По ко зна који пут однос Србије и Русије изазвао је сумње унутар ЕУ и поново, потенцијално, довео у питање напредак на европском путу. Најновија у низу “пацки” је стигла од Литваније, која се успротивила отварању поглавља 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику. Главна замерка - однос Београда и Москве.

Нема сумње да на адресу Србије свако мало стигне понеки критички осврт управо због тих односа, као што нема сумње да су и у Београду и Бриселу свесни да ће у наредном периоду, уз приближавање Србије ЕУ морати да дође до усклађивања спољне политике.

Управо то је, прилично јасно, назначено је и у последњем Извештају Европске комисије о напретку Србије.

Међутим, увођење санкција Русији, што су иначе учиниле евроспке земље пре извесног времена, није једина ствар која се спочитава Србији, када је у питању усклађивање политика. Листа ствари које је Србија одбила да потпише, а које су у вези са интересима Русије, много је дужа од тога.

Украјина, Сирија, Косово…

– Ту су и разне теме у вези са Украјином, а у прошлој години било је и деклерација које су имале везе са Русијом и њеним интересима у Сирији, или свету, а ми се ни са тим нисмо ускладили. Сваки пут када је Русија тема, ми се не усаглашавамо. Разлог томе вероватно јесте Косово, стратешко партнерство које две земље имају, али и руски утицај у Србији на разним пољима. Да ли је сада прави моменат да Србија уради што је Црна Гора својевремено урадила када је реч о Москви? – пита се Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд).

Илустрације ради, током целе 2017. године ЕУ је објавила укупно 41 декларацију у којима је позвала државе кандидате и потенцијалне кандидате, као и државе чланице Европског економског простора и Источног партнерства да им се придруже. Од тог броја Србија, према подацима ИСАЦ фонда, Србија се усагласила са свега 19 (46,3 одсто), што је пад од око 20 одсто у односу на године пре тога.

Србија би могла да блокира ЕУ?

Од 22 декларације са којима се није усагласила, седам се односи на ситуацију у Украјини у контексту повезаности Русије са различитим елементима кризе у овој земљи, четири на афричке државе (две на ДР Конго, и по једна на Чад и Уганду), по три су биле у вези са ратом у Сирији и кризом у Венецуели, и по једна у вези са Босном и Херцеговином, Мјанмаром/Бурмом, самом Русијом, Придњестровљем у Молдавији, као и Међународним кривичним трибуналом. Од тога, чак 12 је, показују подаци, тематски посредно или непосредно везано за Русију.

– Оно што је Литванија поставила као проблем јесте како ће се Србија, када постане чланица ЕУ, поступати у Европском парламенту ако остане садашњи начин одлучивања, односно доношење одлука концензусом – прича Новаковић.

У пракси, то би могло да значи да би Србија, не гласајући за неку одлуку која се односи на Русију, практично могла да блокира ЕУ да је донесе.

Русија, Кина, афричке државе…

Новаковић објашњава и да Србија у европским извештајима има обавезу “прогресивног усклађивања”, а да у реалности има пад у усаглашавању. Он каже и да те, спољно политичке деклерације у себи не садрже нужно и неке мере које треба спроводити, али да говоре о политичким ставовима и потенцијалних и чланица ЕУ.

– Није то само случај са Русијом, већ и са Кином. У вези са њом, додуше, није било великог броја деклерација, а од оних које су донете, углавном су везане за људска права – прича Новаковић.

Србија се, рецимо, није усагласила са декларацијом која је посвећена рушењу авиона “Malaysian Airlines” (лет МХ17), која се се односи на подршку ЕУ Заједничком истражном тиму који утврђује чињенице око овог случаја, у који је иначе умешана Русија.

Декларације око Сирије са којима се Србија није усагласила односе се на случајеве у којима ЕУ директно указује на умешаност Русије у појединим нцидентима. Србија се није усагласила ни са Декларацијом која се односи на етнички руски регион Придњестровље у Молдавији, који је унилатерално прогласио независност, односно на продужење рестриктивних мера према појединцима и ентитетима из овог региона.

Косово и „сигурни гласови“

Осим када је реч о деклерацијама у вези са Русијом, Србија се прошле године није усагласила са две декларације које се тичу рестриктивних мера против ДР Конга, као и са декларацијама у којима ЕУ протестује због посета председника Судана Ал-Башира Уганди и Чаду. Разлог за неусаглашавање, наводи се у анализи ИСАЦ фонда, највероватније је у томе што су ове државе гласале против пријема Косова у УНЕСЦО, па је ово знак захвалности, али и обезбеђивање “сигурних гласова” ако до гласања поново дође.

Слична ствар је и са деклерацијама које су се односиле на Венецуелу, од којих су се неке односиле на политичку репресију режима, а разлог је вероватно Косово, пошто га ни ова земља није признала.

– Тренутно је приоритет поглавље 35 о Косову, које стоји по страни. Међутим, поглавље 31 о спољној политици, када дође на ред, може да направи гомилу проблема, јер су неке од држава ЕУ скптичке према Русији и не гледају благонаклоно на наш однос са Москвом. Можда је Литванија само била најгласнија – објашњава Новаковић.

Блокада, нови услови, тежи преговори…

Како каже, оно што би могло да уследи као “казна” су и неке нове блокаде поглавља, можда и нови услови за Србију, али и тежа динамика преговора него што је уобичајено.

– Када је реч о овој области, оно што Србија већ ради јесте учешће у цивилним и војним мисијама са ЕУ, и то су похвалне ствари у којима се трудимо и у којима имамо резултате. Међутим, политичка и вредносна орјенатација су нешто што ће у будућности бити најважније – закључује он.

Промениле се околности

Коментаришући “црвено светло” од Литваније за поглавље које се односи на беубедност, министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић наводи да поглавље 31 уобичајено није било превише захтевно, али “како су се међународни односи закомпликовали и саме државе ЕУ морале да се усаглашавају да би постигле консензус око неких питања, донекле су измењена и очекивања појединих чланица према кандидатима”.

– Од земље кандидата очекује се да усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ постигне постепено до чланства – каже Јоксимовић.

Нема скрининга

Координаторка Националног конвента о ЕУ у Србији Наташа Драгојловић наводи да још увек не постоји скрининг ЕУ за поглавље 31 када је реч о Србији, и да ће се тек по његовом добијању знати конкретне замерке.

– Скрининга нема јер нема сагласности држава чланица. Ми можемо да претпостављамо шта може да буде проблем, али не знамо засигурно док не видимо овај документ. Једна од ствари вероватно јесте увођење санкција Русији, што Србија није учинила, али можда има и још неких крупнијих – наводи Драгојловић.

НЕЋЕ СА ИЗДАЈНИЦИМА: ДСС раскинуо локалне коалиције с СНС због „предаје Косова“ https://t.co/rusx2SDoix

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 6, 2018

Иако скрининга нема, неке ствари ипак нису непознаница. Примера ради, ЕУ је у више наврата имала замерке на Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, за чије особље Русија тражи дипломатски имунитет.

Такође, није непознаница ни то што ЕУ Србији замера и заједничке војне вежбе са Русијом, што се нашло и у неколико званичних извештаја.

Извор: blic.rs

Ознаке: ЕУ, Русија, Србија