Прочитај ми чланак
У своје време „очеви-оснивачи“ САД, обзиром да су припадали тзв. WASP (бели протестанти-англосаксонци) и жестоки републиканци који су желели да земљу заштите од ексцеса демократије, одлучили су да: 1. На изборима могу да учествују само белци који поседују неку својину, 2. Сенатори се бирају из сваке државе, 3. Председника и потпредседника треба да бира колегијум бирача.
Прва два ограничења су одавно укинута. Што се тиче трећег, оно се непријатно поиграло са кандидатом-републиканцем који припада WASP-у, а који је по укупном броју гласова бирача у земљи премашио противника, али је на крају изгубио изборе. Пораз Мита Ромнија је постао граница иза које се: 1. завршава хегемонија белаца у америчкој политици; 2. Мањине се у САД претварају у већину – и не само зато што поновни избор Обаме значи дозволу за озакоњивање „истополних бракова“ и легализацију дроге…
О томе директно говоре и резултати избора и демографска статистика. Према подацима Регистрационог бироа САД који су објављени 17.маја 2012. у „Њујорк тајмсу“, у САД први пут у историји постојања се у породицама белаца родило мање деце, него код „обојених“. „Проценат новорођенчади у породицама јужноамериканаца, афроамериканаца, азијата и осталих мањина у години која се посматра, а која је завршена јула 2011. је 50,4% од укупно 4 милиона новорођенчади“ – каже се у саопштењу Регистрационог бироа САД (United States Census Bureau).
До скора, 1990. када је учешће новорођенчади код етничких мањина САД износило између 35 и 40%, њихови представници су сматрали да је од високе политике важнија сфера бизниса. Међутим, „феномен Обама“ је многе натерао да се замисле о сопственој политичкој каријери. Осим тога, већ прва победа човека тамне коже је озбиљно „исполитизовала“ представнике националних мањина Америке.
Данас није могуће на изборима федералног нивоа победити без подршке бирача црне боје и „латиноса“. То схватају чак и конзервативци – републиканци који су на последњем конгресу у Тампи као трећег кандидата за председника (а, према томе, и за потпредседника) предложили 41-годишњег латиноамериканца Марка Рубиа (Marco Rubio).
О демократама који су се одавно определили за припаднике националних мањина да и не говоримо. Међу њима великом брзином јача звезда 37-годишњег Џулиана Кастра (Julian Castro), досељеника из породице мексичких емиграната. Он је тренутно градоначелник Сан-Антониа у држави Тексас – отаџбини републиканаца. У случају победе на гувернерским изборима, који се приближавају, и пошто прође други Обамин мандат, тај „латинос“ може да постане најперспективнији претендент за дужност новог домаћина Беле куће.
Данас Америка белих Англосаксонаца и даље убедљиво води у односу на „обојене“ сиромахе и отпаднике „глобалног Југа“ читавог света.
Али директно за Сједињене Државе, у којима најдинамичније растући део становништва (укључујући и радикалне црнце – муслимане) овако или онако асоцира ка тим истим сиромасима и отпадницима, победа прети да постане нагли пораз који ће поставити крст на очување климаве расне равнотеже САД-а.
Према подацима Регистрационог бироа, новорођени и емигранти из Јужне Америке – повратници су још у 2004. – 2005.години обезбеђивали скоро половину (49%) прираштаја становништва САД. Просечна старост становника САД – латиноамериканаца износи 27,2 године, а укупна просечна старост у земљи износи 36,2 године. По подацима „The Wall Street Journal“-a 2010.године становнице САД-а латиноамеричког порекла су просечно рађале 2,4 детета, а беле Американке – 1,8. „Обојени“ Американци су по бројности већ истиснули белце у четири државе и у Федералном округу Колумбија, као и у неколико великих градова, укључујући Њујорк, Лас-Вегас и Мемфис.
Данас досељеници из Јужне Америке представљају најмногобројнију групу националних мањина (преко 50 милиона људи, или 16,7% становништва). При том највећи део јужњака који припадају хиспанојезичкој групацији, за разлику од црнаца, друге по величини бројности групе становништва (12,3%), нису натурализовани. Ни у културолошком, ни у социјалном погледу. Може се рећи – пре је обрнуто.
Док амерички „јастребови“ по читавој планети ратују са представницима „глобалног Југа“ , у њиховој кући сазрева проблем „домаћег Југа“. У основи идеологије „домаћих јужњака“ лежи неонацистичка теологија ослобођења „Ла Раса“ (La Raza“) која позива да се у Америци искорене све расе осим „чиканос“-а, и која се ослања на „традицију Ацтлана“ (цивилизацију Ацтека) чији је циљ да се на њеној територији (југозапад САД) формира независна држава са квази-комунистичким обликом управљања.
У теорији – начела те идеологије су постављена још у првој четвртини 20.века. 1925.године мексички филозоф Jose Vasconcelos је у раду „La Raza Cosmica“ објавио да се појавила нова пета, или Космичка, раса, која је настала од латиноамеричке, и која је примила најбоље од сваке расе посебно, после чега ће Ибероамерика, захваљујући својим духовним и расним факторима отворити универзалну еру развоја човечанства. Крајем 20.века нов импулс и привлачност „традицији Ацтлана“ дале су књиге Карлоса Кастанеде који је ту традицију учинио популарном далеко ван граница САД.
У пракси су се почеци широког покрета “чиканос“ јавили 1967.године, када су организовали тзв. „Марш Реконкисте“ па су се чак досетили да, супротстављајући се жестоком и крвавом гушењу марша, оборе један полицијски хеликоптер.
Један од савремених идеолога „чиканоса“, професор Калифорнијског универзитета (University of California) Армандо Наваро (Armando Navarro) тврди да ће у следећих 10 – 15 година државе Калифорнија, Аризона, Њу-Мексико, Невада, Тексас и Јута постати упола латиноамеричке: „Ја то називам ремексиканизацијом, а не реконкистом – јер се формира нова већина.
Све ће се променити. Бела кућа ће моћи да се дохвати пруженом руком. Треба да променимо њен назив у Браон (Бронзана) кућа“.
Колико су представници “космичке расе“ социјално активни данас у САД, у књизи „Смрт Запада“, говори и десни републиканац (раније саветник председника Р.Никсона и Р.Регана), Патрик Бјукенен (Patrick Buchanan).
У глави „Нова реконкиста“ он наводи одломак из манифеста студентске хиспанојезичке организације «Movimento Estu-diantil Chicano de Aztlan» – „Покрет студената-чикано за Ацтлан“ (MEChA) који делује на југу и југозападу САД: „Срце у рукама, руке у рођеној земљи! Објављујемо независност наше земље мулата.
Ми смо бронзани људи са бронзаним оруђем“! Читавом свету, читавој Северној Америци, свој нашој браћи на бронзаном континенту кажемо: ми смо народ, ми смо земља правих пуебло, ми смо Ацтлани“.
Затим аутор „Смрти Запада“ цитира план MEChA који гласи: „Ацтлан припада онима који саде семе, заливају га и убирају род, а не туђинима – европљанима. Ми не признајемо несигурне фронтаире на бронзаном континенту“ и наводи паролу MEChA: «Рог la Raza todo. Fuera de la Raza nada», односно „Све за нашу расу, и ништа за туђине“. Епиграф за ту главу представља цитат из централних мексичких новина „Ексцелзиор“: „Амерички југозапад се, изгледа, постепено и без и једног пуцња враћа под јурисдикцију Мексика“.
Сличне тенденције већ више година код власти Сједињених Држава изазивају озбиљну узнемиреност. Сада оне покушавају да пригуше тај проблем изазивајући сукобе између латиноамеричких и црнокожих расиста, који представљају највећу претњу за државну безбедност.
То се најотвореније и најкрвавије види, на пример, на улицама Лос-Анђелеса и других јужних градова, где структуре еМЕ (један од центара мозгова латиноамеричког покрета у САД) и „Црне авангарде“ (која се састоји од бивших активиста познатих „Црних пантера“ и „Ослободилачке армије“) које власт стидљиво назива „мегабанде“ (стотине добро организованих мини-армија које броје десетине хиљада дисциплинованих, идеолошки мотивисаних ратника) воде између себе прави грађански рат
Последњи бели председник САД Џорџ Буш –млађи је више пута предлагао да се заштита јужних граница појача, и да се појача и борба са компанијама које искориштавају рад милиона незаконитих емиграната из јужноамеричких земаља.
Сенат САД је још у мају 2006.године одобрио зидање на граници са Мексиком специјалног троредог зида са бодљикавом жицом и камерама, дужине 600 км и 800-километарске ограде за аутомобилски транспорт.
Важан детаљ: администрација САД је за изградњу ограда позвала компаније које раде по уговорима са Пентагоном. Како је изјавио један од сенатора, „добре тарабе помажу пријатељским односима са комшијама, а не супротно“.
При чему је и пре тога на америчко-мексичкој граници више година постојао сличан зид, само нешто мањих димензија. Зли језици тврде да сваке године „демократски“ Американци убијају око њега много више „бегунаца“ него што су то радили „тоталитарни“ полицајци из Немачке Демократске Републике код Берлинског зида. Према званичној статистици, само у току 2005.године при преласку границе између Мексика и САД је убијено преко 500 „латиноса“…
Међутим, ни једна од тих мера не даје неки посебан ефекат. Још у време када су Сједињене Државе одлучиле да на граници са Мексиком подигну нови зид који неће бити могуће прећи, а председник Буш слао на ту страну јединице Националне гарде које су се мериле хиљадама гардиста испоставило се да скоро половина од 12 милиона нелегалних емиграната који се налазе у САД никада границу нису прелазили на недозвољеним местима,тј. у земљу су ушли савршено легално.
Власти су биле принуђене да признају да су ти „моћни“ милиони илегалаца стигли у САД са легалним визама, али да су „заборавили“ да се врате у своју домовину. Њих данас називају „закаснели“ и у бесним дискусијама и вези са имиграционом реформом се труде да њих уопште не помињу. А представници Службе имиграције и царине САД изјављују: „Комплетна пажња се поклања јужним границама наше земље, одакле долази река илегалаца, али огроман број људи је код нас стигао легално и једноставно није продужио важност својих виза- и то је за нас врло велики проблем“.
Фотографија 1, 2 и 3: Република дел Норте цирка 2080 А.Д.
(Фонд стртешке културе)
