Прочитај ми чланакНије реално да концепт војне неутралности буде уврштен у Устав Србије. Војна и свака друга неутралност није ствар само државне одлуке, већ и околности на међународној сцени, кажу за Данас незванично извори блиски власти…
… коментаришући закључак недавно одржаног скупа о новој НАТО стратегији да у Устав треба да се уврсти војна неутралност као перманентна категорија, по узору на Аустрију и да се, потом, затражи њена међународна верификација од стране Уједињених нација.
Поједини саговорници Данаса из безбедносних кругова истичу и да „војна неутралност јесте опредељење Србије“, али не искључују могућност да наша држава „на дужи рок“ промени став и прикључи се НАТО-у. „Имајући у виду променљивост ситуације на међународној сцени, готово у потпуности се може искључити могућност да ће концепт неутралности бити уврштен у Устав, у склопу најављене измене највишег правног акта. У овом тренутку нереално изгледа да ће се Србија придружити Алијанси, али ко зна шта ће се десити у наредним годинама“, тврде наши извори.
С друге стране, Санда Рашковић Ивић, потпредседница Народне странке, оцењује за Данас да би концепт војне неутралности требало да буде и Уставом дефинисан.
– Једна скупштинска већина може да изгласа неутралност, а нека друга већина може да је обори. Зато војна неутралност мора да буде снажније дефинисана, сматра наша саговорница.
Председник Демократске странке Србије Милош Јовановић каже за Данас да је „статус Србије као војно неутралне државе утврђен Резолуцијом Народне скупштине из 2007. године, актом који се вољом скупштинске већине лако може променити и зато Демократска странка Србије сматра да је потребно да се војна неутралност Србије угради у њен законски систем“.
– Са тим циљем је ДСС пре годину дана поднела Народној скупштини Предлог закона о војној неутралности Србије, који није стављен на дневни ред, што отвара питање искрености владајућих странака када је у питању њихова опредељеност за поштовање војне неутралности Србије. Иако војна неутралност може још чвршће да се утврди и Уставом, сматрамо да је у овом моменту довољно донети системски закон, а затим покренути дипломатску акцију како би Србији пријатељске велике силе признале њену војну неутралност и тиме јој пружиле заштиту у случају угрожености, поручује Јовановић.
Саша Јанковић, лидер Покрета слободних грађана, наводи за Данас да „сматрам да нацији не треба Уставом забранити, већ дати право да на референдуму донесе одлуку о учлањењу у било који војни савез, после озбиљне анализе и сучељавања аргумената у јавности и стручним круговима, то не значи да сам априори за учлањење у било који војни савез“.
Игор Новаковић, директор истраживања ИСАЦ фонда, указује за Данас да у „Устав можете ставити шта год хоћете, ако се уважи процедура, али оно што је право питање јесте шта та неутралност значи, односно какве политике подразумева“.
– У нашем случају неутралност значи „само не у НАТО“, како је то тренутно дефинисано. Дакле, статус служи да неко не уведе Србију у НАТО иза леђа грађана, иако је сасвим јасно да је такав сценарио немогућ. С друге стране, неутралност је спољнополитичка стратегија која се односи на случајеве директног напада неке друге државе. Безбедносни изазови са којима се Србија суочава су другачији, пре свега асиметричне природе, на пример, миграције. И то се решава кроз сарадњу са најближим суседима и партнерима, наводи он.
Новаковић, такође, напомиње да неутралност подразумева да земља нема могућности да буде лако увучена у неки будући сукоб, „док је Србија гарант Дејтонског споразума, што само по себи повлачи и давање одређених безбедносних гаранција за ситуацију у БиХ“. „Дакле, земља може да буде неутрална само ако не постоје перспективе да буде лако увучена у неки будући сукоб. Било каква врста гаранције, као што је Дејтонски споразум, није компатибилна са неутралношћу као статусом“, закључује саговорник Данаса.
НОВЕ ПРЕТЊЕ НАТО-а: „Ако покушамо да вратимо војску на Ким, НАТО ће да реагује!” https://t.co/eVRTIxvwpI
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 5, 2018
Вучићева порука
Председник Србије Александар Вучић је приликом недавног сусрета са амбасадором САД Кајлом Скотом истакао да „Србија љубоморно чува и штити своју неутралност, наша земља жели да са свима разговара и има партнерски и пријатељски однос“.
