Прочитај ми чланакМалинари пријепољског и ужичког краја после мирног протеста у Пријепољу блокирали су око 15.30 часова магистрални пут од Пријепоља ка Црној Гори.
На протесту је била присутна полиција, а малинари су покушали да пробију њихов кордон, јавља извештач Тањуга са лица места.
Блокада пута је и даље у току. Четворо демонстранта је повређено, јавља РТС.
Како јављају очевици, у саобраћају је настао хаос, а створиле су се километарске колоне. Путнички саобраћај се одвија алтернативним правцем кроз град, док је теретни у прекиду.
Уместо најављеног двочасовног мирног протеста крај Владичанског двора, произвођачи су у једном тренутку кренули магистралом када су се и сукобили са полицијом, током којих је четворо произвођача лакше повређено.
Окупљени су на магистрали подигли шатор, јављају очевици.
„Нико не тера никог да сади малину, а ни да купи“
Малинари из Прибоја и Пријепоља из удружења „Лимска долина“ најавили су за данас протест и блокаду магистралног пута ка Црној Гори због ниске откупне цене малине и траже да аконтна откупна цену буде од 180 до 200 динара.
„Нико не тера никог да сади малину, а ни да купи“
У Србији почиње берба малине, различите су процене о томе какав ће бити овогодишњи род.
Произвођачи очекују већи род, а хладњачари страхују да ће он бити мањи, док откупна цена још није позната.
Малинари из Прибоја и Пријепоља из удружења „Лимска долина“ најављују за данас протест и блокаду магистралног пута ка Црној Гори и траже да аконтна откупна цену буде минимум од 180 до 200 динара.
Цена малине интересује и произвођаче и извознике, а директор Сектора за пољопривреду Привредне коморе Србије Вељко Јовановић каже за Танјуг да, као и код било које друге врсте воћа, цену малине одређује тржиште и на њу утичу бројни фактори и компоненте.
Међу њима су мануелни рад, улагања произвођача у што квалитетније малињаке на којима могу да се примене све агротехничке мере, али и улагања извозника у хладњаче.
„Реч је о огромним улагањима и наравно да она утичу на крајњу цену производа, али и гарантују квалитет“, наглашава Јовановић.
Како је навео, комплетна слика о берби, роду и стању на трзишту очекује се у августу, али прве процене су да ће род бити добар, јер је штета коју је град нанео усевима у западној Србији занемарљива у односу на укупну производњу малине у земљи.
Док поједини малинари очекују бољи род од прошлогодишњег, хладњачари из Златиборског округа процењују да ће он бити мањи за око 20 одсто у односу на 2017.
Скоро сва малина се извози на захтевно европско тржиште, док у Србији остане између један и два одсто укупног рода.
„Разлог су и навике потрошача и цене које су можда превисоке за домаћег потрошача, али и велика потражња у иностранству за нашом малином која је мотивисала бројне произвођаче у Србији да покрену производњу од које очигледно имају добру зараду“, каже Јовановић и додаје да се ове године може рачунати да извоз буде између 60.000 и 90.000 тона.
Протеклих година, додаје, могле су да се примете различите тенденције на тржишту и када је реч о цени малине и када је реч о захтеву потрошача.
„Све више се траже смрзнути миксеви, све мање сама малина роланд као смрзнута. Свакако да те тенденције утичу и на производњу и на цену. Српска производња не би требало да буде у проблему и далеко је од тога да је угрожена“, рекао је Јовановић.
Највише засада малина је у западној Србији где се традиционално узгаја сорта виламет, а Јовановић наводи да се последњих година сади и на територији Војводине која до сада није била карактеристична за малину, углавном сорте полка и полана које се до сада нису гајиле у Србији.
„Процењује се да у Војводини сада има око 1.000 хектара засада“, рекао је Јовановић.
Пољоприредник из села Варда у општини Косјерић Раде Радовановић очекује да ће овогодишњи род малине у том крају бити бољи од прошлогодишњег када је био мањи за око 30 одсто у односу на 2016. због снега који је пао крајем априла.
Три врсте малине – виламет, туламин и микер, које узгаја на око два хектара на обронцима Повлена, на надморској висини између 800 и 900 метара и за које има Глобал ГАП сертификат о здравом производу, продаје фирми из Ужица са којом, каже, има одличну сарадњу.
Прошле године свежа малина у том крају, који произведе око петине укупног рода у Србији, продавала се за 150 динара по килограму, а Радовановић наводи да ће ове године цену поново одредити тржиште које је, каже, сурово.
Поводом штрајкова и блокада путева због незадовољства малинара откупном ценом, Радовановић је рекао да нико никога не тера да сади малину, као што нико не може некога натерати да је купи по цени коју произвођач хоће.
Ове године није имао штету на усевима, о сваком уложеном динару води евиденцију, а по његовој рачуници улагања у малину, укључујући ђубриво, хемијске препарате и нафту, износе нешто мање од 80 динара по килограму рода.
Засаде је осигурао, а поред малине, на три хектара гаји црну и црвену рибизлу, дуњу, шљиву и јагоду, има компјутерско управљање системом за наводњавање „кап по кап“ и ђубрење, као и мини хладњачу, а са сином, студентом Пољопривредног факултета, планира да отвори мини фабрику за прераду воћа.
Каже да до сада није добијао никакве субвенције од државе, те да је разочаран односом Министарства пољопривреде према произвођачима.
„Прошле године у јуну поднео сам захтев за набавку пољопривредне опреме, три дана сам прикупљао потребне папире. Никакав одговор до данас нисам добио“, каже Радовановић.
Слободан Кузмановић из ужичке хладњаче „Тргоагент“ каже за Танјуг да је та фирма прошле године откупила око 2.000 тона малине из Бајине Баште, Ужица, Пожеге и Ариља, коју пласира на тржиште западне Европе, највише у Немачкој.
Још се, наводи, не зна овогодишња откупна цена, али да је очигледно да ће бити нижа него 2017. када је цена свеже малине по килограму била 150 динара.
„Ми не диктирамо откупну цену, већ купци. И даље је већа понуда од потражње“, рекао је Кузмановић и навео да је још остало и прошлогодишње малине.
У међувремену, а према писању Политике, Влада Србије одлучила је да формира радну групу за израду стратешког документа за унапређење производње и тржишта малине у Србији.
Радна група, како наводе, имаће 17 људи, међу којима је неколико експерата и професора са пољопривредних факултета, а највећим делом су у радној групи заступљени представници произвођача и хладњачара.
Група је формирана на годину дана и састајаће се најмање једном месечно, а треба да укаже на критичне тачке у тржишном ланцу производње малине, те да донесе мере за стратешко решавање постојећих проблема у малинарству.
