима и прије свега створити оперативну стратегију националне сигурности која у Кини идентификује силу против које је потребно “ојачати обрану и одвраћање”.
Иницијативу “Asia Reassurance initiative act” је први подржао републикански сенатор Џон Мекејн, а сада има потпору страначких колега Кориа Гарднера, Марка Рубија, Тода Јанга и демократа Едварда Маркјуа и Бена Кардеја.
Државни је одбор са своје стране потврдео подршку Пентагона. Мајк Помпео је слиједео савете адмирала Џејмса Ставридиса који је у марту у чланку за Блумберг предложио снажну извршну координацију с министром обране Џејмсом Матисом.
Дакле, нови амерички државни секретар има саугласност војно-политичког апарата Вашингтона у разради главне геополитичке стратегије за блиску будућност Сједињених Држава.
Али у тој стратегији би однос с Кином из интензивног дијалога требао ићи ка директном сукобу између двију сила, посебно у Јужном кинеском мору.
Ипак, чини се да ће уместо упорабе војне силе Мајк Помпео морати поновно посегнути за дипломатијом. Што год да су планирали у Вашингтону, планирали су лоше. Индија не мисли играти улогу “четвртог стуба” војне машинерије за суздржавање Кине, што је потврђено током недавног сусрета Нарендре Модија и Си Ђинпинга, али и током сусрета индијског премијера с Владимиром Путином почетком овое недеље у Сочију.
