Прочитај ми чланакСеверноатлантски савез (НАТО) је у стању великих тензија пред самит који ће се одржати 11. и 12. јула у Бриселу. Како наводи некадашњи врховни НАТО Џејмс Ставридис, два највећа проблема за алијансу су Владимир Путин и Доналд Трамп.
– Када сам служио као врховни савезнички савезник НАТО-а од 2009. до 2013. године, имали смо контроверзе и несугласице у вези са Авганистаном и Либијом, на пример, и бескрајним аргументима о равноправном дељењу терета између САД-а и других савезника. Заиста, извештаји о лошем стању у НАТО-у константни су током деценија, посебно одмах након распада Совјетског Савеза – каже Ставридис у тексту за „Блумберг“.
foto: sputnik
Како је рекао, оно што је сада другачије, јесте очигледна антипатија америчког председника према алијанси уопште и нарочито према неким њеним лидерима.
– Отворена нетрпељивост Доналда Трампа према немачкој канцеларки Ангели Меркел, британској лидерки Терези Меј и канадском премијеру Џастину Трудоу, на пример, чини се дубоко укорењеном и неподношљивом – рекао је он и додао да се и Трампова наклоност према француском председнику Емануелу Макрону охладила.
Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО
Овај лични анимозитет међу најважнијим националним лидерима алијансе долази у посебно несрећном периоду, каже он, јер Русија на челу са Владимиром Путином „притиска периферију НАТО, користећи технике ‘хибридног ратовања’ за дестабилизацију балтичких и земаља и држава на обали Црног мора и примењује сајбер операције у циљу подривања демократије у САД“.
Према његовим речима, многи страхују да ће Трамп на НАТО самиту бити у још једној мисији напада на савезнике, а да ће затим са Путином неколико дана касније разговарати топло и весело.
– То би наставило његов образац успостављен пре неколико недеља када је покопао самит Г7, а затим грлио севернокорејског диктатора Ким Џонг Уна у Сингапуру. Друга рунда таквог понашања би учврстило став у Европи да је амерички председник непоправљив и непоздан партнер, што би довело до једне од најдубљих криза у 70 година постојања алијансе – рекао је он.
Оно што је посебно штетно, како је навео, јесу очигледни лична наклоност и дивљење Трампа према Путину, што изгледа потпуно „необјашњиво с обзиром на подршку руског лидера сиријском режиму и његову незакониту инвазију на Украјину и анексију Крима и пре свега руски упад у амерички политички процес 2016. године и касније – што Трамп одбија да призна“.
– Иако нико није заинтересован да се поново нађе у хладном рату, огромна политичка разлика између Трамповог односа према демократским вођама НАТО-а и његовог често израженог дивљења ауторитарном Путину представља огроман дисконтинуитет за савез – каже Ставридис.
Амерички партнери су посебно забринути да би Трамп могао да да изненадни поклон Путину, да најави значајно повлачење америчких трупа из Европе, смањи одбрамбена средства која Америка одваја за Европу или заустави спровођење заједничких вежби са најисточнијим члановима НАТО, што Русија сматра „провокативним“.
С обзиром на то шта је учинио на састану са севернокорејским лидером, Ставридис каже да су ти страхови оправдани.
Како је рекао, можемо да очекујемо да Трамп настави са својим коментарима о томе како чланице НАТО не плаћају довољно за одбрану и не врше своје дужности, а могуће су и претње да ће САД иступити из алијансе.
– То би било трошење вредних заједничких тренутака које светски лидери ретко имају, посебно у време када имају много важнијих проблема да се њима баве – рекао је он.
Према његовим речима, једина нада је да амерички секретар одбране Џејсм Матис, некадашњи НАТО командант са четири звездице, усмери разговор ка кључним темама.
АМЕРИКАНЦИ ИМАЈУ 700 БАЗА ШИРОМ СВЕТА: А руски адут је атомско наоружање https://t.co/v9AlD67FLM
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 8, 2018
– Оно за шта би САД требало да се залажу је јасно, континуирана посвећеност финансирању у Авганистану, где ће кључно бити приморавање талибана да седну за преговарачки сто; повећање сајбер ресурса за одбрамбене и нападне активности; успостављање већег нивоа формалног учешћа НАТО-а у борби против Исламске државе; стварање кохерентног надзорног и оперативног плана за Арктик; и – изнад свега – синхронизовање одговора држава НАТО-а на актуелну руску агресију око граница алијансе – рекао је Ставридис.
Како је закључио, вредно је дискутовати о улагању у одбрану, али да се на самиту у Бриселу не сме пропустити шанса коју ту има цео демократски свет.
