Прочитај ми чланак

СЛУЧАЈ НАСИЉА КОЈИ ЈЕ ДИГАО СРБИЈУ НА НОГЕ: Дечак говори да ће се убити …

0

Дечак који тврди да га три друга из разреда малтретирају, не долази на часове док школа покушава да утврди одговорност. Његова мајка је очајна и боји се да би дечак могао себи да одузме живот.

Поводом случаја наводног малтретирања овог седмака у земунској школи „Раде Кончар“, у јутарњем програму ТВ Прве говориле су директорка школе Маја Костић, мајка малтретираног дечака Дрита Деврања, психолог, али и мајка Алексе Јанковића, дечака који се пре седам година убио због вршњачко насиља.

FOTO: TV PRVA / SCREENSHOT

Деврња је објаснила да јој се син први пут пожалио у шестом разреду и додаје да у први мах није сматрала да је реч о некој озбиљној ствари, већ да је реч о дечијим чаркама, али сада, већ на почетку седмог разреда, дечак седи сам и нико неће са њим да се дружи јер им не дозвољавају дечаци који га малтретирају. Гађају га, прича мајка, разним предметима, говоре свашта и избацују из клупе.

Она каже и да је покушала да га пребаци у другу школу, али су јој у једној рекли да нема места, док у другу није могла, јер се у њој учи италијански, а њено дете учи француски.

– Волела бих да се ово што пре заврши. Страшно је када свако вече, када легнете у кревет, дете вам каже „мама, ако сутра морам да се вратим у одељење убићу се“ – казала је мајка дечака који трпи вршњачко насиље, на крају бризнувши у плач.

Она је за ТВ Прву рекла и да је добила поруку од разредне да у петак дође на састанак, а да је раније разговарала са мајком једног од дечака који малтретира њеног сина. Та родитељка јој је рекла да ће разговарати са својим сином, и наводно је показала разумевање, рекавши да нема смисла да се деца свађају, јер су одрасли заједно.

Директорка: „Нисмо знали да се нешто догађа“

Директорка школе у којој се све догађа рекла је да школа није могла да реагује јер није имала сазнања о томе да се нешто догађа, а додала је и да је њима пријављено само задиркивање, не и насиље. Она сматра да мајка малтретираног детета није реаговала на време.

FOTO: TV PRVA / SCREENSHOT

– Мајка се нама обратила први пут 6. јуна, тада није могло ништа да се уради јер је био крај школске године – казала је она, додавши да их је до распуста делило седам дана, током којих су обавили потребне разговоре са децом.

Она каже да су тројица дечака за које се тврди да су вршили насиље рекли да се они друже са дечаком, да и он њима свашта каже, а када се они са њим нашале, он одмах оде да се пожали мајци.

Директорка признаје да је могуће да је школа направила пропуст, као да га је можда направила и мајка, ал и и даље инсистира да је највећи проблем лоша комуникација родитеља и школе.

– Имам утисак да је у питању ријалити наступ. Да је неко вољан да реши проблем, решио би га у школи – рекла је јуче Костић за „Блиц“, што је у гостовању на ТВ Прва неспретно покушала да оповргне, након осуде саговорника.

Ипак, иако нема часова, током распуста школа ради и школска година званично траје до 31. августа, те покушај директорке да се заштити изјавом како је био крај школске године када јој се Дрита први пут обратила – пада у воду, о чему су причали водитељи и други гости емисије.

Алексина мама: „Шта се чека?!“

Међу њима била је Драгана Јанковић, мајка Алексе Јанковића који се због вршњачког насиља и убио када је имао 14 година. Јанковић је у укључењу у емисију ТВ Прве оштро осудила деловање управе школе у овом случају, подсетивши да је њен Алекса био жртва веома сличне ситуације.

– Управо тако је кренуло, у шестом разреду. Задиркивање, изопштавање… Запослени у школи негирали су насиље – рекла је Драгана.

Она је објаснила да би Алексин закон донео казне због непоступања за одговорне у школе, признавши да је веома љута због овог случаја. „Шта се чека?“, упитала је она.

Драгана Јанковић оптужила је директорку да бежи од личне одговорности, као и психолог школе, алудирајући на то да је психолог дала лоше и некоректне савете угроженом детету.

„Школски механизми нису довољни“

Овај случај коментарисала је и психолог Смиљана Грујић, која је рекла да „школски механизми нису очито довољни“, а да су раније постојале процедуре, које треба да се поштују. Истакла је да на насиље мора одмах да се реагује и да „не треба прећи преко изјаве детета“.

– Савети немају много резултата, они не мењају понашање, потребне су активности у школи да би деца сарађивала – рекла је Грујић, коментаришући потез психолога школе, која је дете посаветовала „да мисли на нешто лепо“, и да се насилницима „представи у другом светлу“.

Министар просвете Младен Шарчевић огласио се поводом овог случаја и рекао је да ће бити детаљно испитан.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

4 коментара “СЛУЧАЈ НАСИЉА КОЈИ ЈЕ ДИГАО СРБИЈУ НА НОГЕ: Дечак говори да ће се убити …

  1. perungromovnik каже:

    вероватно су деца која малтретирају свог вршњака и друга из школе рођаци директорке па се зато прљавштина гура под тепих. Родитељима те деце се треба нахјебати мајке јер васпитавају не децу него говвна, а ако се сутра деси нешто тој деци па онај који је малтретиран потегне нож или нешто друго е онда кукњава….треба један рат и то под хитно па да се истреби губа из торине мајке вам га смрдљиве набијем курвањске да вам га набијем!

  2. Караконџула каже:

    Србијо, Србијо! У дубока те говна потапају. Када помру ови злотвори преузеће те овај беспризорни подмладак који одгајају. Шта чекаш? Кога чекаш? Зашто чекаш? Људи се бацају са зграда и мостова, вешају се, бомбама се разносе, мајке се убијају заједно са ћеркама, децу ти отимају, бебе у провалије бацају… Мислиш ли заиста да је то случајно? Да нико за то није одговоран? Баш нико?

  3. Ilija Spasojevic каже:

    O ovom problemu se veoma malo pridaje paznje.Secam se sebe u tim godinama.Bio sam negde u sredini.Ne mediokritet,u nekim sferama sam se vise isticao,u nekim manje,ali,kada se sve sabere i oduzme,niti sam bio najomiljeniju u skoli,a niti najomrzeniji,nego negde u zlatnoj sredini.Medjutim,zbog svoje urodjene pravdoljubivosti,u 7om osnovne sam imao probleme zbog prvih ljubavi,nisam dao da mi vredjaju moju prvu,da tako kazem devojku,zatim,uvek sam prezirao ljude koji muce zivotinje..zbog toga sto sam se cak i par puta potukao sa onom decom-sadistama,sto muce i ubijacu kucice i macice na najbrutalnije nacine(pale iz zive,razbijaju glavu o zid-grozote,takva deca,kada odrastu najcesce postaju manijaci).I tada sam dosao u sukob sa najjacom grupicom decaka-huligancica,koji su bili strah i trepet u skoli.Bilo je strasno.Bilo je dana,kada sam se tukao po 2-3 puta dnevno.Nekada su mene tukli,nekada sam ja,ako ne skoce njih trojica na mene,uspevao da pretucem siledziju.Medjutim,moja upornost,zatim skrivanje straha(plakao sam u skolskom wc-u,plakao sam kada dodjem kuci,ali nisam dao to zadovoljstvo siledzijama,da kukam pred njima).Ne znam,mozda je bilo drugacije vreme,to je trajalo 1 skolsku godinu,vec u 8om razredu me niko nije dirao,i sve je bilo u redu.Medjutim,svi smo mi razliciti,i neko drugi,kada je bio klinac,da je bio na mom mestu,ili bi odreagovao jos bolje,a neko bi,nazalost,odreagovao mnogo,mnogo gore.Zapao bi u depresiju,povukao se u sebe-do tragicnih slucaja,kada deca podizu ruku na sebe,jer ne mogu vise da podnesu svakodnevnu torturu..Ne znam,drzava i institucije nadlezne za ovakve probleme bi trebale mnogo vise da se bave ovom pojavom,jer znam“razvojni put“mnogih svojih skolskih drugara i poznanika,koji su bili mete siledzija.Mnogi su to jako tesko podneli.Neki su postali losi djaci.Neki su od zrtava postali napasnici,sliledzije,tabadzije,itd..Neki su se u kasnijim godinama odali alkoholu i drogama.Tu je potreban zajednicki rad psihologa,socijalnih radnika,nastavnika,roditelja..Ovakve stvari nisu za salu i potcenjivanje..

  4. Михаило каже:

    Некад се у школу ишло да се нешто научи а данас се иде да би малтретирао другу децу.

Коментари су затворени.