Прочитај ми чланак

КОСОВО: Хрвати обучавају шиптарску војску да буде спремна за рат

0

Хрватски новинари били су гости на обуци будуће "војске" Косова, а најзанимљивији део у репортажи портала vecernji.hr говори да Хрвати едукују албанске терористе на подручју јужне српске аутономне покрајине Косова и Метохије.

– Пуно хвала Хрватској. Уз Американце, Хрвати нам највише помажу и едукују нас. Имају осећај и разумевања за нас јер имамо исти ратни пут који смо морали проћи да бисмо данас били слободни и независни. Наши су сународници дали крв и живот за слободу и ми то морамо чувати. Никога нећемо нападати, али бранити се хоћемо, до задње капи крви, као и наши ослободитељи – рекао је новинарима из Хрватске самозвани „заменик команданта“ Аргјенд Локај.

Касарну, у којој су били новинари из Хрватске, Албанци су назвали „Војници НАТО“.

У тексту су новинари „одушевљени спремношћу и професионалношћу тзв. војске „Косова““, која још формално није ни формирана, али је учествовала у једној тактичкој вежби и то „противтерористичкој“.

Каква иронија!

Како може једна наоружана формација на простору једне државе, без икаквог ваљаног правног акта, да се бори против тероризма!? Не може, то је сулудо и то је управо прави пример тероризма! И, тешко грађанима Хрватске ако и њих брани тако „професионална“ војска, као ова мала паравојна јединица која још није ни формирана.

Против кога би тзв. „војска“ Косова могла да иступа и дејствује? Сигурно неће пуцати по Хрватима или Румунима!

С обзиром да су толико одушевљени НАТО пактом, па се и сами називају њиховим војницима, очигледно је да на овим просторима имају само једног непријатеља.

До сад су албански есктремисти и терористи у редовима злочиначке ОВК, српске полицајце и цивиле убијали без обуке, а за будуће дејство подршку и обуку им пружа Хрватска.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

105 коментара “КОСОВО: Хрвати обучавају шиптарску војску да буде спремна за рат

  1. Ceda Veselinovic каже:

    Ako nekome do sada nije jasno da nam sve susedne zemlje rade o glavi da ne postojimo, onda nije normalan. Od raspada jugoslavije oni saradjuju na planu našeg uništenja, pripremaju se i čekaju pogodan trenutak za akciju. A mi kao ovce za klanje, dopuštamo da nas vode izdajnici, da nam je ministar odbrane idiot. Ako nešto hitno ne promenimo i ne organizujemo se, opet će nas klati kao u Jasenovcu i odvoditi stočnim vagonima u radne logore.
    A ako krenu na nas, nema bežanja, nego po MILION Srba na sve granice, ko šta ima od oružja, pa do Drača i Zagreba. Samo tako, inače nas nema !!!!

    1. milovan каже:

      Ако мислимо опстати, Србија мора свако јутро издати 50- 80.000 доручака ВОЈСЦИ. И имати 150- 200.000 у резерви. Што значи ОБАВЕЗНОслужење војног рока, подаље од мамине сукње и пред – војничка обука за оба пола. Србија је опкољена љутим псима, бившим братствојединственицима, наученим да су Срби и Србија криви за сву њихову неспособност и метиљавост. Морамо престати са устаљеним угађањима мањим и слабијим од нас из окружења. Треба их навикнути да се они прилагођавају нама, баш зато што смо већи и јачи. Крајње је време да се окренемо себи и наој Србији, коме смета пут под ноге, али ни камен не сме да понесе. Тако и никако другачије се не брани и чува држава, бар нама Србима је јасно и није нам држава првина.

  2. grebak grebić каже:

    Ништавило обучава Ништавила!

  3. xyz каже:

    И шта сада? Хрвати мисле ако су успели да очисте РСК уз помоћ НАТО Пакла, Милошевића, Караџића и деловима војске ВРС који су имали подписани документ о заједничкој одбрани, да су неки фактор у свету што се тиче храбрости и војне вештине?
    Хрвати су већином тешке кукавице и лајавци, они фонкционишо чопоративно, 10 на једног онда су јаки, jедан на један, то је други пар гаћа. Србски проблем нису Хрвати, муслимани а поготово не примитивни шиптари, наш проблем су издајници политичари, који продају гузицу за копејку и тапшање по рамену.

    1. Aljeka каже:

      Тако је господине али ја нисам издајник, свој албански народ никад нисам издао!

    2. Слободан српски херој каже:

      Устав из 1974.год. је био лош по Србију и Слободан Милошевић је 28 марта 1989.год. променио Устав Србије . Социјалистичка Република Србија је 28 септембра 1990.год. прогласила нови Устав који су између осталог промењени називи Републике и Аутономних Покрајина.Назив Социјалистичка Република Србија промењен је у Република Србија; назив Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово промењен је у Аутономна Покрајина Косово и Метохија; а назив Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина промењен је у Аутономна Покрајина Војводина . Скупштина Србије је 28 марта 1989.год. изгласала усвајање уставних промена чиме је практично одузета аутономија дата Уставом из 1974.год.

    3. Слободан српски херој каже:

      Дај један доказ ако имаш да је Слободан Милошевић наредио хрватима да иселе све Србе из Хрватске. Све и свашта измишљавате о Слободану Милошевићу.

      Изјава Стјепана Месића у вези РСК:
      „Заиграли смо на карту неслоге Срба ,и сва је срећа што Срби нису послушали Слободана Милошевића,јер у противном ми Хрвати би смо добили државу Книнску Крајину у држави Хрватској,тј. Хрватске као државе не би било. “
      Слободан Милошевић је дао живот за Српски народ и Југославију,а ви њега под липу……

    4. Aljeka каже:

      Не брините господине председниче, ја сам се побринуо за доказе господине. А Месића сте кад дође у госте чували као мало воде на длану. Скоро као Туђмана господине.

    5. Слободан српски херој каже:

      Шта нам је донео 5 октобар и скидање Слободана Милошевића ??
      Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере. Донео нам је хаос у коме се не зна ни где је крај а где је почетак било чега.
      Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отимаче много чега што је народ деценијама стварао и створио. Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале. Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупацију.
      А сада о томе шта нам је однео.
      Однео нам је систем који у многим својим сегментима није ваљао, није био добар, наравно, али га је требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо. Однео нам је државу, којој ни дан-данас не знамо границе. Однео нам је економију: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизацијом, све што је радило и производило. Однео нам је дакле производњу и извоз. Однео нам је школство, породицу, отео нам је децу, однео нам је васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традицију, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игру, и културу, и забаву, и спорт…

    6. Спира каже:

      теби треба а се многе ствари цртају.

    7. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић није могао да присвоји Хрватску зато што је Хрватска била члан УН од 22 маја 1992.год. Ни један Српски политичар никад нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је нешто лоше урадио по србе и Србију.
      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.
      5.октобар је дан окупације Србије. 5.октобра на власт је дошо ДС- Ђинђић који је био члан Немачке обавештајне службе BND.

    8. Спира каже:

      заборави си курсну листу динара за време Мириног мужа

    9. Слободан српски херој каже:

      Инфлација у Србији је трајала само 4 месеца зато што је Србија била под санкције читавог света и Русије. Србија је добила санкције зато што се Југословенска војска није повукла из државе Хрватске чланице УН .

      Курс Динара
      1 јануар 1992.год. 1 долар = 19 динара
      30 септембар 1993.год. 1 долар = 456.993.998 динара
      30 децембар 1993.год. 1 долар = 1.775.998.646.615 динара
      24 јануар 1994.год. 1 долар = 1,74 динара
      17 мај 1997.год. 1 долар = 5,62 динара

    10. Спира каже:

      сасвим довољно да се опљачка србски народ
      Зар је мирин муж дошао на власт 01.01,1992??

    11. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић је био Председник Србије од 9 маја 1989 – 23 јула 1997.год.
      Слободан Милошевић је био Председник Србије и Црне Горе од 23 јула 1997 – 7 октобра 2000.год.
      Зашто је Србија бомбардована? Па зато што је Слободан Милошевић одбио све ултиматуме Вашингтона, Брисела и Лондона.

    12. Спира каже:

      хохохо зато је опљачкао Србију преко инфлације

    13. Слободан српски херој каже:

      Велика инфлација у Србији трајала је само 4 месеца.

      Курс Динара
      1 јануар 1992.год. 1 долар = 19 динара
      30 септембар 1993.год. 1 долар = 456.993.998 динара
      30 децембар 1993.год. 1 долар = 1.775.998.646.615 динара
      24 јануар 1994.год. 1 долар = 1,74 динара
      17 мај 1997.год. 1 долар = 5,62 динара

    14. Слободан српски херој каже:

      Где су паре са Кипра ?? Динкић српске паре са Кипра поделио са Мартином Шлафом.Документи које указују да је Динкић у власничку структуру „Мобтела“, који је претходно одузео Богољубу Карићу, увукао аустријског бизнисмена Мартина Шлафа, са којим је формирао заједничку фирму чији је оснивачки капитал 130 милиона евра“.„Од тих 130 милиона, 90 је отпало на власништво Србије, на опрему, репетиторе, а остало је био наводно Шлафов капитал, за који му је Динкић, исплатио на име учешћа 500 милиона евра из буџета и тиме оштетио Србију за пола милијарде.“

    15. Спира каже:

      А ко је однео паре на Кипар???

    16. Слободан српски херој каже:

      Авион.

    17. Спира каже:

      буд*ло питао сам ко је однео паре а не чиме су однесене паре . Авиом је превозно средство. Која влада је била на власт када је су однешене паре на Кипар

    18. Ceda Veselinovic каже:

      Šta se bre raspravljaš sa ovim bolesnikom slepačkim, zbog ovakvih i propadamo

    19. Слободан српски херој каже:

      ЈЕДИ ГОВНА СТОКО УСТАШКА.

    20. xyz каже:

      Дафина, Језда…….

    21. Слободан српски херој каже:

      Да САД и НАТО нису изазвали рат у Југославији неби ни била инфлација. Да САД и НАТО нису изазвали рат у Југославији сада неби ни постојала Република Српска и сви грађани Балкана би били са осмехом на лицу. Сада је инфлација у Сирији и у Апотекама Сирије нема лекови и дали је Асад крив за инфлацију у Сирији ? Дали је Асад крив што су продавнице и Апотеке празне? Па Асад није крив већ су криви САД и НАТО који су изазвали рат у Сирији. Сада је Русија под санкције и дали је Путин крив за санкције ? Није Путин крив.

    22. xyz каже:

      Е то је био посао твог главатог, који се дружио са Рокфелером у Њујорку да нам среди да нас НАТО зликовци не малтретирају. Заболе њега она ствар за Србију и Србе свуда по екс шуги, битно је да је Марко имао бензина за ауто трке.

    23. Goran каже:

      Spiro kradja je bilo i bice to je jednostavno usadjeno u ljudsku podsvest i nazalost nepromenjivo je i nikad nece biti promenjeno osim ako nauka uznapreduje pa da recimo pre rodjenja uklanja odredjene osobine jedinke. Danas se otklanjaju neke genetske prenosive bolesti moze se uticati na boju ociju, kose itd.

      E sad stavi na papir svaku ukradenu marku od portira do predsednika tadasnje drzave dobices zbir na godisnjem nivou koji ne prelazi cifru koju ukrade prosecni ministar u danasnjoj vladi. Primera radi da je ondasnja birokratija sa predsednikom krala koliko se krade od 5 oktobra ovi danas nebi imali sta da krcme a to rade godinama. Sigurno znam da za 10 do 20 godina od nazovi drustvenog udela u resursima kojima trenutno raspolazemo nece biti ni 1% a ako nema resursa nema ni drzave tj tek tada ces videti sta je kolonija, tek za 20 godina ces videti ono sto mi vidimo sada pa ti gledaj kolko zaostajes…

    24. xyz каже:

      Још смо добро прошли у РС. Из источног дела говорим за подриње, када се ЈНА повукла однели су скоро све оружије. На сву срећу па су глупави муслимани пресекли пут за Србију па је у западном делу и око Сарајева остале велике количине оружија иначе би Срби из РС јеебали жутог мрава!

    25. Слободан српски херој каже:

      СМРТ муслиманима , СМРТ усташама.

    26. xyz каже:

      Важи!

    27. аваксус-МД каже:

      Немо да га палиш кеве ти то смо све апсолвирали.

    28. lazo babic каже:

      ajde ne seri ..jebo te on izdajnik je nego sta..a ti koliko si bolestan i ne vidis sta ce ti slika na avataru od bezboznika i izdajnika koji ti je kurac???

    29. Слободан српски херој каже:

      ЈЕДИ ГОВНА СТОКО УСТАШКА

    30. аваксус-МД каже:

      Нисам ни за ни против али кад је Србски народ имао две државе.А сад има Р.Србску и Србију захваљујући њему и дејтонском споразуму. Из немогуће ситуације 1999 те извукао је резолуцију 1244 и гарантован правни суверенитет Србије. Е сад би ови све то да разјебу.

    31. Слободан српски херој каже:

      Milorad Dodik : “ Slobodan Milošević je za Srbe učinio što niko drugi ne bi“.
      Milorad Dodik izjavio je da je uloga Slobodana Miloševića i Srbije bila pozitivna kada je reč o sudbini srpskog naroda i stvaranju Republike Srpske.
      Dodik:“ Sa ove vremenske distance moram veoma jasno da kažem da je, sa istorijske strane gledano, uloga Slobodana Miloševića i Srbije sa stanovišta Srba u Republici Srpskoj bila veoma pozitivna . Čak i mnogi, godinama uključeni u realizaciju Dejtonskog sporazuma, ne bi uspeli da postignu ono što je postignuto pod vođstvom tadašnjeg pregovaračkog tima, koji je predvodio Slobodan Milošević u samom Dejtonu – naveo je Dodik.
      Milošević svojim potpisom stavio Srbiju da bude garant Dejtona koji čuva opstanak Republike Srpske.
      – Ne možemo zaboraviti tu pozitivnu ulogu, koju je imao Slobodan Milošević, kada je u pitanju sudbina srpskog naroda i stvaranje Republike Srpske. Dejton je nama u Republici Srpskoj dao mogućnost da gradimo svoju stabilnost i subjektivitet koji, uprkos permanentnom pritisku svih ovih godina, dosledno branimo – rekao je Dodik

    32. xyz каже:

      Мани се паламуђења, изгубили смо РСК и тачка!

    33. Слободан српски херој каже:

      Хрватска је постала држава 25 јуна 1991.год. а после пола године 19 децембра 1991.год. у државу Хрватску је створена Српска Крајина. хрватска је постала члан УН 22 маја 1992.год. и Србија није могла да од државе хрватске чланице УН да узима њену територију.Русија је признала хрватску као државу 17 фебрара 1992.год. Кина је признала хрватску као државу 27 априла 1992.год. САД су признале хрватску као државу 7 априла 1992.год. Јапан је признао хрватску као државу 17 марта 1992.год. Бразил је признао хрватску као државу 24 јануара 1992.год.Немачка,Италија,Британија,Француска,Аустрија су признале хрватску као државу 15 јануара 1992.год.
      Србија је 1992.год. добила санкције од читавог света зато што је Србуја оптужена за рат у Хрватској и БиХ. На састанку 30 маја 1992.год.руски председник Борис Јелцин захвалио је тадашњем председнику Европске комисије Жаку Делору на подршци за пријем Русије у Међународни монетарни фонд(ММФ) а Делор је захвалио шефу руске државе на гласу Москве за увођење санкција Србији.

    34. xyz каже:

      Можеш ти да гуслаш до зоре, када су муслимани заратили са ХВО.ом, туђман је послао хрватску регуларну војску у испомоћ и није размишљао да ли је БиХ призната или није!

    35. milovan каже:

      Да је само наоружао оне ватрогасце из 1999 и послао у РСК неби Хрвате нико задржао до Караванки.

    36. Слободан српски херој каже:

      Зашто Дража Михајловић није присвојио Хрватску? Зашто Александар Карађорђевић није присвојио хрватску? Зашто Љотићевци нису присвојили Хрватску? За вас је Слободан Милошевић издајник зато што није присвојио Хрватску. Па како да присвоји кад су Хрватску бранили САД, Британија, Француска, Немачка, Италија, Шпанија, НАТО и УН.

    37. xyz каже:

      Е то је проблем са твојим главатим безмудоњом. Туђман је ишао по свуда и љубио сваку гузицу коју је срео и то му се исплатило на карају. Ова твоја будала се куурчио како није дозвољено, играо је на побуњене комуњаре у Москви, послао им паре, да је то урадио за оног пијаног медведа Јељцина, можда би било другачије. Када си председник мале државе, тзреба да љубиш дебеле гзице, не преко више ни преко мало, јер ако ствари пођу лоше можеш увек да кажеш да је било случајно, е то се зове реал политика!

    38. milovan каже:

      То му је како веле и сломило врат. Наиме слао је паре оном Чечену Хасбултову да руши Јељцина.

    39. xyz каже:

      Слоба је слао официре ВСРЈ у Книн да саботирају и дезорганизују СВК и тај напаћени народ у РСК.

    40. Слободан српски херој каже:

      Састанак у Карађорђеву је био тајни састанак, одржан у марту 1991. године у Карађорђеву (Војводина, СР Србија), између председника СР Хрватске Фрање Туђмана и председника СР Србије Слободана Милошевића о тадашњој ситуацији у СФРЈ. Према више извора, на том састанку двојице председника је усмено договорена подела Босне и Херцеговине између Србије и Хрватске, због чега се овај догађај понекад назива и споразум у Карађорђеву.
      Милошевић је на тим преговорима захтевао све територије на којима су Срби имали већину. То је укључивало нпр. источну и западну БиХ. Туђман и његово вођство су тражили првенствено западну Херцеговину где су Хрвати имали већину. Између такве проширене Хрватске и проширене Србије била би мала муслиманска државица.
      Душан Биланџић, Туђманов саветник који је присуствовао састанку, касније је објавио књигу у којој тврди да је „суштина састанка била подела Босне и Херцеговине“

    41. milovan каже:

      Завађао/ли Мартића и Бабића, па доводили проверену комуњару оног кобасичара. Шта је било са генералом Мркшићем? Све зло од горег, уз пут и први обавештајац Србије ЦИА кадар, све изрод до издајника.

    42. Слободан српски херој каже:

      Одговори ти мени зашто ни један српски политичар никад нису изговорили да је Слободан Милошевић издао Србе у Хрватској. Па политичари знају закон и Устав и знају да Слободан Милошевић није могао да присвоји пола територије државе Хрватске чланице УН.

    43. xyz каже:

      Зато што то нису србски политичари!

    44. milovan каже:

      Баш зато што су већи издајници од њега. Они нису ни крили ђинђуле дете брозовог официра, призивао зликовачке авионе да ломе Србе и Србију.

    45. Слободан српски херој каже:

      Ни један српски политичар никад нису изговорили да је Слободан Милошевић издао србе у Хрватској. Сви политичари знају законе и Слободан Милошевић није могао да присвоји Хрватску која је била члан УН од 22 маја 1992.год.

    46. milovan каже:

      Не палламуди, требало је то урадити пре. Могао је као и Туђман позвати србске официре, организовати територијалце, па ако затреба блокирати Генералштаб, и овако су Хрвати били побегли у зенге.

    47. Слободан српски херој каже:

      Да си ти био Председник Србије на који начин би ти присвојио пола територије државе Хрватске која је била члан УН од 22 маја 1992.год.

    48. milovan каже:

      Прочитај мој пост до краја, можда е ти бити јасније.

    49. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић је доказао у Хагу да се борио да остане Југославија и тако да сви Срби живе у једној истој држави.
      Слободан Милошевић је у Дејтону својим потписом створио Републику Српску.

    50. xyz каже:

      То је његов проблем он је хтео шугославију коју нико више није хтео.

    51. Слободан српски херој каже:

      Војислав Шешељ је положио цвеће на гроб Слободана Милошевића и СРС желе споменик Слободану Милошевићу.
      Шешељ и Милошевић су 2000.год. били против ДОС и ОТПОР. Амерички пуковник Роберт Хевлија је у Србији формирао ОТПОР.

    52. Слободан српски херој каже:

      Србија је окупирана 5.октобра 2000.год.

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.

    53. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић није издао Српску Крајину
      Објављено: 14.08.2015.год.

      Пише, Горан Јевтовић

      Пуних је двадесет година од када је у злочиначкој операцији „Олуја” завршено етничко чишћење Републике Српске Крајине. У Србији, али и широм васколиког Српства, укорењено је мишљење, које је временом прерасло у прави аксиом, да је Слободан Милошевић августа те 1995. године починио издају.

      Тачније, тврди се од стране једног, не малог броја (убеђен сам да је то чак значајна већина) врхунских интелектуалаца, јавних личности, професора универзитета, угледних српских имена, као и од стране лидера скоро свих странака, да је Милошевић имао договор са тадашњим изасланицима америчке администрације за Балкан и, подразумева се, са хрватским поглавником Фрањом Туђманом, да се проблем трајно реши у корист српске штете, трагедије и понижења.

      Појављивали су се разноразни очевици (наравно, из друге и треће руке), сви могући аналитичари, историчари, експерти, дипломате, министри српских земаља, написане су многобројне књиге, мемоари, текстови, колумне, пристиже из дана у дан накнадна памет, избијају на површину „ексклузивни” подаци из личних архива, али, до сада, не видесмо ни један прави доказ. Доказ у виду необоривих чињеница. И, наравно, не упознасмо сведока који је том чину непосредно присуствовао, односно, био укључен директно или индиректно у посао издаје. А нема ни тајних снимака, рецимо, састанака на којима се о издаји одлучивало, или макар једне пресретнуте телефонске комуникације.

      Чак се и недавно активирани, ваљда најмеродавнији сведок (и један од организатора) пада Крајине, бивши амерички амбасадор у Хрватској, Питер Галбрајт, о томе није изјашњавао. Или, боље рећи, ни једним словом у ауторском тексту, а затим и у интервју хрватским медијима, није поменуо тако нешто. Макар у назнакама, макар и између редова. Напротив.

      И покојни Ричард Холбрук је све тајне у вези са тим однео са собом у гроб. А имао је времена да их саопшти. И дебеле разлоге за то, свакако.

      Такође, у чувеним и много пута емитованим Брионским транскриптима, нема ни помена о Милошевићевој издаји. Ко је бар мало користио логику, могао је да закључи истог оног тренутка када се појавио тај, најоригиналнији доказ о геноцидном затирању Крајине, како је просто невероватно да Фрањо Туђман, у обраћању својим генералима, ни једном речју није поменуо евентуални договор са српским лидером и, подразумева се, пренео им гаранције које је, следствено, морао да добије од Милошевића. Тим пре што хрватски председник том приликом није држао само мотивациону беседу, већ се добрано удубио у скоро све детаље испланиране борбене операције. Чак до тога да је присутнима диктирао и садржај летка којим се Срби позивају да остану на својим огњиштима те како им се „тобож ништа неће догодити”.

      Уз све то, Милошевић је испоручен Хашком трибуналу где је провео, као на стрелишту, скоро пет пуних година. Многа утицајна имена са ових простора, али и из најважнијих држава света, су продефиловала на монтираном и понижавајућем суђењу и, као што је познато, трудили се да му загорчају живот и окриве за све и свашта. Борио се као лав. Очи у очи са онима који му свакако нису мислили ништа добро. Пред телевизијским камерама и пред бројним извештачима.

      И, поново ништа. Ни једне макар назнаке да је плански, индивидуално или у дослуху са још неким српским изродом, починио, како поједини угледници кажу, кривично дело издаје (иако тако нешто никада није постојало у кривичном законодавству Србије и Југославије, зато што је издаја (не) морални чин, својеврсно последично стање, и не постоји формално као кривично дело; постоје неке друге инкриминације која третирају наведену проблематику).

      Но, да баталимо кулоарска и остала нагађања према познатом рецепту рекла-казала и да овај пута игноришемо пророчке способности појединих српских и осталих интелектуалних перјаница (којима се благовремено „приказало” да ће се издаја догодити), па да ово најмучније српско питање размотримо из једне друге визуре. Из реалног и рационалног угла, коме до сада није посвећена одговарајућа пажња.

      Дакле, дилема не би требало да буде (1) шта је то Милошевић урадио да би организовао и спровео наводну издају, јер, за тако нешто, сложиће се сви, било је довољно да ћути, да не предузима ништа и да се, српски речено, прави луд, да буде пасиван, лукав, искварен. Права дилема је (2) шта је и колико је заиста могао свих тих година, а посебно 1995., да као председник Србије конкретно и стварно учини – дипломатски, на међународном плану, с једне, и као члан Врховног савета одбране СРЈ, с друге стране. Односно, чиме је располагао, како би спречио војнички пад Републике Српске Крајине и масовни егзодус српског народа.

      У вези, прве (1) дилеме намећу се логична питања – ако је био издајник, шта је чекао пуне четири године? Зашто није раније кренуо у обрачун са крајишким Србима и одрекао их се – издао, продао, предао… Рецимо, у првој, другој или трећој години рата (или је издајник постао тек ’95), већ их је помагао колико год је могао, свим силама и средствима?

      Најчешће тумачење је (јер валидних објашњења засад нема) – па добро, издају је чинио у више корака, како се не би правовремено уочила и била изведена наивно.

      Напред наведено тим пре, што је за издају имао небројено прилика и реално покриће пред српском јавношћу и бирачким телом – од чувене конференције којом је септембра 1991. године председавао лорд Карингтон, до разноразних планова тзв. међународне заједнице, затим Бадинтерових тумачења распада земље и сличних антисрпских активности иза којих је, својим неприкосновеним ауторитетом, стајао тадашњи Савет безбедности ОУН. И то у условима невиђених притисака на СР Југославију и српски фактор у целини на простору бивше СФРЈ – од бруталних санкција, ембарга, блокаде и сваковрсног исцрпљивања, до отворених оружаних претњи. Без савезника у међународној арени и пријатеља који су имали моћ да помогну.

      Помињање чувеног Венсовог плана који је усвојен под притиском Запада још у време СФРЈ, с краја 91. и почетка 92. (дакле, у то време не одлучује Милошевић, већ целокупна политичка булумента савезне државе и свих република), те у вези са тим стављати у исту раван као гаранта постигнутог споразума и изједначавати одговорност тадашњег СБ ОУН, с једне, и ону велику (и већ обезглављену) Југославију, с друге стране, заиста је плитко и у најмању руку малициозно. Особито што се упорно, више од две деценије, натура теза како је ЈНА, која је већ била у потпуном расулу и практично без врховног команданта (паралисано Председништво СФРЈ), могла да интервенише. Рецимо, на Миљевачком платоу, као једном од пресудних догађаја у вези са тим.

      А затим, по инерцији, пребацивати такву одговорност на тек створену и неконсолидовану Војску Југославије (случај Медачки џеп и многе друге злочиначке операције Хрватске војске), која, услед немилосрдних резолуција СБ, није могла ни главу да промоли преко граница нове државе, заиста је некоректно. И неистинито.

      И управо зато да поменемо најважније резолуције (и кратко их прокоментаришемо), којима су, корак по корак, перфидно и унапред прорачунато од стране западних сила, које су тада потпуно доминирале светом, везиване руке српском фактору не само у Крајини, већ и у свим осталим деловима бивше заједничке државе.

      Почело је са Резолуцијом 713. од 25.11.1991. где је истакнуто да се територијални добици и промене (републичких) граница наметнутих силом, унутар Југославије (дакле, спољна граница СФРЈ се више не третира), неће признавати.

      Затим је уследила Резолуција 724. којом је верификован Венсов план из новембра 1991. године (поред осталог регулисао повлачење и ускладиштење тешког српског наоружања), да би већ Резолуцијом 762. из јуна 1992. почела деградација наведеног документа-плана, којом је, у пракси, легализована оружана операција Хрватске војске на Миљевачком платоу. Иако је Хрватској војсци наложено да се повуче, истовремено је омогућено да се нагомилају огромне снаге њихове полиције.

      А онда су уследиле резолуције 752. и 769. и недвосмислена најава шта следи и како ће проћи српски народ преко реке Дрине. Тим резолуцијама, оно што је најбитније, налаже се да и последње јединице ЈНА напусте територију Хрватске и БиХ.

      Резолуцијама из 1993. године 802. и посебно Резолуцијом 815. где се у тачки 5. утврђује да су зоне под заштитом УН интегрални део Републике Хрватске, се апсолутно прејудицира политичко решење и Република Српска Крајина (не)формално укида.

      И након свега, следи печат на својеврсно убиство са предумишљајем – 17. априла 1993. године усваја се Резолуција 820. која максимално пооштрава санкције против СР Југославије, којој је (обратимо пажњу, ово је од посебне важности), поред бројних казнених и осталих мера, забрањена свака врста саобраћаја ван своје територије, па чак и пловидба међународним водама и реком Дунавом. Чланом 12. наведене Резолуције уведене су тоталне санкције, које су се односиле чак и на забрану упућивања хуманитарне помоћи према Републици Српској Крајини и Републици Српској.

      Врхунац претходног, слободно се може констатовати, организованог злочиначког подухвата СБ ОУН, долази са Резолуцијом 871. од октобра 1993. године када се брише валидност РСК као стране у процесу, и коначно, са Резолуцијом 981. од 31. марта 1995. године (месец дана пред операцију „Бљесак”) тачком 2. се укида УНПРОФОР и оснива „Операција за повратак поверења у УН”, што је била суштинска измена улоге плавих шлемова и сигнал Хрватској да, практично, крене са етничким чишћењем Срба.

      Поред наведених резолуција, које су недвосмислено и систематски темпиране противу српске стране и са основним циљем да се Р. Српска Крајина неутралише са карте света, не сме се заборавити дуготрајна, мучна и злокобна медијска сатанизација Срба, која је вођена у правом психолошко-пропагандном (информативном) рату. Операција која се, како је време одмицало, интензивирала достижући врхунац бешчашћа, лажи и организоване преваре библијских размера. Нешто до тада незабележено у светској историји.

      И питање свих питања – шта је и на који начин у тим условима, у правој катаклизми која нас је снашла, Милошевић могао да уради на дипломатском и политичком плану, заједно са руководствима СР Југославије, Србије, Р. Српске и Р. Српске Крајине? Без савезника у свету којих није било ни на видику и са суспендованом столицом СРЈ у Уједињеним нацијама.

      Шта је могао да уради као први човек Србије, условно, против Хрватске и Босне и Херцеговине, које су увелико биле међународно признате државе? Иза којих је, дакле, стајала комплетна међународна заједница – ОУН, ЕЕЗ, ОЕБС, НАТО, Ватикан, и бројне друге организације и заједнице, као и све земље света појединачно. Али, не симболично, већ строго формално и уз ангажовање свих могућих капацитета – политичких, дипломатских, економских, финансијских и пре свега, војних.

      Уколико је одговор – требало је да поднесе оставку на све функције и да се склони са политичке сцене – то је и могло да пије воду 90-тих, онако како су са српских тргова одапињане досманлијске стреле и вршено испирање српских мозгова. Али, управо су „демократске” промене петог октобра (организоване и вођене управно од оних који су нас брутално оружано напали 1999. године) показале, и то и даље траје, ево, пуних 15 година, да западни силници нису прогањали и уништавали „Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије”. А ја бих додао и Српства у целини.

      Што се тиче оне друге (2) дилеме – шта је могао Милошевић да учини као председник Србије и посебно као члан ВСО (под условом да су му намере биле часне), дакле, војнички, у одбрани Крајине, е, то је оно поље око кога се ломе главна копља. Поље на којем су избрушене све могуће оштрице и где је плански (али и из незнања) извршена главна замена теза и створена потпуно лажна и накарадна слика. Утисак који је, највероватније, окупирао огромну већину Срба. И с ове и с оне стране Дрине. Пример дефетизма за уџбенике.

      О чему се заправо ради, где се крију заблуде, предрасуде и како се упорно, намерно или не, обмањује широка јавност?

      Најчешће питање и свеопшта срџба своди се на следеће – зашто Војска Југославије није ангажована након операције „Бљесак”, а затим и превентивно пре „Олује” и, подразумева се, у току те операције, односно у првих неколико дана њеног трајања?

      Уколико занемаримо све напред наведено – срамне резолуције СБ ОУН, санкције, блокаде, забране, претње, притиске, надзирано небо, плаве шлемове на терену (а то значи, између осталог, и стотине агената и информатора усмерених противу српске стране), тадашње руско руководство у истом западном колу, уколико занемаримо чак и постојање НАТО-а (тих година на врхунцу политичке и војне моћи, чије су се трупе налазиле на границама бивше СФРЈ, као и у Јадранском мору), доћи ћемо до недвосмислене, унутрашње препреке. А она се зове – Устав СР Југославије, који је врло прецизно регулисао употребу Војске и њено евентуално ангажовање ван граница земље. И то према међународним, општеприхваћеним демократским стандардима.

      Дакле, Војску није могао да ангажује један члан Врховног савета одбране, макар имао такав ауторитет и макар се звао Слободна Милошевић. Нису могла да то учине ни јединственом одлуком сва три члана, већ је таква, најважнија супозиција, искључиво била у надлежности Савезне скупштине. И то тако што би морало, уколико би се држали строге форме, да се прогласи ратно стање. Значи, објава рата Хрватској као независној држави.

      Када кажем Војска, не мислим на тадашњи 30. Кадровски центар организован у Генералштабу ВЈ, којим смо регулисали појединачна упућивања бројних припадника Војске Југославије (углавном рођених на тим просторима, као и бројне добровољце) у Војску Р. Српске Крајине (онај други, 40. Кадровски центар је био резервисан за Војску РС) за све време трајања рата, већ мислим на борбене и адекватно наоружане саставе – лично наоружање, опрема, тешка техника, моторна и остала возила, припадајућа логистика, пратећи системи за разне видове обезбеђења и друго.

      Све у свему, да би се Крајина која је имала, према званичним подацима непуних 30.000 бораца, одбранила од противника који је бројао преко 130.000 припадника Хрватске војске (непосредно борбено ангажовани у операцицији „Олуја”), што је било далеко изнад односа снага који предвиђа успешну одбрану, а то је 3 : 1 у корист нападача, СРЈ је морала да упути најмање 10-так до 15-так хиљада бораца, распоређених у одговарајуаће компактне борбене саставе тадашње тзв. „А” класификације.

      Значи, еквивалент 5 до 10 бригада (моторизоване, оклопно-механизоване, специјалне снаге и бар једна артиљеријска јединица тог ранга). Све испод тога било би незнатна сила и не би донела скоро никакве ефекте. Дакле, јединице које би морале да под борбом маршују 500 до 700 километара преко територије БиХ, у амбијенту апсолутне превласти ваздухопловства НАТО-а, који се тада (бар што се тиче Савезничке команде у Напуљу), налазио у пуној борбеној готовости.

      И да буду спремне за заустављање нападне операције Хрватске војске, затим, на одсутну одбрану и у готовости да, након наношења губитака непријатељу, крену у противудар у садејству са снагама Војске РСК и поврате изгубљену територију. А затим и да је држе под пуном контролом.

      Да ли је такво борбено ангажовање значајних ефектива Војске Југославије реално било могуће? У наведеним условима и у створеном међународном амбијенту. У времену када смо унутар Србије били развучени на бар два својеврсна фронта – Косово и Метохија и Рашка област, због чега су нам бројне јединице непрестано биле истурене у простору.

      Напред наведене, пресудно важне чињенице, најчешће нису узимане у обзир, нити је након толико година другачије. Мало ко је размишљао и тада и сада (од оних с почетка овог текста), шта би значило да се мимо Устава, Закона о одбрани и Закона о Војсци, као и мимо бројних подзаконских аката – прописа, борбених и осталих правила, упућују рочни војници, старешине, војници по уговору и цивилна лица, држављани Србије и Ц. Горе, наравно, у склопу својих борбених јединица, на територију тада независне државе Хрватске.

      Ко би преузео одговорност за погибије, рањавања и друге тешке последице, којих би неминовно било? Шта би о свему томе саопштавала бројна и изузетно организована пета колона? Који би били ставови тадашње опозиције, која је Милошевића доживљавала као диктатора?

      И, тако смо имали невиђени парадокс, који је до данас актуелан – оштро је критикован тзв. недемократски председник, аутократа, узурпатор власти, који није, гле чуда, у случају Српске Крајине (као и Републике Српске) наступио управо супротно, а то значи, баш онако диктаторски и апсолутистички – безглавим слањем јединица Војске, мимо Устава и противно одлукама СБ ОУН и суштине међународног права.

      У таквом амбијенту прилепљена му је етикета издајника. Белег који се, како време одмиче, све дубље урезује не само на лик и дело Слободана Милошевића, већ и на савести свих нас, колективно.

      На крају још неколико питања – да ли је Милошевић, ако се све околности пажљиво процене и вреднују, имао уопште потребе да било кога издаје (продаје, предаје) и да, следствено томе, симболично капитулира? Да ли је могао било шта озбиљније, од онога што је чинио, да предузима, у атмосфери потпуне изолације и перманентних притисака и претњи? Да ли је уопште постојао било какав маневарски простор? Да ли је постојало национално јединство у Србији и да ли смо дисали једним плућима?

      Да ли је, у коначном, срамота бити поражен, не од Хрватске у акцијама „Бљесак” и „Олуја”, већ од оних који су стајали иза ње, годинама је припремајући и отворено садејствујући, а то су најјаче чланице империјалног и злокобног НАТО савеза?

      Јер, забога, није Милошевић напао ни Хрватску, ни Босну, нити се усмерио да руши НАТО, већ је све било супротно. Баш онако, како се, скоро па идентично, одиграло и ’99-те на Космету. И њега и све нас су брутално напале западне силе, неколико стотина пута војно и економски јаче, одавно решене да мењају карту Балкана. И да нас, једноставно, затру.

      Тај напад и даље траје, само неоуружаним облицима.

      За сада.

      Горан Јевтовић,

    54. xyz каже:

      Пусти ти Јевтовића, тај шуго официр се заклео ћопавом зликовцу да ће да брани устав шугославије а када је требало, где је био? Био је сав срећан да се домогне Београда!

    55. Слободан српски херој каже:

      Ма Брате мили одговори ти мени да си ти био Председник Србије на који би ти начин присвојио пола територије државе Хрватске која је била члан УН од 22 маја 1992.год.

    56. xyz каже:

      То је било већ РСК и требало је то задржати по сваку цену. Да Книн није пао, да нисмо изгубили 20 и нешто посто РС, неби имали Косова репубљик.

    57. Слободан српски херој каже:

      Па и ја сам желео пола територије Хрватске да се зове Србија али како да победимо јачег од себе. Хрватску су браниле све светске силе, Русија, НАТО и УН. Држава Хрватска је члан УН од 22 маја 1992.год. и како да присвојимо пола територије државе Хрватске која је била члан УН.

    58. xyz каже:

      Ма где бре, нико није бранио Хрватску, док се није десило оно мрцварење око Вуковара.

    59. Слободан српски херој каже:

      Усташе су клали и пуцали на нас Србе. Усташе су палили Српске Цркве. Па како да присвојимо Хрватску?

    60. xyz каже:

      Чуј Деки, у то време сам био тамо и знам шта се дешавало, тако да нема потребе да ми објашњаваш. Нисам био у Вуковару али зато сам био на најистуренијем делу фронта у сектору Паулин Двор, Ернестиново, Шодоловци винковачка шума.

    61. Слободан српски херој каже:

      И ја желим да сви Срби живе у једној истој држави али то не дозвољавају светске силе са запада.
      Одлуку о коначном разбијању Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а 26 новембра 1991.год. све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером.Тог 26 новембра 1991.год. државни секретар Ватикана упутио је меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске као независних држава,свим чланицама Конференције о европској безбедности.Света столица је тада била мишљења да је дошло време да се међународно признају Словенија и Хрватска и то пре божићних празника.

      Robert Baer agent CIA: Jugoslaviju su razbili SAD i Nemačka, trebala su im vaša rudna bogatstva i vi kao robovi.Jednostavno su od vas napravili robove. Sada morate uvoziti mnogo toga iz drugih zemalja, a budući da nemate novca, morate da se zadužujete. To je suština cele priče oko Balkana“, naglasio je Baer.

    62. xyz каже:

      Слобода се не моли, слобода се узима!

    63. Слободан српски херој каже:

      И ја желим слободу свим Србима. И ја желим да сви срби живе у једној истој држави. Али како да победимо јачег од себе? Хрватску су браниле САД, Британија, Француска, Немачка, Италија, Шпанија, НАТО и УН.
      Зашто Александар Карађорђевић није присвојио пола територије Хрватске и тако да је створио Краљевину Србију а он створио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
      Зашто Дража Михајловић није присвојио Хрватску? Па како да присвојимо кад нисмо могли.

    64. Borivoje Surdilovic каже:

      Зашто назив „света столица“?

    65. lazo babic каже:

      pogledaj gore brate kako smo ih dernuli ..pa su vristali ali nazalost nismo galje smijeli jer je srbija nas ostavila na cijedilu…a da tek vidis sto su nasi momci uradili 1 bojnoj njihovoj u baniji ha covjece ..strasno ……pogledaj gore link koji sam okacio …

    66. xyz каже:

      Није Србија, било нас је много Срба из Србије код вас на помоћ, вас су оставили и издали, издајници, официри пропале ЈНА и ђубрад политичари који су у то време били на власти у Србији. Извини те.

  4. lazo babic каже:

    ..e tesko onome koga hrvati obucavaju ha ha ha ….sta su oni sebi umislili u glave ..a vidi ovo ha ha hha … https://www.youtube.com/watch?v=4Xn57_aJsm4&t=10s

    1. NaKolenaPredSvevišnjimEnkijem! каже:

      GDE HRVATI DOĐU TO PROPADA

Коментари су затворени.