Прочитај ми чланакРатови за воду водили су се откад је људи на планети, а како сада ствари стоје, нови сукоб могао би да буде питање тренутка.
Једва трећина светска популације има приступ здравој води за пиће, док остатак планете нема ни минималне услове за живот, кад је водоснабдевање у питању. Ту проблемима није крај јер ће се, према подацима УН, у наредних 20 година резерве пијаће воде смањити за 30 одсто.
Ilustracija: Thinkstock
Свет се суочава са највећом кризом у снабдевању водом, пишу „Вечерње новости“. УН су упозориле да ће средином 21. века чак седам милијарди људи бити суочено са недостатком воде, јер број становника планете расте, а водни ресурси се смањују.
То ће створити нестабилност унутар угрожених држава и регионалне тензије. Целу причу заоштравају мултинационалне комнпаније које воду третурају као сваку другу робу и од њене експлоатације очекују капитал. Канцеларија Програма УН за развој, зато “ црно на бело“ предвиђа скоре ратове за залихе пијаће воде.
А како ствари стоје у Србији
Србија, према статистици организације за воду и пољопривреду УН (ФАО), не спада у земље сиромашне водом, али ни онолико богате колико се мислило. На то је више пута упозоравао Горан Триван, министар за екиологију у Влади Србије.
Страховито загађење
– Свету, осим смањена резерви воде, прети и опасност од њиховог дугорочног загађења.
– Само у медитеранским земљама, у слатке и морске воде, улије се сваке године око 120.000 тона минералних уља, 12.000 тона фенола, 60.000 тона детерџента, 100 тона живе, 3.800 тона олова, 2.400 тона хрома, 21.000 цинка, 320.000 фосфора.
– Све ове материје се врло споро разређују чистом водом из околних водних токова и мора – потребно је од неколико недеља ( за папирну амбалажу) до чак неколико стотина година ( за пластику).
Професор Бранислав Ђорђевић, један од водећих домаћих ауторитета у области водних ресурса, одавно настоји да разбије илузију на којој су одрастале генерације наших ђака.
– И те како треба да размишљамо како ћемо обезбедити довољне количине воде у скоријој будућности, јер постоји велика просторна и временска неравномерност вода на подручју Балкана, која је једна од најнеповољнијих у Европи – истиче он.
Ко је код нас најугроженији
– У Србији су најугроженија подручја северне Бачке, Шумадије, Јужног Поморавља и Косова, а ти делови земље када је реч о домицилним водама на располагању имају просечно мање од 500 метара кубних воде по становнику годишње – каже он.
Наду ипак улива низак степен истражености и експолатације природних извора: процењује се да их има око 1.300, испитано их је око 250, а експлоатише се тек сваки десети од њих. Са друге стране, као све слабије развијене земље, и Србија се неекономски и нееколошки понаша према тим резервама.
Процењује се да сваке секунде неповратно отече и до десет кубних метара воде! Ситуацију у нашој земљи додатно погоршавају релативно ниске цене воде из водовода и енормно велике потрошње воде за европске услове: трошимо двоструко више по глави становника него Французи.
Финска има најквалитетнију воду
Укупна количина воде на Земљи процењује се на 1.400 милиона кубним километара али се само 2,5 одсто односи на слатку воду, а од те количине, тек је петина погодна за задовољење људских потреба уз пречишћавање и дезинфекцију.
ВОЈНИ АНАЛИТИЧАР: Рат ће бити великих размера, Русија ће са Србијом ослободити Косово и Црну Гору https://t.co/W5c2AdoTqi
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 12, 2018
Најквалитетнијом водом располажу Финска, Канада, Нови Зеланд, Велика Британија, Јапан, Норвешка, Русија, Јужна Кореја, Шведска и Француска. С друге стране, најтежа ситуација је у пустињским и полупустињским областима у подсахарској Африци и Азији. Једна од најкртичнијих тачака налази се у Египту.
