Финална фаза преговора Београда и Приштине о будућности јужне српске покрајине је у току, а водећи српски и косовски званичници, али и међународна заједница и политичари, претходних дана говорили су о разграничењу Срба и косовских Албанаца, корекцији граница, па и подели КиМ. Ставови су различити и неусаглашени, што све сугерише да нико и даље заправо не зна како ће се и када прича о Косову завршити.

Ипак, карте се полако отварају карте и активности свих страна укључених у дијалог усмерене су ка тражењу подршке за компромисно решење косовског питања. Два модела, могуће врло слична, испливала су на површину, а чуло се и шта никако неће смети да се деси.

Шта су рекли лидери светских сила, од чијег става умногоме зависи будућност Косова, а шта представници две стране у дијалогу?

Меркел: Нема промена граница

Једна од најважнијих порука стигла је из најмоћније чланице ЕУ, Немачке, и то у форми „хладног туша“ у тренутку када се увелико причало о разграничењу Срба и Албанаца, корекцији граница, и различитим формама поделе.

Немачка канцеларка Ангела Меркел поручила је, наиме, да промене граница на Балкану нема, а онда и надовезала да „изгледа мора сваки пут то исто да понаваља“.

Како је казала, и даље постоји „европска перспектива“ за све државе Западног Балкана.

На овај начин, Меркелова је практично јасно ставила до знања шта је став и Немачке, који, додуше, није ништа ново.

САД: Време за креативно решење

Нове су, међутим, поруке које су стигле са адресе Саједнињених америчких држава. Званично, они су најавили да ће се о споразуму Београда и Приштине Вашингтон изјаснити када га буде видео, али порука која у последње време „провејава“ је да је решење потребно, и да ће о њему морати да се сагласе обе стране.

Америчка амбасада у Београду је пре неколико дана поручила да је време да укључени у преговоре о коначном статусу Косова буду креативни и флексибилни, као и да стране у преговору „морају да предложе решење које неће доћи са стране“.

На питање „Блица“, да ли је америчка администрација променила свој став о коначном решењу статуса Косова, у амбасади САД између осталог кажу да су САД спремне да саслушају и помогну укљученима у преговоре да нађу међусобно договорени споразум.

Русија: Поштујемо одлуку Србије

С треће стране, Русија, која је због моћи вета и глобалне позиције, такође важан играч, традиционално је на страни Србије.

– Русија се залаже за доследност и суверенитет српске територије, али ћемо поштовати све одлуке које Србија донесе у вези са Косовом – рекла је пре неколико дана портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Она је казала да Русија поштује међународно право и договоре, „али они у једном тренутку као да постану само парче папира“.

– Зато је потребно остати доследан у ставу који промовишете. Пре свега мислим на руски став по питању Косова. Он се није мењао и људи у Србији то знају, не признајемо независност Косова – навела је она.

НР Кина: Косово је Србија

Свој став изнела је и Кина. Амбасадор Кине у Београду Ли Мачанг рекао је да је Косово за Пекинг Србија и да ће тако остати. Како је казао, Кина као стални члан Савета безбедности не признаје Косово.

– То значи да ми смтрамо да је то Србија. Питање Косова треба решавати на основу Резолуције Савета безбедности и у складу са важним међународним документа. Подржавамо разговоре Београда и Приштине, како би се тај проблем решио – рекао је Манчанг.

Француска: Помоћ

Експлицитан став Француске када је решење „косовског чвора“ у питању није у скорије време изговорен јавно, али оно што јесте чињеница, јесте да је Француска признала косовску независност.

Такође, Француска је у неколико наврата поновила да подржава европски пут Србије и да ће јој у томе помагати, али и она, као и већина осталих чланица ЕУ жели решавање унутрашњих питања, па и косовско, пре прикључења Србије Унији.

Тачи: На Прешевска долина, Србима ни аутономија

Већина ових поруку, уследила је управо након помињања термина разграничење, корекција граница и подела, које су све биле део порука лидера у Београду и Приштини.

Испоставило се, међутим, да су то заправо термини о којима се пуно прича, а мало говори. И даље је нејасно шта они заправо значе, када се преточе у релност у којој Срби и Албанци живе.

Корекција граница је, на пример, израз који користи косовски председник Хашим Тачи. Он, наводи да та „корекција“ практично предвиђа „потпуно припајање Прешева, Медвеђа и Бујановца Косову“. Истовремено, Тачи одбацује размену територија, поделу и аутономију за Србе. Поврх свега, и не помиње другу страну приче, а то је питање севера Косова, што је у јавности протумачено као стратегија и прећуткивање другог дела решења.

Упућени сматрају да је реч о максималистичком предлогу, који пре свега служи за заузимање позиције у даљем дијалогу.

Харадинај: Границе се постављају само ратом

Тачијев коалициони партнер и косовски премијер Рамуш Харадинај овај предлог за сада не прихвата, бар не јавно. Он је рекао да се противи подели Косова или „корекцији граница“ са Србијом.

– Границе се постављају ратом, само ће их рат променити. Сви Албанци би волели да се Прешево припоји Косову, али знате да су границе постављене уласком НАТО, десет хиљада људи је погинуло због тих граница, не можете се играти са границама – навео је Харадинај.

Вучић: Разграничење са Албанцима је политика коју представљам

У Србији се највиши државни званичници врло опрезно изјашњавају како виде решење косовског проблема. Ипак, након што је Тачи објавио предлог о „корекцији граница“, своју идеју изнео је и председник Србије Александар Вучић.

Он је рекао да се залаже за разграничење са Албанцима, као и да је то политика коју он представља. Вучић, међутим, није конкретно објаснио шта „разграничење“ подразумева, јер би, како је рекао, „отварање карата угрозило позицију Србије“.

– Када не знамо шта коме припада, то је увек извор потенцијалних сукоба и нереда, али видећемо, за танго је потребно двоје – навео је председник Србије и додао да када буде близу потенцијалног решења, јасно ће га рећи грађанима Србије.

Он је кратко прокоментарисао изјаве Харадинаја да „нема промена граница без рата“ и Тачијеве да ће „Косово проширити на Прешево“.

– Ми да ништа не добијамо, за Србе нема ништа, а за њих додатно проширење граница? Честитам само напред. А да ли ће да буде… Сами знате одговор – навео је Вучић.

Председник Србије је нешто раније изјавио да ћемо „за 40 година бранити Врање, ако се не разграничимо са Албанцима“.

Петрич: Козметичка корекција граница у околини Бујановца и Митровице

Аустријски дипломата и некадашњи специјални изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрич сматра да у решењу косовског проблема треба пристати и на мењање граница. Он не користи ниједан од термина у оптицају – ни поделу ни разграничење, већ терминологију „административна козметичка корекција“, а појашњава и зашто:

– Ако до тога уопште дође, реч је о мањим козметичким корекцијама које би утицале на мањи број села у околини Бујановца и Косовске Митровице. То неће мењати етничку структуру било које државе, те стога неће бити места негативним ефектима. У питању је нови реализам Балкана… Стога, подржимо договор на линији Тачи – Вучић – навео је Петрич.

Билт: Размена територија је ризик по мир

За разлику од њега, Карл Билт, бивши премијер Шведске и високи представник за БиХ, противник је било каквих промена постојећих граница. Нови предлози су, по њему, рецепт за „геополитичку нестабилност“, „отварање Пандорине кутије“ и ризик за будућност и мир у Босни, Македонији…

– Дискретно, српски и албански политички лидери истражују могућност да помире своје разлике разменом територија. Идеја помирења подела путем размене територија циркулише већ годинама у Београду, али недавно је привукла пажњу у руководећим албанским круговима – написао је Билт за „Вашингтон пост“.

ОД СТОЛИЦЕ У УН ДО ЗАМРЗНУТОГ КОНФЛИКТА Питање Космета поларизовало и опозицију https://t.co/IXSs43cB32

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 18, 2018

Он је навео да би подела КиМ поново отворила дебату о будућности Босне, и истакао да је „ту и још теже и опасније питање Македоније, у којој Албанци чини значајни део популације“.

Извор: blic.rs

Ознаке: Косово и Метохија