Прочитај ми чланакПредседница владе мисли да „у Србији постоји слобода изражавања“. И не само то!
Премијерка Ана Брнабић је у петак наступила на Београдском безбедносном форуму. Ово је била ретка прилика да председницу владе чујемо у мање контролисаним условима него обично. Публика је била бројна и не нужно пробрана у влади Србије. Самим тим су се повећавале шансе да Брнабић буде упућено питање из сфере реалног живота, а не искључиво сугестивна и режирана питања провладиних медија. Такође, излагање председнице владе је било знатно дуже него обично. Изговор о ограничености времена конференција за медије у овом случају није био од помоћи, па је Брнабић у дужем излагању могла да се јавности представи у правом светлу.
Тако смо сазнали да председница владе мисли да „у Србији постоји слобода изражавања“. И не само то! Њена влада, каже Брнабић, покушава да постави пример отворености према медијима. Наравно, узорност у овој области кочи то што је „проблем неслободних медија наслеђен“. Зашто уопште сумњати да је у седмој години власти српске напредне странке за све проблеме одговорна нека претходна власт.
Брнабић је запазила и да је Фреедом Хоусе, који константно лоше оцењује Србију у домену слободе медија – необјективан. Одлучно је закључила и да Александар Вучић не врши притисак на медије.
Не мари председница владе за то што и најнеобавештенији (рецимо они који прате провладине пропагандне медије) примећују да опозицију у јавном простору не могу да пронађу ни лупом. Не мари за то што се критички медији затварају због финансијских притисака, што се нережимским новинарима некажњено прети. Не брине Брнабић то што су се контролна медијска тела самоукинула, нити то што председник свакодневно виче, прети и етикетира новинаре као издајнике. Не брине је ни то што председник и њени министри свако мало преко медија наручују исходе истражних и судских поступака. Не види председница владе да медији већ годинама готово читаве информативне емисије посвећују лику и делу председника (добро, понекад и она добије неколико минута као први председников шегрт). Не само да не мари и не види, она изгледа мисли да се управо тако „поставља пример отворености према медијима“.
Слушалац заиста може да се запита да ли је могуће да ико, па макар и председница банана републике Србије, са таквом лакоћом лаже пред десетинама људи? Да ли је такав наступ одраз социопатије, обузетости новцем? Или је у питању чиста и нетретирана глупост? Ако већ не жели да говори о стању у земљи на чијем је челу са минимумом осврта на стварност, није ли било боље да одбије учешће у панелу на који је позвана. И тако сачува нешто мало образа.
Међутим, Брнабић није боље прошла ни са другим питањима која су је погодила као ненавођена ракета. Из публике је упитана за узроке неусвајања закона о родној равноправности. Једно доста просто и могло би се чак рећи – техничко питање из домена њеног свакодневног рада. Председница владе је одговорила да је последњи нацрт закона био нереалан и непримењив (не треба посебно наводити да је тај нацрт припремила управо влада). Као најнепримењивију одредбу нацрта Брнабић је навела ону о забрани послодавца да женама поставља питања о брачном статусу и планирању породице. Наглас се запитала председница владе – ко ће то да контролише? Ко може да контролише шта ради послодавац?
Користим ову прилику да председницу владе обавестим да је у надлежности органа владе – рецимо инспекција у оквиру министарстава, а нарочито инспекције рада, да контролише послодавце. Да послодавци нису изнад закона и да итекако постоје они који могу и морају да их контролишу.
Такође користим прилику да обавестим Ану Брнабић да је послодавцима у Србији већ преко десет година изричито забрањено да кандидатима постављају питања о личном животу. Закон о раду у члану 26 забрањује послодавцу да захтева од кандидата податке о породичном, односно брачном статусу и планирању породице, као и да заснивање радног односа условљава тестом трудноће. Мање изричито, али исто чине и Закон о забрани дискриминације и Устав Србије.
Док се први бисер председнице владе током јучерашњег излагања превасходно може приписати жељи за улагивањем њеном „ментору“, други се заиста може видети као слика незнања које куља и не производи ни најмању нелагоду. У приказивању општег незнања председница владе се приказала као прва међу једнакима. Шта је научила Ана Брнабић током неколико година боравка у влади, како проводи своје дане? Да ли је икада прочитала иједан закон који витално уређује животе грађана – попут Закона о раду? Јучерашњи наступ је дао одричне одговоре на сва три питања. Шта бисмо тек чули од председнице владе да су медији заиста слободни и да смеју да постављају питања? Боље и да не размишљамо о томе.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
