Рингишпил
(Поп-рок песма и романса; стихови, музика и пева: Ђорђе Балашевић)
Цури од јутрос од четири-пет, решило небо да потопи свет.
Над градом данима висе исте кулисе.

Фото: Shiranai – Flickr
Полива киша, ал’ то јој је занат.
Ма, све ми је равно ко северни Банат, мање-више…
И са кишом и без кише.
Време се вуче ко теретни воз. Где ли вечерас да помолим нос?
Класика: „Конобар, ун кафе макијато“. Па да.
Пролази време, ал’ то му је манир.
И све је то плитко ко плекани тањир.
Изеш слику, нигде једра на видику.
О, дај окрени тај рингишпил у мојој глави.
То не зна нико, само ти.
Без тебе дрвени коњићи тужно стоје.
Дођи, из плаве боце се појави,
бар једну жељу испуни.
И додај свету мало боје, чудо моје.
Вече се клати ко презрели клип,
тешка времена, а ја тежак тип.
Гравитација зачас узима своје.
Слаб сам ја играч за суботње гужве,
ал’ схватам помало те покретне спужве:
неко пијан лакше живот одробија.
О, дај окрени тај рингишпил у мојој глави.
То не зна нико, само ти.
Без тебе дрвени коњићи тужно стоје.
Дођи, из плаве боце се појави,
бар једну жељу испуни.
И додај свету мало боје. О, чудо моје.
Сустајем, одустајем, притиска ме као пегла.
Јави се, појави се, додај свету мало вергла.
Некад си ме чудила. О, данас би ми тако легла.
Додај мало лудила, додај свету мало вергла.
О, дај окрени…
Реад море: хттп://баласевиц.ин.рс/дјордје-баласевиц-рингиспил-текст/







