Прочитај ми чланакОбјављујемо текст са хрватског сајта net.hr који је потписао новинар Хрвоје Класић, о сведочанству страдања у Јасеновцу, најзлогласнијем логору у коме су хрватске усташе убијале невине, србску децу… Текст је само је ћирилизован, нема других измена.
Једне од најтиражнијих новина објављују ревизионистичке текстове у којима је усташки логор Јасеновац, над којим су се згражали чак и нацисти, приказан као спортско-рекреацијски центар. Хрвоје Класић пише о свједочанствима преживјелих логораша Јасеновца и једног нацистичког генерала те већ виђеном сценарију релативизирације, умањивања и негирања злочина.
Крајем коловоза 1941. први логораши почињу пристизати у Јасеновац. Масовна убојства хрватских Срба и Жидова у том тренутку трају већ мјесецима. Овај највећи и најзлогласнији логор, “балкански Auschwitz”, постат ће мјесто ужаса и смрти за десетке тисућа невиних људи.
О Јасеновцу су написани бројни знанствени и публицистички радови. И иако је било пријепора, па и манипулација бројем жртава, нити један повјесничар који се овом темом бавио није доводио у питање сам карактер логора.
Уз све знанствене радове који указују на незамислив терор посебно је болно читати свједочанства оних који су у Јасеновцу “боравили” или о њему добивали сазнања из прве руке.
‘Затукли су их чекићем. Убијање је трајало три и пол сата’
Илија Јаковљевић, Хрват, присташа ХСС-а у логору је провео нешто више од године дана. У његовој књизи “Концлогор на Сави” можда најпотреснији призор који описује је онај о односу усташа према српској дјеци.
“Још су почетком мјесеца одвели и однијели неколико стотина у ону стару турску кућу крај православне цркве. Заставник Анте и још један затукли су их чекићем. Убијање је трајало три и пол сата. На Антуново их је опет нестало око четири стотине. Облијепљени су прозори на једној кући, како се ради када се тамане стјенице. Загушили су их циклоном”.
‘Маљем по лубањи’
Егон Бергер у Јасеновцу је провео 44 мјесеца и свједочио свакодневном терору. “Група кољача ишла је према нашим баракама и зауставила се пред бараком другова Срба. Док је један дио кољача ушао у саму бараку, дотле су пред њом Љубо Милош, Модрић, Којић, који су имали у руци дрвене маљеве, чекали.
Док су усташе које су ушле у бараку избацивале једног по једног заточеника, дотле су их они с маљевима дочекивали и маљем по лубањи за један непуни сат створили читаву хрпу побијених”.
И нацистички генерал се згражао над Јасеновцем
О звјерствима у Јасеновцу, али и сусједним селима пише у својим мемоарима и Хитлеров “човјек” у НДХ, генерал Edmund Glaise von Horstenau. Један од “најупечатљивијих” призора је онај из Црквеног Бока, српског села на Сави у које су “упали усташки злочинци из сусједног концентрацијског логора Јасеновац (мјесто ужаса)”.
Von Horstenau пише да је “у ово несретно мјесто нагрнуло у два наврата око 500 пропалица од 15 до 20 година под водством двојице усташких натпоручника, све су убијали, силовали су жене и мучили их до смрти, убијали дјецу”, те наставља како је особно видио “у Сави леш жене којој су извађене очи, а у сполни орган угурано дрво”.
На темељу свега што је доживио тијеком свог мандата у НДХ за њемачког генерала није било дилеме да су усташе и њихов Поглавник прије свега “банда убојица и злочинаца” и “нељудски садисти”.
Степинац је писао како је ‘Јасеновац љага за НДХ’
Уосталом, и надбискуп Степинац имао је сазнања што се догађа у Јасеновцу. Није био баш гласан у осуди, али је у једном писму Павелићу, осврнувши се на седам католичких свећеника који су умрли у логору између осталог рекао да је “читав Јасеновац срамотна љага за НДХ”.
Нажалост, у данашњој Хрватској, нити радови свјетских повјесничара, нити овдје споменута и бројна неспоменута свједочанства више нису релевантан извор. На темељу негационистичких, селективних и тенденциозних интерпретација хрватских ревизиониста сада чак и једне од најтиражнијих дневних новина пишу о Јасеновцу као мјесту гдје “је било и забаве…спортских утакмица… концерата, казалишних представа…” и гдје су логораши чак имали и скечеве у којима су “иронизирали” заповједнике логора.
Тако за новинара Милана Ивкошића изгледа “Јасеновац очишћен од идеологизације, пристраности и комунистичких кривотворина”. Не знам само је ли се и свједочанства Хитлеровог опуномоћеника или загребачког надбискупа такођер убрајају у комунистичке кривотворине.
Свјетска завјера Жидова, масона и комуниста
Али, све је то већ виђен сценариј. Попут оних који покушавају релативизирати, умањити и негирати нацистичке злочине, свједоци смо истог приступа када су у питању и усташки злочини. И једнима и другима оно што се догађало у логорима је мит, преувеличавање и дио свјетске завјере за коју су по потреби криви Жидови, масони, комунисти, Срби итд.
Постоји наравно по том питању и велика разлика. У развијеним друштвима они који тако размишљају не пишу колумне у једним од најтиражнијих новина нити им се књиге промовирају на националним телевизијама.
‘Гласноћа расиста повезана је с тишином већине’
И није то само питање функционирања правне државе него и односа сваког члана друштва према таквим појавама. Јер, како је недавно приликом посјета Auschwitz-у рекао њемачки министар вањских послова “мислим да је гласноћа расиста и антисемита повезана с тишином већине”.
ОТКРИВЕН ТАЈНИ ДОКУМЕНТ: Како су САД наградиле Ђукановића пошто се окренуо од Милошевића https://t.co/UyfQTdcFe7
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 5, 2018
И у Хрватској постоје они који су гласни и они који су тихи. Проблем је само што већ неко вријеме нисам сигуран који представаљају већину, а који мањину.
