Прочитај ми чланак

ЈОВАНОВИЋ: Нећу у власт с неким ко хоће да преда Косово

0

"Вучић ће предати Косово, није нам локална власт најважнија. Није био циљ ДСС-а да сруши локалне власти, већ да нећемо да сносимо одговорност за предају територије", рекао је председник ДСС-а Милош Јовановић, коментаришући одлуку странке да напусти коалиције с напредњацима.

Јовановић је рекао да нема тачне податке о броју одборника који не желе да се повинују одлуци странке.

„Одборници остају у Скупштини, само неће гласати за власт, функционери морају да дају оставке, два функционера у Ужицу не желе да раскидају, то смо већ знали, они који се неће повиновати одлукама су брисани из евиденције. Одлука је политичка, да л ће се уздрмати Косјерић или Врачар не знам. Напредњаци на Врачару имају већину одавно и без нас, јер су прешли људи из других странака у СНС“, каже Јовановић, и додаје да се не плаши прелетања.

„Обилазили смо одборе, имамо пресек стања, знамо шта би се могло догодити. Нама је било важно да сваки одбор остане чист, нећу да ми неко каже био си у власти са неким ко је прекрајао границе“.

Председник ДСС додаје да се национална и локална политика разликују, али да питање сарадње мора да се постави, када, како је рекао, национална власт постане квислиншка.

„Да воде политику сагласну Уставу нема никаквих проблема, када почне да води косовску политику која је противна уставу, ја нећу да водим странку која има такву сарадњу. Ја сам већ био вратио мандат у Скупштини збох неслагања са таквом политиком“.

Он објашњава да су се у ДСС-у темељно бавили Косовом, истичући да све „бране“ које постоје према Косову су оне које су поставили ДСС и Коштуница. Како каже, ствари су се промениле од тренутка када је Вучић постао председник.

„Он одлази у Вашингтон и онда отвара унутрашњи дијалог, ми прихватамо да учествујемо, надајући се да ће да се деси неки преокрет. Ја сам рекао још у новембру да се спрема терен да се преда Косово. Било је низ скандалозних изјава председника. Имамо и конкретно дело – у јуну се у Бриселу разговарало о оквирима споразума о свеобухватној нормализацији. Чист као суза је правац СНС и јасно је да се он неће мењати. Потпуна срамота је да се Вучић тако понаша и онда сам рекао цепајте коалиције“.

На питање ко је рекао да ће Косово добити столицу у УН, Јовановић је рекао да је Вучић то изјавио једном приликом.

„Косово неће добити место у УН, осим ако Србија нечим не буде задовољна. Он је тиме рекао да је за њега појмљиво да Косово постане чланица УН. Он је јуче рекао да нам не треба територија која је спорна, идеја поделе може да делује привлачно, али он је рекао да је то опасна идеја, шта ако сутра се појави нека територија која је такође спорна“.

Замрзнути конфликт је најрационалнији избор у овом тренутку, поручује председник ДСС.

„Замрзава се питање статуса, о томе не разговарамо. Можемо да разговарамо ако се не крше права Србије, али не замрзава се деловање Србије на Косову. Да ли Србија купује станове, земљу, планински коплекс на Шар планини, да ли Србија отвара НВО на Косову, тако се то ради. Треба да се боримо економским средствима, политички притисак“.

Говорећи о окупљању опозиције у Савез за Србију, Јовановић је рекао да ДСС, за сада, не улази у тај савез, али да ће разговарати са његовим лидерима. Како је рекао, његов став је да би требало да дође до удруживања по политичкој сродности.

„Није идеја да се само дође на власт, већ да се нешто и уради. Ако се већ гради савез, треба темељно да се гради. Има ту ствари да се наштелују, зато мислим да не треба журити, нису спорне тачке, ја бих убацио још нешто. Треба неке ствари дефинисати у разговорима који ће доћи. Дајте да се направи тако да буде успех, не само да се дође на власт, него да се са власти нешто уради. Ако се само промени ганитура на власти неће много да се промени. Мора систем да се мења“.

4 коментара “ЈОВАНОВИЋ: Нећу у власт с неким ко хоће да преда Косово

  1. Вук, онај прави каже:

    Драгослав Бокан
    МИ СМО ОКУПИРАНИ, НЕ САМО НА КОСОВУ – ТО ЈЕ НЕСПОРНА ЧИЊЕНИЦА

    Зашто ми глумимо да нисмо окупирани, кад јесмо?
    Зашто власт не призна да живимо по логици окупиране земље (као у време Недића или на почетку владавине кнегиње Милице и младог Стефана Лазаревића), кад је то тако?
    Зашто сама власт не искористи истину – која им, у ствари, ”иде на руку” – већ се служи сладуњавим лажима (о економским успесима, повећању стандарда и страних инвестиција, поглављима за улазак у европску недођију…)?
    Зашто они који сносе највише одговорности не појасне то да и није могло да се уради много шта што би, иначе, било и те како могуће – да нисмо, већ дуго, поробљени, уцењени и опкољени са свих страна? Зашто, лажући нас, себе стављају у неупоредиво тежи положај него што би био када би се ПОСЛУЖИЛИ ИСТИНОМ (истином и ничим осим истине)?…

    Затегнут је конопац и мира нема са окупаторима, који нам држе пиштољ уз главу.
    И то сви некако знамо, али ипак безочно лажемо сами себе – и све зато постаје фарса и све дубља и опаснија лаж.

    Ми као да хоћемо да дамо „своје за своје“ на Косову и Метохији – представљајући то као некакав „успех“.
    Да би онда то што не бисмо изгубили у првој фази (север КиМ), постало део ове „мекане окупације“ у којој се налази остатак Србије. Наравно, само привремено и без икаквих шанси за некакав бољитак и опоравак, јер наши окупатори то не желе, нити ће то допустити ма када и под било каквим околностима

    Признајући окупацију, ма која власт (од ове сада, па до било које претходне или потоње) би тако спасила душу не само себи, већ и свима нама.
    Ушли би у реалност, суштинску и једино истиниту, именујући тако своје непријатеље, без дипломатске фразеологије о „нашим (наводним) пријатељима“.
    И сусрели бисмо се са сопственом судбином и ценом живота на овом (судбински нам датом) простору.

    Престало би неподношљиво глуматање и имитација живота која нас гуши и сапиње (до коначног распада и нестанка).
    На паметан начин (дипломатско-државнички) би пребацили лопту у америчко и ЕУ двориште, јер бисмо их суочили са истином шта они овде у ствари и све време раде. Без фолирања и удворичког правдања свих њихових гестова, акција и планова.

    Знали бисмо ко нам је непријатељ, а пријатељ би нам постао свако ко је непријатељ тог нашег непријатеља.
    Једноставно. И спасоносно (макар) на дуге стазе.

    Не да акценат бацамо само на Шиптаре и друге наше крволочне противнике и локалне мрзитеље (оне „из другог плана“), већ и на оне који су их планирано окупили, организовали, усмерили, нахушкали, наоружали и медијско-дипломатски подржали, бранили и одбранили.

    Овако је све мање-више млаћење празне сламе и глуматање које почиње да личи на фарсу и водвиљ најгоре врсте.

    И прави кривци тако као више нису „баш толико криви“ и сва кривица онда логично и искључиво пада на режим – јер на себе аутодеструктивно прихвата обавезу подношења свих будућих последица наше непостојеће, наводне „суверености“ и „независности“ (којих реално, одавно нема).

    Попут Антонијевог говора на Цезаровом гробу или Путиновог минхенског говора од пре неколико година, мора коначно једном одјекнути истина одозго изречена, да би се сви ослободили овог одвратног, лажног и према себи самима неискреног стања ствари.

    Нова правила игре морају да укључују истину о томе шта се (са нама) ради.

    Овако ми само себи везујемо руке са неистинитим констатацијама о сопственом животу и томе шта нам се заиста догађа. Чиме ништа не добијамо, сем што се Американцима и Немцима (и толиким другим злочинцима) даје ничим изазвани опрост, а нама се, истовремено, одузима шанса да се померимо са мртве тачке и консчно кренемо ка будућој слободи (које ће бити само ако схватимо да смо сада у ропству и под апсолутном контролом међународних окупатора).

    Свака нагодба У ОВОЈ ВАРИЈАНТИ је за нас пропаст. И са Шиптарима и са њиховим западним покровитељима и савезницима.

    Једини пут који имамо је истина. Ослобађање из ропства константне лажи у које су се сви заплели.

    Притерани до зида, морамо да реагујемо. Истином о себи. Чистом поруком која ће показати да имамо срца и смелости. Да кажемо, препознамо и објавимо истину. И да почнемо да се понашамо у складу са њом, таквом каква је!

    Па ако треба да препустимо Русима решавање наше све теже ситуације (јер, очигледно, нема другог излаза), они ће сигурно умети да је реше – преузимајући је као свој проблем.
    У отвореном савезу с њима можемо да се изборимо са заједничким непријатељима. Не „бирајући Исток уместо Запада“, већ – СЛОБОДУ уместо ропства, уцена и константних понижавања.

    Сад само треба сачекати да неко скупи храброст да каже истину о томе како изгледа српско преживљавање у оваквом контексту – наше праве улоге у свету око нас.
    И тај тренутак треба да буде добро одабран и праћен конкретним потезима у том низу „ослобађања истином“.

    Мора све ово да буде шокантно и изненађујуће за наше непријатеље, јер ће то бити права ОБЈАВА РАТА.
    Да, и наше тренутне немоћи, али и свести о томе да више нема могућности за непријатељско иживљавање и самопоричуће прикривање нашег системског и континуираног уништавања.

    И све ће бити у функцији РЕАЛНОСТИ и наше одлуке да КРЕНЕМО КА СЛОБОДИ КОЈИ СУ НАМ ОДУЗЕЛИ.
    Као проветравање и први смели, искрени поглед у огледало историје (незамагљено нашом жељом да ствари буду боље него што јесу).

    P. S.
    Нашим државним потписом одрицања од дела српске територије – и за милиметар онога што је Србија – постајемо мртви као народ. Јер тај пристанак поништава целокупну историју српског народа: неописиви напор, огромне жртве и непојамну патњу наших јуначких предака.
    Добивши већ рођењем све отаџбинске земље за чување и одбрану (логиком СЛОБОДЕ – најважније, оне златне српске речи) од ропства, ако треба по цену живота, ми треба да се бојимо само тога „да небо не падне на нас“. Искључиво Бога и самих себе.
    Ничег и никог другог.

    P. P. S.
    Државник који ће нам отворено говорити истину о статусу какав заиста има Србија унапред нам је бољи и много кориснији од ма ког његовог конкурента што, евентуално, поседује многа знања и вештине – али нам (као и сви досадашњи председници и премијери) константно скрива праву истину о притисцима и ниским ударцима које мора да трпи у име свих нас.
    Проглашавајући наше уцењиваче и противнике као наводне „пријатеље“ и „савезнике“ прави се хаос, руши и дезорганизује све оно заиста витално и стварно способно у српском народу.

  2. Mika Mikic каже:

    Па дуго вам је требало да се одлучите на то…

  3. Zoran Ninkovic каже:

    А ко је пренео проблем Косова и Метохије из УН под ингеренције ЕУ? На тај начин је омогућено албанским терористима да на легалан начин отму Косово и Метохију !Све сте господине Јовановићу Ви са својом политиком и довели до ове ситуације. Ho Лажов вУЧКо се својски труди да испуни ваш план и да се Косовоi Метохија званично избрише из Србије

Коментари су затворени.