Прочитај ми чланак

ЗА ДОМ НЕСПРЕМНИ! Овако је Ведрана Рудан објаснила зашто јој је доста Томпсона

0

Хрватска списатељица и колумнисткиња Ведрана Рудан објавила је на својој службеној страници још један у низу текстова којим немиолосрдно сецира стање у земљи која је поново у усташком "моду", ако је ван њега икада и била

Колумну Ведране Рудан преносимо у целини и у оригиналу:

Доста ми је Тхомпсона. Дркање на тему Тхомпсон доживљавам као особну увреду. Продају ми причу да је Тхомпсон горући хрватски проблем, он је тај који свијету говори истину о „усташкој“ Хрватској. Да није њега и „дома“ и „спремности“ Хрватска би била уљуђена европска и свјетска земља онако како је то уљуђена „Европа“ и онако како је то уљуђен „свијет“. Мене нетко опако јебе.

Тко је Хрватску учинио овим што она данас јест? Хрватска је, благо речено, срање од земље којом, откако је настала, управљају криминалци. Ето, јучер се јавио Јаковчић, бивши истарски жупан, данас „еуропски парламентарац“, то више говори о Еуропи него о њему, и кренуо срати што он мисли о Тхомпсону. Јеботе, да Тхомпсона нема требало би га измислити за све наше „лијеве“ и „десне“. „Лијевима“ помаже да дигну глас против усташтва, „десни“ свршавајући на Тхомпсона поручују Хрватима како у вријеме НДХ није све било онолико црно колико је било црно. И једни и други нам говоре како је НДХ оно што би нам довијека требало или гријати душу или нас бацати у дубоку бедару.

Јебени манипулатори. Хрватска се због Тхомпсона подијелила на „лијеве“ и „десне“, међу њима влада беспоштедни рат, паст ће и хрватска крв ако у међувремену, судећи према писању медија то ће се догодити најкасније прекосутра, не заратимо са Србијом, јер је четник Вучић рекао…

Претпоставимо да четник Вучић и остали Срби и Српкиње сутра крену на нас Хрвате и Хрватице. Бисмо ли ми били, како воли урлати Тхомпсон, „За дом спремни“? То нам не би било на крај курца. Сви који још живимо у Хрватској негдје дубоко или плитко у себи знамо да „дома“ немамо.

Што је данас у Хрватској наше? Хотели? Банке? Море? Плаже? Највеће фирме? Бродоградилишта? Земљишта? Бензинске црпке? Највећи аеродром, зове се Фрањо Туђман? Вечерњаци, јутарњаци, теве постаје… Најљепши дворци, прекрасни отоци… Коме ћу открити топлу воду ако напишем да ништа „наше“ није. Бескућници смо, бездомаши.

Већина нас хрватских родитеља има дјецу која живе и раде вани. Сви који смо остали видимо што се дешава. Који идиот би кренуо у рат, ма колико Тхомсон завијао и позивао и дозивао, да би од душмана спасио Санадерову, Хорватинчићеву, Јаковчићеву, Бандићеву…., имовину и све оно што су наши покварени политичари странцима продали за биједну лову и огромну провизију.

Нека ми се јави онај тко је данас или сутра спреман живот дати за Лидл, Спар, Загребачку банку или Андабакове хотеле? Нитко данас у Хрватској није за дом спреман.

Кад смо код усташтва слажем се да га треба осудити али ми је истовремено јасно да постоји јако мало светаца који би се смјели блатом набацивати на нашу прљаву прошлост. Жидови? Што радите у Гази? Амери? Што радите имигрантима и сиротињи диљем свијета? Нијемци? Њемачка је 2017. године извезла оружја у вриједности од 6,24 милијарде еура. Да би ширила мир и добро? Искупила се за злочине које је учинио Хитлер?

Хрватске нема, јебига, готово тридесет година. Зато се увијек испочетка зачудим кад нетко из „цивилизираног свијета“, Жидови, примјерице, Амери, Нијемци, нешто о нама мисле. О Гази ми причајте, господо. Што радите црнцима у Америци, очеви демокрације? Ангела, побила си пола свијета.

Није фер обрушавати се на сироте Хрвате. Они више никад неће клати, они су заклани.

39 коментара “ЗА ДОМ НЕСПРЕМНИ! Овако је Ведрана Рудан објаснила зашто јој је доста Томпсона

  1. Srele каже:

    Slazem se sa Vedranom da Tompsona bi trebalo izmisliti
    da ga nema, kao sto i sneg da napada breg da svaka
    zverka trag pokaze.

    Nasi se nesto sekiraju umesto da trljaju ruke sto se bivsa
    braca brukaju.
    Samo idijot moze pevati o logorima smrti.

    Umesto da slave zaista istorijski uspeh na SP u fudbalu,
    Tomson im se pooosrao na slavlje. Ja to tako vidim.

    1. Ћирко каже:

      Некима од нас то нису бивша браћа него комунистичка присила. И били смо у праву.

    2. Srele каже:

      Malo starija prisila od one komunisticke.

    3. Ћирко каже:

      Али су комунисти то довели до „перфекције“.

    4. Srele каже:

      … sto treba ceniti kad je vec pala odluka da se nastavi u zajednickoj drzavi.
      Ta formula je radila super u obnovi I izgradnji zemlje.

    5. Srele каже:

      … sto treba ceniti kad je vec pala odluka da se nastavi u zajednickoj drzavi.
      Ta formula je radila super u obnovi I izgradnji zemlje.

      Nego dosta se preteruje sa isticanjem netrpeljivosti izmedju dva naroda
      u onoj zemlji. Nije bilo bas tako crno.
      Npr, za vreme studija, nama su dolazili studenti iz Zagreba i Sevojna
      u prijateljsku posetu.
      Beograd i Split su zvanicno bili zbratimljeni, ili ti gradovi prijatelji.
      Bile su splitski dani u Beogradu, i beogradski u Splitu.
      itd.

    6. Ћирко каже:

      И шта би с то „братство“? Неки нас посвађали,, а?:))

    7. Srele каже:

      Pa nisi daleko.
      Posvadjali nas nacionalisti koji su nam plasirali neke druge
      vrednosti. A masa ko masa, krene za vodjom lako.
      Tu lezi i nasa „zasluga“. Sta mislis kako bi se mi osecali
      onako nadrukani nacionalnim nabojem, da je neki politicar
      u Zagrebu izjavio kako ce nas klati zardjalim kasikama?
      Pa skup u Cankarijevom domu je izveo pola miliona ljudi na
      ulice Beograda!
      Yebi ga, od parole „cuvajte bratstvo i jedinstvo kao zenicu
      oka svoga“, doslo se do „aoj Slobo posalji salate….“,
      i ja sam odmah predao molbu za iseljenje.

      Nacionalisticke vodje sa pocetka 90ih su robijali za vreme
      Tita (Tudjman, Izetbegovic), ne bez razloga.
      Taj lisac je stalno upozoravao da je nacionalizam smtna
      opasnost po Jugoslaviju, i ispalo je da je bio sto posto u pravu.

      Licno osecao sam podele, ali nikad nisam imao veci problem
      sa drugim narodima pa ni Hrvatima. Sta vise, imao sam puno
      drugara Hrvata, poslovnih prijatelja, imam i danas.
      Moj batke, sa LEPOM RECJU I OSMEHOM NA LICU, imas
      prolaz svugde, i svugde ces biti prihvacen. Taj recept vazi i
      te koliko i u ostatku sveta.
      Medjutim ako pocnes da se nacionalno grudobusas (sto moj
      manir nije, ionako), e onda ne garantujem da neces imati
      problem.

      Ne kazem da se podele nisu osecale, ali se sad puno preteruje
      u prikazivanju stanje, od prilike da smo ziveli kao psi i macke.
      Ja sam sa onom „netrpeljivoscu“ moga da zivim bez problema

    8. Vera Markovich-Prokich каже:

      много пре изјаве дотичног о ратовању кашикама, постојала мржња већег дела хрвата (не свих, била је и мањина која није имала ништа против нас) према нама…

    9. Srele каже:

      Samo da te potsetim na „hrvatsku shutnju“ svo vreme
      tzv jogurt revolucije.

      Kakva mrznja? Da me neko mrzi sto sam Srbin, a da mu
      nista nisam ucinio? To je bolest nekakve manjine, nekakvih
      bolesnih praznoglavaca i frustriranih svojim neuspesima
      u zivotu, pa nasao krivca u Srbinu.

      Pa ja sam imao prolaz u najgorem momentu, za vreme onog
      masakra u Plitvicama.
      Morao sam stati kod njihovog kontrolnog punkta, izici iz
      kola, staviti ruke na haubu, za koje vreme su bili upereni
      nekoliko kalasnjikova u mene.
      Na kraju, „Pa dobro, sta mislis da mi tebe ne pustimo?“
      Ja: „Sto da me ne pustite?“
      On: „Da li je u redu da vi ne pustite nase medicinsko osoblje?“
      Ja: „Prijatelju, malo je sta danas u redu.“
      On: „Pokazi levi migavac, desni. Sretan put!“

    10. Vera Markovich-Prokich каже:

      могу неколико прича , за брзи пример, да испричам , како су се „проводили“ Срби/Србкиње кад оду тамо код неког у посету у војсци или код неке србске родбине, па зађу мало у Сплит, околину Загреба… , или пролазе само, па заноће….
      Они овде су братски примани… таки су Срби, никад Срби него завек Југословени. Ал кад МИ одемо тамо… било је углавном „братски“

    11. Srele каже:

      Ne znam, kako ko.
      Moje iskustvo je ovakvo kad bi zanocio:
      Kod onih baba sto nude „cimer“, „cimer“ po Rivi u Splitu,
      kad bih prihvatio, najvecu neprijatnost sam doziveo
      kad sam jednom dosao tamo, seli da popijemo kafu,
      a one me upitase „da li si nash?“ Kad sam rekao da
      sam cacin i materin, postidese se, a jedna ce onoj drugoj
      „Pobogu Luce, ca to pricas, naravno da je nash“

      Zanocio sam tako puno puta, ali nije doloazilo u obzir
      da mi poleti dlaka sa glave.
      Sta vise, domacin nije bio napadan, pustio bi me da se
      maksimalno raskomotim.

    12. Vera Markovich-Prokich каже:

      а што им не одговори-Ваш сам / Нисам ваш ?
      -Ја знам да су неки Срби осамдесетих година доживели бес сплићана кад би рекли „географија“ а не „земљопис“ или шта ли већ, како су они тада говорили за географију…
      -моја мајка 50их није могла да добије ни чашу воде, у околини Загреба, кад је ишла да обиђе рођеног брата , сишла са воза са мајком , девојчица , позлило јој… ова“браћа“ кад видеше Србе, бесно затворише врата….
      – 1971-1972, моја тетка, уз течу војно лице, живела тад у Загребу , и доживела да начује да се спрема план убијања виђених Срба и војних лица. Ми знамо шта се дешавало тада тамо, е, сад, да ли је овај план заиста постојао и да л је био пред извршењем, то не знамо, али је било превише , чак иако је можда било само пропаганда…
      И још нешто…шта им је толико био скривио Роловић те га убише ко пса ? Да не улазимо сад у све ЗА и ПРОТИВ власти некадашње Југославије, чији је Роловић иначе био званични заступник у земљи Шведској, дакле није заступао великоСрбе, него југословенство ??

    13. Vera Markovich-Prokich каже:

      а што им не одговори-Ваш сам / Нисам ваш ?
      -Ја знам да су неки Срби осамдесетих година доживели бес сплићана кад би рекли „географија“ а не „земљопис“ или шта ли већ, како су они тада говорили за географију…
      -моја мајка 50их није могла да добије ни чашу воде, у околини Загреба, кад је ишла да обиђе рођеног брата , сишла са воза са мајком , девојчица , позлило јој… ова“браћа“ кад видеше Србе, бесно затворише врата….
      – 1971-1972, моја тетка, уз течу војно лице, живела тад у Загребу , и доживела да начује да се спрема план убијања виђених Срба и војних лица. Ми знамо шта се дешавало тада тамо, е, сад, да ли је овај план заиста постојао и да л је био пред извршењем, то не знамо, али је било превише , чак иако је можда било само пропаганда…
      И још нешто…шта им је толико био скривио Роловић те га убише ко пса ? Да не улазимо сад у све ЗА и ПРОТИВ власти некадашње Југославије, чији је Роловић иначе био званични заступник у земљи Шведској, дакле није заступао великоСрбе, него југословенство ??

    14. Vera Markovich-Prokich каже:

      а што им не одговори-Ваш сам / Нисам ваш ?
      -Ја знам да су неки Срби осамдесетих година доживели бес сплићана кад би рекли „географија“ а не „земљопис“ или шта ли већ, како су они тада говорили за географију…
      -моја мајка 50их није могла да добије ни чашу воде, у околини Загреба, кад је ишла да обиђе рођеног брата , сишла са воза са мајком , девојчица , позлило јој… ова“браћа“ кад видеше Србе, бесно затворише врата….
      – 1971-1972, моја тетка, уз течу војно лице, живела тад у Загребу , и доживела да начује да се спрема план убијања виђених Срба и војних лица. Ми знамо шта се дешавало тада тамо, е, сад, да ли је овај план заиста постојао и да л је био пред извршењем, то не знамо, али је било превише , чак иако је можда било само пропаганда…
      И још нешто…шта им је толико био скривио Роловић те га убише ко пса ? Да не улазимо сад у све ЗА и ПРОТИВ власти некадашње Југославије, чији је Роловић иначе био званични заступник у земљи Шведској, дакле није заступао великоСрбе, него југословенство ??
      уместо закључка-не стоји став „нетрпељивост између два народа“ .
      Била је нетрпељивост њих према нама.
      Код њих већина није трпела нас, и код њих то је било већ тад на државном нивоу/републичком нивоу, а код нас мањина није трпела њих, и код нас НИЈЕ ДОЗВОЉАВАНО на државном / републичком нивоу тако нешто.
      Разлика ДРАСТИЧНА

    15. Srele каже:

      Pa indirektno sam im odgovorio, i pametnom je to dosta.
      Razumele su me jer su se postidele, i ona druga poce da
      pegla stvari (da kritikuje onu prvu).
      Ja nisam hteo da ucestvujem u njihovoj shemi „vash i nash“
      da sam im direktno odgovorio.

      Ne znam za te pojedinacne slucajeve, sve zavisi od sredine
      i slucaja. Mnogo zavisi od sredine.

      Ja sam se najvise kretao u mesanoj sredini gde su kafane
      bile podeljene na srpske i hravatske, ali nije bilo jacih
      incidenata. Oni isli u svoje kafane, mi u svoje -mirna Backa.
      Medejutim, ja sam ponekad svracao i u njihove.
      Jedan jedini put sam doziveo ono pssst kad sam usao na
      vrata. Toga sam shvatio kao budaletinu, narucio pice
      i ostao da cevcim i da ih sto duze nerviram.

      U to isto vreme, u drugoj polovini 80ih druzio sam se sa
      jednim Hrvatom iz mesta. Skupa smo se vukli i po HR i SR
      kafanamo, prkosili smo gravitaciji, nismo ebavali zivu silu.

      Potpuno druga slika:
      Putovao sam sa bratom kolima. Kad smo isli kroz jedno
      mesto brat mi rece „E ovde ne bih smeli stati jer je ciosto
      hrvatsko mesto“. Neko mesto u Slavoniji. Rekoh „hajde bas
      da stanemo da popijemo neko pice!“ Mislim da je moj bata
      malo uopbrazio, malo preterivao, mada njegovo upozorenje
      nije sasvim bez osnova jer ocigledno sa time zive.
      „Nesmem stati jer je cisto hrvatsko selo ?!?!

      Ovde gde sad zivim u inopstranstvu prijatelj mi Hrvat i njegova
      zena shiptarka iz Krusevca. Dobro, ona se asimilirala, pa je
      pljunuta carapanka, ja vise znam albanskih reci nego ona.
      Ne pomerio se ja smesta ako ih nisam zatekao da gledaju
      film „Boj na Kosovu“, i oboje odusevljeni dok su gledali.
      Taj isti Hrvat i shiptarka medju prvima kupili kartu za Cecin koncert
      Hrvata bilo puno na koncertu.

      Kad njih dvoje gledaju „Zonu Zamfirovu“ i „Ivkovu slavu“ padnu
      u sevdah.

      Jeednom bio u blizini, nazovem Hrvata telefonom: „Manijace,

      sta radis,, blizu sam, sad cu malo da svratim.“
      On: „Tuc muc, radim kuhinju, znas, nezgodno…“
      Ko ga shisha, ja ipak svratim, kad tamo neki majtor Hrvat mu
      renovira kuhinju, i onda nije hteo da suceljava svog Hrvata
      i mene Srbina da se ne bi vec na vratima izboli nozima.
      Ispalo potpuno suprotno – shala i cirkus.

    16. Srele каже:

      Pa indirektno sam im odgovorio, i pametnom je to dosta.
      Razumele su me jer su se postidele, i ona druga poce da
      pegla stvari (da kritikuje onu prvu).
      Ja nisam hteo da ucestvujem u njihovoj shemi „vash i nash“
      da sam im direktno odgovorio.

      Ne znam za te pojedinacne slucajeve, sve zavisi od sredine
      i slucaja. Mnogo zavisi od sredine.

      Ja sam se najvise kretao u mesanoj sredini gde su kafane
      bile podeljene na srpske i hravatske, ali nije bilo jacih
      incidenata. Oni isli u svoje kafane, mi u svoje -mirna Backa.
      Medejutim, ja sam ponekad svracao i u njihove.
      Jedan jedini put sam doziveo ono pssst kad sam usao na
      vrata. Toga sam shvatio kao budaletinu, narucio pice
      i ostao da cevcim i da ih sto duze nerviram.

      U to isto vreme, u drugoj polovini 80ih druzio sam se sa
      jednim Hrvatom iz mesta. Skupa smo se vukli i po HR i SR
      kafanamo, prkosili smo gravitaciji, nismo ebavali zivu silu.

      Potpuno druga slika:
      Putovao sam sa bratom kolima. Kad smo isli kroz jedno
      mesto brat mi rece „E ovde ne bih smeli stati jer je ciosto
      hrvatsko mesto“. Neko mesto u Slavoniji. Rekoh „hajde bas
      da stanemo da popijemo neko pice!“ Mislim da je moj bata
      malo uopbrazio, malo preterivao, mada njegovo upozorenje
      nije sasvim bez osnova jer ocigledno sa time zive.
      „Nesmem stati jer je cisto hrvatsko selo ?!?!

      Jednom na sluzbenom putu u RIZ, Zagreb, trebao sam
      nesto da zavrsim u nekom njihovom pogonu.
      Za to vreme sitno podyebavanje njihovih tehnicara.
      Kako sam ih p[ridobio?
      „Momci, Zagreb je zanimljiv grad, hteo bih da vidim sto vise
      dok sam ovde. Kako mogu doci do Mimarinog muzeja?“
      Uh sunce ti, njih nekiloko u isti mah kretose da mi objasne.
      Posle me vodili u kantinu.

      Ovde gde sad zivim u inopstranstvu prijatelj mi Hrvat i njegova
      zena shiptarka iz Krusevca. Dobro, ona se asimilirala, pa je
      pljunuta carapanka, ja vise znam albanskih reci nego ona.
      Ne pomerio se ja smesta ako ih nisam zatekao da gledaju
      film „Boj na Kosovu“, i oboje odusevljeni dok su gledali.
      Taj isti Hrvat i shiptarka medju prvima kupili kartu za Cecin koncert
      Hrvata bilo puno na koncertu.

      Kad njih dvoje gledaju „Zonu Zamfirovu“ i „Ivkovu slavu“ padnu
      u sevdah.

      Jeednom bio u blizini, nazovem Hrvata telefonom: „Manijace,
      sta radis,, blizu sam, sad cu malo da svratim.“
      On: „Tuc muc, radim kuhinju, znas, nezgodno…“
      Ko ga shisha, ja ipak svratim, kad tamo neki majstor Hrvat mu
      renovira kuhinju, i onda nije hteo da suceljava svog Hrvata
      i mene Srbina da se ne bi vec na vratima izboli nozima.
      Ispalo potpuno suprotno – shala i cirkus.

    17. Нада каже:

      Што се тиче плана за убијање виђенијих Срба у Хрватској, он је постојао у време тзв. „хрватског прољећа“ 1971. План се односио на Србе који су живели на Банији у околини Петриње и Сиска. Требало је да буду позвани на војну вежбу на локацији „Чавић брдо“ и тамо буду ликвидирани. План је откривен, Тито је „написао писмо“ у којем је критиковао национализам у Хрватској, Савка и Трипало су смењени, и све је одложено за касније, тј. за деведесете када се план и остварио. Да не заборавим, смењена је и Латинка Перовић са колегама у Београду ради „равнотеже“ која је била обавезна у то време. Иначе шовинизам је „цветао“ у Хрватској уз благослов Комунистичке партије Хрватске а и Југославије. Припреме за оно што ће се догодити одвијале су се пред очима свих оних који су желели да их виде. Ту мислим и на обичне грађане а поготову на оне у самом врху Хрватске и СФРЈ.

    18. Vera Markovich-Prokich каже:

      то и рекох-током 1971-1972- А ЗНАМО ШТА ЈЕ ТАД БИЛО. мада су о томе у Србији строго крили, да не би Срби престали да бунцају о братству и јединству. И колко ми рече тектка, било је предвиђено да се иде и по кућама у Загребу и извлаче људи, или чак ликвидирају на прагу. Дал су то стварно хтели баш, по кућама.. не знам..
      Наравно, ради политичке коректности, одмах аутоматски чистке и у Србији.
      Али није очишћено ништа из корена у Хрваској, те је семе клијлао сво време све до 90х, кад је букнуло, у пуном цвату, кољачке партије и дружине и кренуле у геноцид над Србима

    19. Нада каже:

      Као неко, ко је у Хрватској живео дужи низ година због посла, могу да кажем да никада није постојало то наводно братство, па чак ни обична трпељивост измећу Хрвата и Срба. Код Хрвата је постојала само притајена мржња која би повремено код неких избијала на површину, због присиле режима раширено је било лицемерје, и постојала је систематска припрема за оно што ће се догодити почетком деведесетих. Можда је било појединаца Хрвата који су били мало добронамернији, али је то стварно занемарљиво мали број људи. Према томе, само наивни, неупућени, или можда злонамерни Срби, говоре о наводном неком „пријатељству“ Срба и Хрвата. Све је то једна велика лаж. Жао ми је што неки Срби упорно покушавају да одрже или оживе ту велику лаж, а ту им, ево, мало помаже и „другарица“ Ведрана.

    20. Vera Markovich-Prokich каже:

      Нисам живела у Хрватској, али да у Канади, годину дана, као девојчица. Видла сам тада све.

    21. Владимир каже:

      Неки би и даље били браћа са њима и данас, али су их “клерофашисти“ отерали, замисли, на трули запад! У капитализам, са све краљицом на челу…

  2. Иванка каже:

    „Они више никад неће клати“

    И чини ми се да је ово главна ствар због коjе она плаче.

Коментари су затворени.