Прочитај ми чланак„Радо Србин иде у војнике“, низ песама како жене воле официре, „армија као школа живота“ и испраћај у војску као испит зрелости, а обавезног служења војног рока нема.
Србија је 2011. године добила професионалне војнике, уз могућност добровољног служења војног рока за оне који то желе.
Добровољни живот у војсци траје неколико месеци и може се служити у четири рока – у марту, јуну, септембру и децембру.
Ипак, тема поновног увођења обавезног војног рока ни у једном тренутку није у потпуности нестала из јавности и, попут бумеранга, враћа се сваке године.
Овог пута је председник Србије Александар Вучић изјавио да се размишља о томе.
„Обавезни војни рок није укинут“
Из Министарства одбране за ББЦ на српском кажу да „на основу наређења председника и врховног командата Војске Србије“ Александра Вучића раде студију о могућностима враћања обавезе служења војног рока.
„Подсећамо да војни рок никада није укинут, већ је одлуком Народне Скупштине из јануара 2011. године обавеза редовног служења војног рока обустављена“, истичу из Министарства.
„Од тада се војни рок извршава по принципу добровољности, а остала је и обавеза увођења у војну евиденцију и обавеза служења у резервном саставу“.
Како наводе, сада анализирају ефекте актуелног стања и траже решење.
Из Министарства су одговору навели да европске земље у којима, како наводе, осим професионалне војске постоје и комбиновани модели: Шведска, Аустрија, Русија, Кипар, Данска, Естонија, Финска, Грчка, Турска и Норвешка.
„У Швајцарској, која је неутрална земља, постоји обавеза служења војног рока као и систем обучавања војних обвезника где сви 21 дан сваке године морају провести на војној обуци.
„Могућност поновног увођења обавезе служења војног рока разматра се у Мађарској, као и у Немачкој, док се Аустрији разматра продужење служења војске“, истичу из Министарства.
„Тешко изводљиво, политичка порука„
Предности и мане обавезног служења војног рока треба пре свега сагледати у одбрамбеном, политичком и економском контексту, каже за ББЦ на српском Марија Игњатијевић из Београдског центра за безбедносну политику.
Према њеним речима, враћање обавезног војног рока је са финансијског становишта тешко изводљиво у скоријој будућности.
„Током мандата претходног министра одбране урађена је интерна анализа која је показала да би само прва година поновног увођења војног рока коштала око 70 милијарди динара, односно 0,7 милијарди евра, колико износи скоро читав овогодишњи буџет Министарства одбране“.
„Поређења ради, војни буџет Аустрије, у којој постоји обавеза служења војног рока, за 2018. годину износи око 2,4 милијарде евра“, наводи она.
Како каже, било би неодговорно повећати издвајања за одбрану „на уштрб неких других јавних добара, као што су инфраструктура, здравство, образовање и култура“.
Она истиче и да би враћање војног рока требало да буде тема широких консултација са стручњацима и грађанима.
„У овом моменту, стављање теме војног рока на агенду може се пре интерпретирати као политичка порука, него као аргумент изнет након свеобухватне анализе економских и одбрамбених потреба и интереса Србије.
„Иако је војна обавеза тема која интересује и укључује ширу јавност, до сада се није налазила на дневном реду у ситуацијама када су се грађани питали о правцу. На пример, током кампање за председничке изборе прошле године или током јавне расправе о новим стратешким документима у мају ове године“, каже Марија Игњатијевић.
Шта каже статистика?
Према подацима Истраживачког центра за одбрану и безбедност, 74 процената грађана Србије је за враћање обавезног војног рока.
Ово истраживање рађено је од јануара до маја ове године, на узорку од 1.117 људи широм Србије. Сличне резултате добио је и Демостат 2016. године.
„Занимљиво је да су грађани старији од 60 година највише за враћање обавезног војног рока, а да је прва следећа група од 18 до 29 година – дакле, они који би у том случају ишли у војску“, каже за ББЦ на српском Јасмина Андрић из Истраживачког центра за одбрану и безебедност.
Како наводи, за обавезни војни рок најмање је група грађана од 40 до 49 година.
„Они су деведесетих имали двадесет и нешто, били су захваћени свим тим ратним догађањима, тако да верујем да сигурно имају лоше успомене и да су зато тако реаговали. Мада су и они изнад 50 одсто“.
Поделе има и на релацији исток-запад: „У Великом Градишту, на истоку земље, чак 60 одсто грађана се изјаснило против обавезног војног рока, док је у Ивањици чак 92 процената било ‘за’“.
„Београд је 71 одсто био за повратак војног рока“, наводи Андрић.
Она истиче и мале разлике по полу, али и део оних који по том питању нису хтели да се изјасне.
„Жене су на 75 одсто ‘за’, а мушкарци на 77. Занимљиво је да одређени број испитаника није желео да се изјасни о томе да ли и жене и мушкарци треба да буду у војсци – 1.70 одсто. Дакле, желели су да учествују у истраживању, попунили су анкету, али су то питање оставили празно или су оба заокружили“.
Crna Gora i NATO – godina prva
SAD: Više od 700 milijardi dolara za vojni budžet
Crna Gora i NATO – godina prva
А шта кажу грађани?
Грађанима на улицама Београда поставили смо исто питање – да ли сте за то да се поново уведе обавезни војни рок?
– Не, зато што имам сина тих година. Ко хоће да иде, нек иде, али не треба да буде обавезно – Драгана Малушић, 48
– Треба, мушкарац је да брани, жена да рађа – Драгана Павловић, 25
– „Јесам, да се млади науче памети“, рекао је старији мушкарац који није хтео да се представи.
– „Не, зашто да се деца малтретирају три или шест месеци. Боље да уместо тога студирају или раде“, навела је 74-годишња жена.
– Да, сви треба то да прођу. Треба да виде како је бити одвојен од породице и пријатеља, како је кад зависиш од другог, па кад један забрља, сви надрљате… Није то много, шест месеци и не може да шкоди, може само да буде плус – Зоран, 35
– Не, пацифиста сам – Нада Ђедовић, 26
– Не, глупо је. Укинули, па опет да уведу… Само малтретирају децу. Чему нам онда служи професионална војска? – Душан, 70
– „Да, због психофизичких способности младих људи, могућности упознавања разних карактера, прилагођавања за каснији живот и посао. Треба да човек научи да сарађује, комуницира и ради са више врста људи, то ће му олакшати неке ствари у животу. На крају крајева и за не дај боже“, навео је мушкарац који је само хтео да каже да има 50 година.
– Наравно да треба да се врати војни рок, свака нормална држава га има. Само у окупираној земљи попут наше то не постоји. Планирао сам да идем добровољно на три месеца, али сам онда одлучио да завршим факултет одем на курс за резервне официре. – Иван Јовановић, 25
Како је у региону?
Обавезни војни рок нема ниједна земља региона.
Професионалне војнике прва је добила Словенија – 2003. године, док су Македонија и Црна Гора без испраћаја у војску остали 2006.
Годину дана касније, и Босна и Херцеговина је укинула обавезни војни рок.
Хрватска је војни рок добровољном службом заменила 1. јануара 2008. године.
Зашто је питање војног рока сад опет актуелно?
Председник Србије је рекао да се разматра увођење обавезног војног рока од 2020. или 2021. године.
„Размишљамо о томе. Кажем, размишљамо. Чекамо процене војске и Министарства финансија, да видимо да ли да идемо тромесечни или шестомесечни војни рок“.
Како је навео, све зависи од финасија.
„Разматрамо увођење војног рока како би држава имала могућности да превентивно делује на било кога ко би покушао да је безбедносно угрози“, рекао је Вучић.
Према његовим речима, људи који би одслужили војни рок имали би предност у запошљавању у државним и јавним службама.
Вучић се у четвртак поново огласио, наводећи да је држава још далеко од било какве коначне одлуке по том питању.
Он сматра да би враћање обавезног војног рока коштало до 90 до 130 милиона евра, у зависности да ли ће трајати три или шест месеци.
У међувремену су се огласили бројни званичници, стручњаци и странке, а занимљив податак изнео је генерал у пензији Миломир Миладиновић за Вечерње новости.
Према његовим речима, од увођења добровољног концепта 2011. године, за касарне се пријавило мање од 10.000 младића и девојака.
„Модернизација“ и „обука читавог становништва“
Јул 2017. године је био период када се такође доста причало о поновном увођењу војног рока.
Тадашњи премијер Србије Вучић је изјавио да се не размишља о поновном увођењу војног рока, већ да је кључна „модернизација војске“.
Ипак, министар одбране Александар Вулин је до сада био главна особа за тему враћања обавезног војног рока.
Вулин је тада изазвао велику буру у јавности рекавши да је потребна општа војна обука становништва.
„Ниједна војска на свету није довољно бројна и ниједна војска на свету није довољно спремна за изазове који су пред нама уколико нема подршку читавог становништва и свих грађана.
„Мора да се размишља о начинима и механизмима како да се врати обученост. Да се врате одређени курсеви и технике по којима би се најшире становништво поново обучавало свим оним вештинама и знањима која су потребна да би се бранила земља“, рекао је тада Вулин.
Министар одбране се пожалио да је једно од његових највећих разочарања у животу било када је из здравствених разлога проглашен неспособним за служење војног рока.
„Имао сам диоптрију више од седам, на једном оку два цилиндра, а на другом један,“ рекао је Вулин у разговору с војницима на добровољном служењу рока у ваљевској касарни „Војвода Живојин Мишић“.
„Ништа у животу нисам више желео него да служим држави као ви, у униформи с оружјем и жао ми је што нисам, али то не значи да своју државу не волим.“
