Прочитај ми чланакМучим се данима да узмем учешће у расправи у урушеном систему у коме никога неће „убити прејака реч“, а који својим тоталитаризмом и механизмима принуде и опсенарства у ојађеној земљи уништава најбоље. То је произвело јад који је тако дубок и жилав да жртве нису ни свесне свог пада у дугогодишњој агонији.
Када се 1965. године у Србију вратио Милош Црњански затекао је, како кажу савременици и биографи, „земљу у којој су подједнако беспомоћни и старци и младићи, у земљу где се заједно са процветавањем труне и где се ниједан таленат, а понајмање онај изразит – не прашта“.
Данас, скоро пола века касније, можемо понегде гласно да причамо, прозивамо власт у „мекшем тоталитаризму“ и имамо привид да смо јачи него претходне генерације, не схватајући да смо опкољени, зауздани у основним потребама.
Данашњи систем убија ударајући у достојанство појединца, породице, архетипове, традицију, морал, сигурност. Покушава продати најсветији део земље – Косово и Метохију. Његове „прејаке речи“ су мете за преторијанце, синекуре и средства информисања који се сви скупа лако обрачунавају са неистомишљеницима и критичарима погубног система.
На челу тог система је председник – конвертит, европејац. Колико јуче тражио је главе „непријатеља“ сто за једнога, и како му напредни свет то није много замерио, наставља и „главе“ свог народа и егзистенцију да нуди том истом свету милион за једнога. Тај један је он, опране биографије, месија који зна шта је за Србију најбоље. Сам, вреднији од свих нас, вреднији од историје, славних предака и сваког правог напретка који најаве и његови професори и наука.
Сведоци смо да је политика председника Вучића шибицарење, где гладан свет у магновењу, сад-га-видиш-сад-га-не видиш, посрће преврћући по контејнерима.
Земља је постала депонија шкарта из Европске уније, од хране до бала половне одеће, тако да су „апетити“ и потребе половине становништва задовољени, па балансирају у безнађу. Чекају стрпљиво да им вођа за који дан донесе благодети потрошачке корпе. За неке он не лаже, за већину други излаз не постоји сем те лажне наде, да би уз помоћ ње сачекали следеће јутро.
Док председник покушава да прода, поклони, преда Косово и Метохију, не обазире се ни на народ, ни на цркву, који се противе. За њега не постоји ни Устав земље, ни границе. Помера их као пионе у шаху. Објашњења и оправдања за те потезе су му сваким даном све више налик бунцању.
Његову политику, ако је уопште реч о политици, по сопственом признању, не подржава 80% народа, међу њима и оних 50% гладних и ојађених који, упркос свему, не би мењали дедовину за председникову потрошачку корпу и благостање у најави.
Не хаје он за то. Тера даље, неуставно и бахато.
Председник рече: „Живот је такав“, поводом погибије радника на његовом „београдском балу на води“, као и на другим необезбеђеним градилиштима. Живот је такав за обесправљене градитеље, мученике који ћуте и трпе нељудске услове рада и тиме јасно прочују газдама: „Туци нас, само нас нахрани“. Председник их, без иоле емпатије, сврстава у колатералну штету, како је то добро и болно описао М. Меденица.
Не вреди више набрајати непочинства ове дружине на власти. Све је речено, али није допрло до свих. Шта чинити ако постоје слепи у беспућу за вођом, уплашени и обесхрабрени, они који су прозрели сваки потез и погубност ове власти, неповерљиви за које су политичари „сви исти“, гладни и очајни, депресивни и неуки, они који свој пут виде у бегу било где од терета и тегобе „овог овде“?
Дорис Лесинг рече да „човек окренут само себи лагано одумире, а сви који су глуви и срасли за искуства других, а такав је живот у љуштури, заправо више нису људска бића“.
Шта чинити? За почетак осврнимо се око себе, саберимо се. Талог је обично на дну, али понекад у својој ништавности и лакоћи исплива и на површину. Сада је видљив, може се препознати, покажимо га најупорнијим идолопоклоницима власти.
Синекурама, лажним докторантима и паразитима поручимо да свако своју трпезу мора да заслужи, заради, положи рачуне и одговара по закону. Председник и ова мањина све мере по себи, а свакога ко их раскринкава оптужују да их мрзи и да се бори за власт.
Не устукнимо пред таквима. Постоје многи умни људи који говоре „другим“ језиком. Својом културом, скромношћу, знањем и поштењем другачије дефинишу власт и народ коме ће служити. Они се не такмиче са ветрењачама, већ са реалношћу.
За почетак њихов глас би требало да се чује на националној телевизији. Сваки митинг и протест треба испред те куће заказивати. Треба пробити блокаду, запалити фитиљ који ће опстати и на јаком ветру.
Треба покренути све људе од знања и звања, студенте, раднике, апстиненте, енергичне младе људе који изводе хиљаде грађана на улицу, омасовити скупове незадовољних и правно бранити оштећене ако се власт усуди на репресалије према организаторима мирних протеста.
Треба тражити благослов Њ.С. патријарха Иринеја за важне акције у одбрани земље и борби против очигледне издаје Косова и Метохије.
Треба покренути синдикате, пензионере и све оне који не прихватају да им се вишегодишња пљачка плата и пензија враћа као „повећање“ истих, већ тражити враћање отетог целокупног износа са каматом.
Не дозволимо да нам продају ресурсе хране, воде, руднике, уводе ГМО производе, легализују истополне бракове којима ће одобрити и усвајање деце… Кад се одмота клупко скривених уговора, страних инвестиција, промашаја, корупције видећемо да је догорело до ноката. Грцамо у сиромаштву, а нашим парама граде фонтане, јарболе, постављају новогодишњу расвету у септембру, реализују бројне беспотребне пројекте где им је једини циљ да се уграде и зграбе огромне провизије.
Увек подсећајмо народ шта су уставна овлашћења председника, а шта се дрзнуо да ради што му у опису посла није.
Тражимо посланике који раскринкавају недела председника и његове клике да изађу у јавност, као и новинари са бројних портала који храбро у истом истрајавају, све док не натерамо јавни сервис да их удостоји да и тамо наступе.
Тражимо да се огласе на протесту или у својим срединама лекари, професори, пољопривредници, научници и припадници свих других професија и објасне са каквим се све проблемима сусрећу и боре у свакодневном раду.
Ангажујмо правнике и адвокате који ће процесуирати све лажи и клевете власти о сваком ко их се супротстави.
Не излазимо на изборе док се не испоштују сва демократска правила и процедура. Тек кад се то испуни, изађимо масовно како се више председник СНС-а не би више хвалио већинском подршком, а добија са свим коалиционим партнерима свега 20-25% гласова од 6.700.000 уписаних бирача. Тако ћемо оборити ову ненародну власт.
Уследиће и бројни наредни захтеви кад се једном чвор одмрси и ненародна влада падне.
Останимо чврсти и доследни, угледајући се на солидарност и масовност успелих протеста нпр. Румуна, како не бисмо доживели судбину Црне Горе са њиховим диктатором.
Решење је и покретање генералног штрајка. Боље да све стане, пре него што много шта не нестане: Косово и Метохија и наше светиње на њему, национални идентитет, самопоштовање, будућност наше деце, сам живот.
ЛАЗАНСКИ: Чији су цех платили посада и оператери обореног руског „Иљушина“ у Сирији https://t.co/qRtAv3EyQI
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 23, 2018
Не дозволимо да се сулуди експеримент председника и његовог „златног доба“ оствари.
Увек смо бранили цивилацију „којој смо осветљавали пут да не тумара у мраку“, како рече неумрли Милош Црњански.
Хаос у који су нас гурнули, који дуго траје и кога нисмо заслужили нек просветли и осветли пут решења. Станемо ли сада, остаћемо у празнини, тишини, паучини…
