Прочитај ми чланакНапори да се угрози договор о имену Македоније, у комбинацији са јачом сарадњом Анкаре и Москве, главни су разлози ескалације напетости између Грчке и Русије.
То кажу дипломатски извори у анализи бриселског портала еурацтив.цом, а преноси РСЕ.
Односи између Атине и Москве су се погоршали у последње време након што одлуке грчке владе 11. јула да протера двојицу руских дипломата и забрани долазак још двојице.
Грчка влада је рекла да поседује доказе да су они покушали да подрију недавни договор између Грчке и Македоније, који би Скопљу треба отворити пут ка уласку у НАТО.
Атина каже да су о овоме информисали Русију већ дуже време.
Кремљ је изјавио да Сједињење Државе стоје иза овог потеза, који је, преме руском амбасадору у Атини Андреју Мослову, “разочаравајући”.
Новинска агенција ТАСС је 19. јула известила да ће руски министар спољних послова Сергеј Лавров отказати планирани састанак у Атини у септембру због напетости између две земље.
“Мислим да у тренутној ситуацији ова посета губи свој моментум, бар што се тиче рокова о којима смо разговарали, то јесте у септембру“, изјавио је руски амбасадор.
Грчки извор је за Еурактив рекао да су Руси питали да посете Атину и да је Лаврову упућен позив, а раније је грчки амабасадор у Москви је позван у Министарство спољних послова Русије ради даљих објашњења по питању протеривања двојице дипломата, али нису најављене никакве узвратне мере.
И Скопље и Атина су упозорили Европску унију и Сједињене Државе око руске мобилизације у региону уочи референдума о имену који ће се на јесен одржати у Македонији.
Македонски премијер Зоран Заев недавно је изјавио да је грчки бизнисмен који има блиске везе са Москвом платио грађанима Скопља да “врше насиље” уочи референдума.
Поред тога, министарка одбране Радмила Шекенриска је 13. јула изјавила да њена земља неће дозволити Москви да угрози споразум о имену са Грчком.
“Било је систематских напора од стране руских кругова да подрију споразум о имену,” изјавили су дипломатски извори за Еурактив, додајући да су такође покушали да појачају свој утицај у Грчкој православној цркви и код јерусалимског патријарха.
МЕРКЕЛОВА СЕ ОГЛАСИЛА ПОВОДОМ Трампа и Црне Горе https://t.co/cbHFAeyl8q
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 21, 2018
Нови однос снага у ширем региону је још један фактор који је допринео ескалацији напетости између Москве и Атине.
Приближавање Турске и Русије и њихове заједничке акције у сиријском рату су изненадили Атину. Турска је традиционално била главни ривал Грчке и само је чланство обе државе у НАТО-у спречило њихов улазак у војни сукоб.
“Блиска сарадња у сиријском рату између Русије и Турске је појачала наше сумње“, изјавили су грчки извори, додајући да је следеће забрињавајуће питање за Атину планови Турске да купи руски ракетни одбрамбени систем С-400 као део напора да појача одбрамбене способности у региону.
Ројтерс је у априлу известио да је амерички државни секретар Мајк Помпео рекао турском министру спољних послова Мевлуту Чавушоглуу “озбиљност америчке забринутости … у случају ако они (Турска) остану при (договору о ракетном систему)”.
“Ово води већем опрезу у НАТО-у“, казали су извори.
Али из угла Атине, Турска такође појачава утицај код њених северних сусједа.
Анкара уопште није неутрална по питању недавног договора о имену. С друге стране, Атина се нада да ће споразум о имену на крају окончати све јачи турски утицај на Балкану.
Грчки министар спољних послова Никос Коцијас недавно је у интервјуу за Еурактив изјавио да Грчка неће “бити у окружењу када реши своје проблеме” (са северним суседима).
Говорећи на скупу у Атини у четвртак, Коцијас је рекао да противницима споразума о имену да стварна опасност није у поштеном споразуму са малом државом каква је Македонија, већ у њеном препуштању у руке Турске.
“Зар нисмо у опасности (када Турска) тренира војску свих наших северних сусједа и успоставља војне базе на северу?” питао је Коцијас реторички.
