Прочитај ми чланакЕвропска мрежа против сиромаштва – Србија објавила је запањујуће статистичке податке који се односе на распрострањеност сиромаштва у Србији.
Извештај под називом „Опрез, сиромаштво! 2018: Сиромаштво и социјална искљученост старијих у Србији“ указује на чињеницу да се старији у Србији суочавају с „бројним препрекама у остваривању здравог и активног живота и социјалне укључености, показују налази истраживања о социјалној укључености старијег становништва у Србији које је спроведено у сарадњи Црвеног крста Србије и Групе за развојну иницијативу СеЦонС.
Да, чак и Црвени крст Србије констатује да имамо озбиљан проблем са сиромаштвом.
Становништво Србије спада у најстарија у свету – просечна старост је скоро 43 године, а 2016. године сваки пети становник или становница Србије је имао или имала бар 65 година.
Иако пензије штите од сиромаштва, често нису довољне за достојанствен живот, пише у саопштењу, у којем се објашњава да би без „социјалних трансфера“ новца од једних другима, и без пензија, стопа ризика од сиромаштва код старијих износила чак 82,3 одсто, а код становништва млађег од 65 година 48,7 процената.
Готово половина грађана Србије који имају бар 75 година, ускраћена је у задовољавању материјалних потреба, што је знатно већи проценат него у ЕУ.
Материјална ускраћеност је „немогућност појединаца или домаћинстава да, услед недостатка средстава, приуште основна добра или услуге типичне у њиховом друштву у датом периоду“.
И док се у ЕУ стопа материјалне ускраћености становништва, а посебно жена, смањује са старошћу, у Србији се повећава, указује Европска мрежа против сиромаштва – Србија.
Тако више од четвртине грађана Србије старијих од 65 година, не може да купи по два пара обуће у сезони, а трећина ни да замени изношену одећу.
Такође, четвртина нема могућност да се бар једном месечно окупи с пријатељима на пићу или оброку, а мање од половине старијих у Србији се с пријатељима дружи једном недељно.
Старије особе у Србији неповољније оцењују своје здравствено стање него њихови вршњаци у ЕУ.
Значајан број старијих, посебно жена, није задовољио своје здравствене потребе у 2015. години, што значи да није посетио лекара када је било потребно, или добио одговарајућу дијагностику или терапију.
С друге стране, пише у саопштењу, старије особе у Србији пружају велику подршку другима.
Старије жене које, у поређењу с мушкарцима из исте старосне групе, али и с млађим женама и мушкарцима, дневно утроше највише времена на бригу о другима, те представљају „посебно важан ресурс за подршку породици“.
Положај и благостање старијег становништва зависи од положаја какав су имали на тржишту рада док су били млађи.
Због тога Европска мрежа против сиромаштва – Србија упозорава на два проблема који данашњем радном становништву стварају основу за висок ризик од сиромаштва и социјалне искључености, када буде остарило.
Незапослено становништво је изложено високим ризицима од сиромаштва (48 одсто), знатно вишим од просека за општу популацију (25,5 одсто).
Висока незапосленост погађа младе, посебно младе жене, ниже образовано становништво и припаднике рањивих група – Роме, особе с инвалидитетом и друге.
У порасту је чак и сиромаштво запослених, а посебно самозапослених особа код којих је стопа ризика од финансијског сиромаштва троструко виша (32,4 одсто), него код оних који су формално запослени код послодаваца (9,0 одсто).
