Прочитај ми чланакО преименовању назива школа у Новом Пазару треба размишљати хладне главе и мислим да министар просвете ту треба да наступи инсистирајући на правди и историјској истини, али и реципроцитету.
„Ја сам Србин, српско д’јете,
српска ми је савијест чиста,
јуначких ми дједа слава
ко сунашце жарко блиста.“
Та четири стиха су само почетак песме „Српски понос“ коју је 1899. године написао Муса Ћазим Ћатић (1878-1915), српски песник муслиманске вере, рођен у Оџаку у тадашњој Босни и Херцеговини у саставу Аустроугарске.
Како би се данас пописивачима изјаснио о националној припадности, као Србин, Муслиман, или Бошњак, у Бошњачком националном већу нису имали дилему. Према предлогу Бошњачког националног већа (БНВ), песник Муса Ћазим Ћатић је један од девет Бошњака по којем треба назвати, односно преименовати школе у Новом Пазару, Тутину и Пријепољу.
Хоће ли Десанку Максимовић у Новом Пазару заменити Ћатић, а Вука Караџића Мухамед Хеваји Ускуфи, као и они остали, знаћемо најкасније 31. децембра. Тада, наиме, истиче рок до којег министар просвете Младен Шарчевић треба да потпише сагласност на одлуку БНВ о промени назива школа.
„О томе треба размишљати хладне главе и мислим да министар просвете ту треба да наступи инсистирајући на правди и историјској истини“, каже за Спутњик историчар Чедомир Антић.
Поготово што на овим просторима крв зачас узаври, а предлог БНВ-а је већ узбуркао духове.
Потпредседник БНВ-а Есад Џуџо каже да то веће по Закону о националним саветима националних мањина има право да установама од посебног значаја прогласи четвртину школа у којима се настава изводи на језику те националне мањине у Србији и да их преименује. Тако је девет школа добило тај статус, а о предлозима БНВ-а о њиховом преименовању одлучиће школски одбори до 31. августа. План БНВ-а је да се већ од септембра у нову школску годину уђе са новим називима девет школа.
Министар просвете пак сматра да школе сада носе имена знаменитих личности и да нема разлога да мењају назив, али је и додао да ће затражити мишљење Историјског института САНУ о биографијама људи по којима би БНВ да их преименује.
Може ли се помирити „исполитизована прича“, како је то окарактерисао Шарчевић, односно „покушај инструментализације националног савета бошњачке националне мањине“ зарад стицања политичких поена председника БНВ-а Сулејмана Угљанина, како то каже министар државне управе и локалне самоуправе, Бранко Ружић, са законским одредбама о којима говори Џуџо?
Антић напомиње да националне мањине у Србији имају велика права и додаје да тако и треба да буде.
„Наравно да у крајевима где националне мањине живе треба да буде у свему, па и у именима школа, на неки начин представљена и та чињеница да ту не живи само српски народ. На другој страни, поставља се питање на који начин они то раде. Треба, наравно, видети да се међу та имена не провуче неко ко је сарађивао са Хитлером и можда за то добио Гвоздени крст Немачке током рата“, каже саговорник Спутњика, напомињући да није видео предлоге БНВ-а о називима школа.
Треба ли подсећати да је тачно пре шест година у Новом Пазару постављена спомен-табла Аћиф ефендији, сараднику окупатора током Другог светског рата због чега га је нацистичка Немачка одликовала Гвозденим крстом другог реда. То је изазвало буру негодовања, па се и на најновији списак „знаменитих личности из бошњачке историје“ гледа са посебним подозрењем, поготово што је на њему и сарадник Аћиф ефендије Ферхат бег Драга, с којим је 1920. основао муслиманско-албанску партију Џемијет, која је заговарала стварање Велике Албаније.
На констатацију да је овдашњој широј јавности међу именима вероватно једино познат Кулин бан, Антић каже да није сигуран зашто би се инсистирало на томе да је Кулин бан наслеђе Бошњака. Кулин бан је владао земљом која је јако далеко од области данашње Рашке и он је део српског културног наслеђа колико и бошњачког, истиче овај историчар.
Уз то, он је уверења да у контексту промене назива улица и школа широм Србије треба размишљати о томе да се представе и Муслимани и Бошњаци, јер то су два народа.
„Да будемо начисто. У Србији има 20.000 Муслимана са великим М и не смемо да дозволимо да они буду асимиловани у Бошњаке. То је непоштено колико и да Бошњаци постану Срби“, истиче Антић.
Осим на чињеницу да су Бошњаци мањина и наравно не једина у Србији, он указује и на то да су и Срби негде мањина међу Бошњацима.
РОМ ИЗ БЕОГРАДА ТВРДИ: Продао сам ћерку јефтино, неки добијају и по 30000 евра за дете! https://t.co/W2og6mkpcI
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 16, 2018
„Ја бих само подсетио да су Срби конститутивни народ у Босни и Херцеговини, конститутивни народ у кантонима са већинским бошњачким становништвом, па немају ни делић права која имају Угљанин и Џуџо. А требало би то да знају и њихови бирачи да они постају тако радикални само када нису на власти. Иако су данас у сличном проценту Срби у становништву БиХ као и Бошњаци у Србији, они немају ни делић оних права која имају Бошњаци у Србији“, оценио је Антић, који сматра да би због тога министар просвете решавајући питање назива школа требало да инсистира и на реципроцитету.
