Прочитај ми чланакБосна и Херцеговина је постала једна велика депонија за храну из целог света која је изузетно лошег квалитета, а често чак и није за људску употребу.
Тако тржиштем увелико колају производи засићени пестицидима, генетски модификованим организмима, тешким металима, док неки, због неисправности и враћања са граница, буду спречени да дођу до трпеза.
Недавно је на тржишту откривена рижа из Индије у којој је утврђена недозвољена количина пестицида, па је оцењена као изузетно опасна по здравље деце.
Такође, генетски модификован кукуруз, неквалитетне суве шљиве, брашно са истеклим роком трајања, само су неки од производа који су нашли или покушали да нађу пут до грађана БиХ.
Након што буде утврђено да нису за јело или да су опасни по здравље, поједине намирнице буду повучене са тржишта. Међутим, то никако не решава проблем у потпуности, јер је чињеница да су одређено време биле у продаји, односно да су их људи куповали и јели.
Анализа Агенције за сигурност хране БиХ је лани показала да, када се у обзир узме укупан број анализираних узорака и оних за које је утврђено да не одговарају прописима, сваки 20. узорак хране на тржишту БиХ није здравствено исправан.
Кад је реч о микробиолошким параметрима, у највећој мери ради се о месу и производима од меса, сложеним јелима и тесту од житарица, као и производа на његовој бази. Најчешћи узрок њихове неисправности је присуство аеробних мезофилних бактерија, ентеробактерија као и салмонеле.
Код физичко-хемијских параметара, узрок неисправности је било присуство тешких метала изнад прописане максималне дозвољене концентрације, а категорије хране којима су најчешће припадали неодговарајући производи су били риба и рибљи производи, као и додаци исхрани.
У Агенцији су рекли да у БиХ, као и у другим земљама, не постоји апсолутна сигурност хране. Због тога се дешава да се, с обзиром на то да је храна изложена различитим биолошким, хемијским и физичким опасностима у свим фазама производње, прераде, обраде и дистрибуције, здравствено неисправне намирнице нађу на тржишту.
Домаћи произвођачи хране већ одавно упозоравају на шупље границе, преко којих на тржиште РС доспијевају велике количине шкарт хране.
„Зато не чуди што нам из иностранства долази месо старо деценијама, заражено млијеко, поврће, садни материјал. Чињеница је да смо постали права депонија отпада из Европе и света“, каже пољопривредник Владимир Усорац.
Тако су лани са тржишта БиХ, због повећане концентрације адитива сулфита, који је алерген, повучени шкампи шкотског добављача, као и храна и млеко за бебе, због сумње да садрже штетне састојке који су опасни по здравље.
ПОЗДРАВ ЗА МАЛОГ: Шут из Савамале истоварен пред Министарство финансија https://t.co/jlNSKoilfJ
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 1, 2018
Из продаје је повучена и воћна кашица за бебе, и то због остатака средства за чишћење које садржи хлор пронађених у једној теглици производа. Исту судбину доживјеле су и дјечије кашице и воћни сокови, након што је утврђено да садрже недозвољене количине остатака пестицида. Повучен је и топљиви сир који је садржао недекласани конзерванс.
Инспектори су лани спречили и увоз девет пошиљки зараженог семенског кромпира из Европе. Реч је о количини од 140 тона, а утврђено је да је семенски кромпир пореклом из Данске, Луксембурга, Холандије, Немачке и Француске био заражен штетним организмом „Фусариум сп“, који изазива труљење.
За три месеца ове године, на тржишту РС је уништено око 40 килограма хране, која је неприкладна за људску употребу због неодговарајуће декларације и протеклог рока употребе.
