Прочитај ми чланакУ којој мери је Декларација о заједничком језику постигла свој циљ разговарали су Рајка Глушица, Јерко Бакотин и Ида Престар у Центру за културну деконтаминацију у оквиру пратећег програма књижевног фестивала Крокодил који се одржава у Београду.
Модератор разговора пред пуном салом ЦЗКД био је хрватски писац и филозоф Игор Штикс.
На питање да ли се у Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској и Црној Гори говори истим језиком Декларација о заједничком језику даје потврдан одговор.
Реч је о документу који је 30. марта 2017. године представљен у Сарајеву, а један од најзначајнијих лингвиста у региону Ранко Бугарски написао је књигу о Декларацији под називом „Говорите ли заједнички“.
„Говоримо о заједничком стандардном језику полицентричног типа, односно о језику којим говори више народа у више држава с препознатљивим варијантама, какви су немачки, енглески, арапски, француски, шпански, португалски и многи други… Коришћење четири назива за стандардне варијанте: босански, црногорски, хрватски и српски, не значи да су то и четири различита језика“ пише у декларацији о заједничком језику.
Штикс је отворио дебату занимљивим пописом противника Декларације.
„У те силе које се противе Декларацији спадају: Загребачки надбискуп, Српска књижевна задруга, председница Хрватске, Бошњачка академија наука и умјетности…“ казао је Штикс.
Штикс каже да је главна замерка Декларацији да је политички пројекат.
„Сви знамо да се опасни политички пројекти морају сатрти у почетку. Опасно је да неко тврди да имамо заједнички језик. Ако говоримо истим језиком, онда смо исти народ, а ако смо исти народ што не би имали заједничку државу…Морам да напоменем да је овде реч само о документу о језику“, казао је Штикс.
Глушица: Декларација глас разума
Рајка Глушица је редовни професор лингвистике на Универзитету Црне Горе и сматра да Декларација глас разума у балканском колоплету језичких национализама.
„Декларација је нешто најбоље што се десило нашим народима. Позив за буђење савести која не одбацује чињеницу да ми говоримо једним језиком. Једноставно не смемо наседати на приче да се ради о различитим језицима и на тај начин пунити џепове преводиоцима. Не смемо пристати на сегрегацију у школском систему. Ми смо Декларацијом казали нешто што у овом моменту звучи као светогрђе“, казала је Глушица.
Она наводи да је у протеклих 30 година у Хрватској најчвршће грађен мит о засебном језику.
„Ако делимо језик са другим народима, нећемо бити мањи представници тог народа. То треба поручити млађим генерацијама. Различите нације деле један те исти језик и са друге стране исти језик се говори у различитим државама. То је чињеница коју нисмо ми измислили на простору некадашње Југославије. Представници четири народа се јако добро разумеју и наука је потврдила да је то полицентрични језик“, казала је Глушица.
За њу нема дилеме да је случај српско-хрватског језика идентичан са многим сличним језицима у свету као што су шпански или енглески…Четори различита назива за језик у четири различите државе Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској никако не значи да је реч о четири различита језика“, казала је Глушица.
СПОР ОКО ПРЕВЛАКЕ – Хрвати Црногорцима затварају море https://t.co/CUGaleXgIg
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 16, 2018
Бакотин: У Загребу увек тражим „кесу“
Новинар из Сплита Јерко Бакотин каже да он у Загребу увек тражи кесу у продавници и да му тамо кажу да није у Београду.
„Ту ситуацију разрешим признањем да сам из Сплита и да се тамо такође каже кеса. У Хрватској постоји језички империјализам. Људе из Хрватске који су потписали Декларацију хрватске политичке елите оптужују за неојугословенство. Пројекат нове хрватске државе је отписао југословенску идеју иако је она у зачетку била веома заступљена у хрватском политичком корпусу. У Уставу Хрватске постоји забрана удруживања у неојугословенске асоцијације, и постојала је идеја да су Хрвати пореклом Иранци а не Словени…“, казао је Бакотин.
Ида Престар је поп звезда и новинарка која живи у Београду.
Она каже да никада није имала проблема у Београду због изговора и да су је сви увек добро разумели…
„Због свог говора у Београду никада нисам била дискриминисана. Напротив прилазили су ми људи и говорили о најлепшим успоменама. О војсци, девојкама, бившим животима, првим сексуалним искуствима. Никада нисам имала потребу да мењам свој говор у Београду. Београдски и загребачки изговор су ми били увек ближи од сплитског“, казала је Престар.
