Прочитај ми чланакВише од 2.000 Срба је убијено, док их је најмање 220.000 прогнано из Хрватске, највише из Републике Српске Крајине, током војно-полицијске операције "Олуја", тог страшног августа 1995. године. До данас једва да се 35.000 прогнаника вратило у Хрватску и остало на својим огњиштима.
Ко је имао среће, у ратном вихору и егзодусу становништва успео је да сачува свој живот, али и животе најмилијих. На тракторима, камионима, у аутомобилима и неретко пешице, грађани Хрватске су бежали спасавајући живу главу, за особом остављајући сви што су током живота стицали, док су војници и полицајци Хрватске заузимали и палили Крајину…
На годишњицу „Олује“ Хрвати славе победу, док је за Србе 4. август дан жалости, датум кад су системски прогнани са својих огњишта. Незаконито им је одузето око 42.000 станова, а вредност њихове опљачкане и узурпиране имовине процењена је на око 30 милијарди евра. Међутим, њихове невоље се ни данас, након 23 године од злогласне „Олује“, не завршавају.
Од 70.000 повратника у Хрватску свега половина је тамо остала, док се последњих година на једног повратника чак пет Срба трајно одсели из суседне земље.
„Олуја“ – Удружени злочиначки подухват
Операција Олуја почела је 4. августа 1995. године са циљем заузимања Републике Српске Крајне. У акцији је учествовало 140.000 хрватских војника, насупрот 30.000 српских.
Книн је заузет 5. августа, а за њим су пала и многа друга места. Процењује се да је у „Олуји“ убијено између 1.800 – 2.300 Срба. У првостепеној пресуди хрватским гернералима Анте Готовини и Младену Маркачу Међународни суд у Хагу, „Олују“ окарактерисао је као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и насилног протеривања Срба. Међутим у другостепеној пресуди они су ослобођени оптужби.
– И данас је много нерешених проблема који онемогућавају повратак Срба. На првом месту је процесуирање пред хрватским судовима бивших припадника ЈНА и Крајишника. Управо из тог разлога, од повратка страхује 100.000 радно способних људи. А Хрвати то врло перфидно раде, знају да то спречава повратак… На попису становништва 1991. године пописано је 582.000 Срба и 106.000 Југословена, а на последњем из 2011. године пописано је 186.000 Срба. Значи да је за све ове године 400.000 Срба нестало из Хрватске! Данас више Срба одлази из Хрватске него што се у њу враћа. И ревитализација усташтва утиче на то да се људи не враћају, али и то што они који су тамо остали у селима, српски старци, живе без основних животних услова, без струје, продавница, путева и лекара – каже Саво Штрбац из Документарно-информационог центра „Веритас“.
Дискриминација траје
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже да је однос Хрватске државе према српским повратницима и према протеранима – дискриминаторски.
– Чак и економски развој крајишког подручја је у застоју, Хрватска ништа не ради да обнови тај крај, да се развије, да имају људи где да се врате. Срби тамо не могу да се запосле у државном апарату, у здравству, просвети, полицији… Онемогућава се употреба српског језика и ћирилице, рехабилитује се усташка идеологија, док се патриотизам код неких мери мржњом према Србима. И како да се враћају? – каже Линта за Курир.
Бројке
1995. године спроведена је операција „Олуја“
4 дана је званично трајала „Олуја“
220.000 Срба само тих дана протерано је из Хрватске
2.181 Србин је убијен током ове војне акције
19.171 људи из Хрватске још има статус избеглица у Србији
379 жртава „Олује“ је ексхумирано, али још неидентификовано
156 гробова са Србима још увек чека на ексхумацију
65 одсто страдалих у „Олуји“ били су цивили
ЕНГЛЕЗИ СЕ ПРАВЕ ЕНГЛЕЗИ, УПРКОС ПРОТИВЉЕЊУ И КИНЕ И РУСИЈЕ… https://t.co/BO8VXndfd1
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 1, 2018
Проблеми који и данас муче крајишке Србе:
– процеси и оптужбе пред хрватским судовима
– враћање имовине и недостатак компензације за оштећења
– исплата пензија из деведестих година
– исплата динарске и девизне штедње
– нису све куће обновољене
