Прочитај ми чланак

ПОСЛЕ ХРВАТСКЕ, ЕУ ПРОГОНОМ СРБА СА КиМ припремила нову геноцидну творевину

0

Да ли су Косово и Метохија још један пример да ЕУ одобравањем етничког чишћења, и то оба путу у случају Срба, припрема чланице за свој кружок?

Процене су да у овом тренутку Хрватској живи готово 95 одсто Хрвата, а на Косову и Метохији исто толико Албанаца.

Прва телевизија је истраживала где је ту место мултикултуралности – једном од основних европских принципа.

Од 1991 године када је у Хрватској живело готово шесто хиљада Срба – односно 12,15 одсто укупног становништва, данас је у Хрварској мање од 200.000 њих, свега 4,36 посто Срба. Слична прича је и на КИМ. где 95% становништва чине Албанци.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

85 коментара “ПОСЛЕ ХРВАТСКЕ, ЕУ ПРОГОНОМ СРБА СА КиМ припремила нову геноцидну творевину

  1. Дражо каже:

    Гдје нађе двјесто хиљада лажовчине једне и оно што је остало шака јада не смије рећи да су Срби него рватски Православци.

  2. berislav каже:

    Uvek sam se pitao zašto Hrvati mrze Srbe, mada ih nismo ni dirali, niti ih pljačkali. Mislio sam da je prvo u pitanju klasna borba, ali nije bilo tako. Razlog je bio jednostavan – to je jedna obična patološka mržnja prema Srbima jer ih stalno podseća odakle su došli ili „izgmizali“ a to znači da su Srbi katolici koji su se odrekli svog roda i porekla i zato nas mrze, jer su i oni sami Srbi stvarno po poreklu. Druga stvar je da su bili na strani Austrije u I svetskom ratu i na strani nacista u II svetskom ratu. I to im isto jako smeta. Da je bila drugačija srpska politika odmah nakon 1945. godine, danas ne bi postojala Hrvatska. To im zato jako smeta, čisto je to patološka mržnja psihološke prirode…..

    1. Kaligula каже:

      ‘berislav’ … krvati boluju od katolicko/vatikansko/ustaskog virusa koji je ne-izleciv … krvati su postali naj-krvolocniji koljacki plemenasi na ovoj ‘zemljanoj’ planeti .. Srpski politicari (specijalno Pasic) sa pokojnim Kraljem su napravili katosrofalnu neoprostivu gresku 1918 te kada su odbili ponudjenu im tako zvanu Veliku Srbiju sa skoro celokupnom Dalmacijom ukljucujuci i Dubrovnik sa nekoliko ostrva i Slavoniju , a slozili se sa idiotskom idejom o ‘kraljevini Srba , krvata i slovenaca’ .. i tako omogucili ustasama da po prvi puta u ’tisucu’ godina imaju nesto svoje …
      ustase naravno su to prifatili obe-rucke sa idejom da tu ostanu privremeno , da ukradu sto se ukrasti moze i da na kraju od Srpskije zemalja naprave njihovu ‘lipu’ … sto se i ostvarilo … katastrofalna greska po Srpski Narod je ucinjena 1918 te… a naravno ustasa Broz je tome kasnije jos ‘kumovao’ i prakticno zapecatio gorku sudbinu Srba,

    2. Слободан српски херој каже:

      Ни један српски политичар никад нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је нешто лоше урадио по Србију и србе.
      Да је Слободан Милошевић остао у Србији за шта да му судимо ? Шта у тужбу да напишемо ? За вас је Слободан Милошевић издајник зато што није присвојио Хрватску, Македонију и БиХ па те луде реченице могу да пишу само МЕНТАЛНО ЗАОСТАЛИ.

    3. Kaligula каже:

      ‘srpski heroj’ … eeee bas si me razocarao ,

    4. Слободан српски херој каже:

      ЈЕДИ ГОВНА СТОКО ФАШИСТИЧКА

    5. milovan каже:

      Главни хрватски спонзор је Ватикан и Немци. После Јевропске победе код Беча , кад је Отоманско царство било на врхунцу своје моћи. Почело се размишљати о Германском продору на Исток. Уље на ватру је додала победа Русије у Руско -турском рату 1768-1774 год. Ватикану и Германима је тада било јасно да ће православна велика сила Русија тражити излаз на топло море, а то може постићи преко православних Бугара,Грка ,Румуна и Срба. Срби су били најбројнији и најраспрострањенији народ на Бaлкану уз то и најдржавотворнији. Од тада па надаље нема махинације ни марифетлука, којим се Запад неће послужити да то спречи и откине што већи комад Отоманске империје за себе. Мора им се признати да су од Наполеона, преко Октобарске револуције, Хитлера па до данашњих дана и успели.

    6. milovan каже:

      Код нас Срба неки сматрају да је требало прихватити Лондонски уговор, који је понуђен Италији за улазак у рат.
      Ко иоле проучи намере и олитику Хрвата и њихових спонзора од 1915 г. Почев од Лондона, преко Југословенског одбора,Крфске декларације, Вашингтона и Вилсонове мантре- Балкан балканским народима, да од тзв. Велике Србије нема ништа. Што је Револуција више напредовала Србији су дељене лошије карте. Југославија је као идеја је одлична, али за нас Србе је била погубна. Противници Југославије, наивно мисле да Ватиканско-германск кољачи Хрвати уз помоћ својих спонзора неби починили оно што с починили 1941-45 , да је уместо Југославије била В. Србија.
      Од њих ништа и н зависи, јер су они као ловачки пси, који ће првом приликом насрнути на БиХ, како би њихова лијепа обила трбух.

    7. Урбана Герила каже:

      Типичан конвертитски синдром. Нас не мрзе прави хрвати, ако их има уопште више. Нас мрзе бивши Срби. Не само ови што се зову хрвати, него и потурице, мађарони, бугараши, поарнаућени, милогорци, па и највећи број југословена и комунаца… свако ко је свестан свога порекла и издајничког жига, мрзи оне од којих се срамно одрекао за џак брашна или из страха, помодарства… то је већ патологија ушла у генетику.

    8. Слободан српски херој каже:

      Одговори ти мени да је Слободан Милошевић остао у Србији за шта да му судимо ? Шта у тужбу да напишемо ? Да га тужимо што није присвојио Хрватску , Македонију и БиХ ? Па дали сте ви нормални ? Ни један српски политичар никад нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је нешто лоше урадио по Србију и србе.

    9. Урбана Герила каже:

      Зато сам и написао у конвертите и вас комуњаре, што сте најбеднији. За тебе је Далмација и Славонија, Кордун, Лика и Банија, Дубровник и Стон, а нарочито Барања- Хрватска?! Све си рекао.

    10. Слободан српски херој каже:

      СМРТ КОМУЊАРИМА , СМРТ КОМУЊАРИМА , СМРТ КОМУЊАРИМА

    11. Урбана Герила каже:

      Смрт!

    12. Слободан српски херој каже:

      Ја нисам комуњара Ја сам РАДИКАЛ.

    13. Урбана Герила каже:

      Ти си идиот! Нико нормалан не лупета толико.

    14. Слободан српски херој каже:

      Ти си ИДИОТ.

    15. Урбана Герила каже:

      Њањања! Јел имаш неки глупљи одговор за издају?

    16. Слободан српски херој каже:

      марш стоко усташка.

    17. Урбана Герила каже:

      Ето, видиш да немаш!

    18. Слободан српски херој каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

    19. Слободан српски херој каже:

      Одговори ти мени зашто Дража Михајловић није присвојио Далмацију, Истру, Лику , Барању , Дубровник, Кордун ? Зашто Александар Карађорђевић није присвојио Далмацију, Истру, Лику , Барању , Дубровник, Кордун ??

    20. Урбана Герила каже:

      Будало црвена, па његова војска се борила за све те крајеве? А какве то везе има са издајом Милошевића?

    21. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић није ништа издао.

    22. Урбана Герила каже:

      Тачно- није издао ништа, него све!

    23. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић није ништа издао.

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ.

    24. Simerijanac каже:

      Ствар је у овоме.
      Вијековима је постојала Војна Крајина ( границе скоро идентичне некадашњој РСК) која је бранила Европу од Турака, настањена искључиво Србима. Била је једино одговорна Цару у Бечу. Срби Крајишници нису били кметови, били су слободњаци, на својим имањима и ратници. Војна Крајина је угашена тек кад је престала потпуна опаснос’ од Турака, 1882. године. У њој је рођен и Никола Тесла.

      С’ друге стране, Хрвати у тадашњој Хабсбуршкој монархији су били понизни кметови Германских господара ( као и Чеси нпр.), а они под влашћу Венеције или Млетачке Републике су већином завршавали као робови- веслачи на Венецијанским бродовима што је лијепо описао Владимир Назор у поеми “ Вели Јоже“.

      Значи, у питању је завист и наравно осјећај дубоке инферниорности што је опасна ствар која завршава мржњом.

    25. Слободан српски херој каже:

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.

      5.октобар је дан ОКУПАЦИЈЕ СРБИЈЕ.

    26. milovan каже:

      Одличан коментар, сажето речено.

    27. Kaligula каже:

      ‘Simerejanac’ .. absolutno .. pogodio si ekser bas u ‘sred glavu’

    28. Simerijanac каже:

      Знам ја њих врло добро.
      Знам шта мисле, знам како дишу.

    29. Kaligula каже:

      ‘Simerejanac’ .. iskompleksirani plemenasi .. boluju od neizlecivog vatikansko/katolicko/ustaskog virusa koji ih konstantno ‘gricka’ iznutra … nadam se da ce uskoro pocrkati .. mislim da su naj krvolocniji plemenasi na ovoj ‘zemljanoj’ planeti … uveren sam kada bi Srba nestalo sa ove planete da bi ustase pocinili masovno samoubistvo … ne bi imali vise dobrog razloga da zive ,

    30. Simerijanac каже:

      Ускоро ће нестати са ових простора.

      То ускоро не значи година или двије, но 10- 15 година.
      Откад су ушли у еУ, прије пет година према њиховим статистичарима трајно их се иселило око пола милиона, мада је реална цифра пуно већа.

      Отето- проклето.
      Протјерали су Србе са њихових вијековних огњишта, но заборављамо и проћеривање Италијана из сјеверне Далмације, Ријеке и Истре који су не тим подручјима домицилан народ још од античких времена.

      Оно што су њихове усташе радиле Србима, њихови комунисти су послије рата ( додуше у мањим размјерима) радили Италијанима. Познате фојбе, или јаме којих је препуна Истра и Ријека, а које су пуне Италијана.

      Како сијеш тако и жањеш или : како судиш, тако ће ти се и Судити !

    31. xyz каже:

      Доста је једноставно. Зашто пас мрзи вука? Одговор, зато јер вук подсећа пса да је и он некада био вук!

  3. Kaligula каже:

    nista novo .. Srpski politicari su glavni uzrok progona Srba sa ‘krvatske’ teritorije (kada je u pitanju rat 90 tije).. a progonu i raseljavanju Srba sa KiM jedno-nogi Srbomrzac Josip Broz sa bezuslovnom podrskom Srpskije politicara su davno ‘kumovali’ iseljavanju Srba sa Kosova i ilegalnome doseljavanju sipecara … i tako nam je to,

    1. Слободан српски херој каже:

      Католици не може да гледају Православце и зато су хрвати у Првом светском рату и у Другом светском рату клали невине србе. И дан данас католици су против Православца. Ко је крив за исељавање 950 000 Руса из Украјине ? Ко је крив за избеглице са Блиског истока ? У Другом светском рату усташе су клали невине србе и иселили су 400 000 срба из Хрватске. Па дали је Дража Михајловић крив што су се иселили срби из Хрватске? Није крив. У последњем рату 1992.год. усташе су клали невине србе па дали је Слободан Милошевић крив за убиства невиних Срба ? Није крив. Католички усташе не жели ни једног србина у Хрватској.

    2. Kaligula каже:

      ‘srpski heroj’ .. absoutno se slazem da ‘katolici’ ne vole Srbe specijalno kada su ‘krvati’ u pitanju .. tu nema nikakve dileme … o pokolju 100 na iljada Srba u drugome velikome ratu po ustaskim Jasenovcima isto tako .. tu nema nikakve dieme …
      ali za progon Srba sa krvatske teritorije 92ge su krivi Srpski politicari , iskljucivo pokojni Slobodan .. mnogi dobri Srbi nisu spremni da se suoce sa ovom cinjenicom i da pogledaju istini u oci , ali to je gola istina …

      vi mozda niste upoznati sa naprimer jednom od cinjenica kao sto su bila prakticna ‘naredjenja’ da se Srbi bez borbe povuku prema Banja Luci i generalno prema Istoku , cak su preko radija usmeravali Narod kuda i kojim putevima treba da se krecu .. i jos mnostvo drugije stvari (o tome ovdje nije mesto da se raspravlja … (znam tacno sta govorim ..(iz prve ruke)) ..

      pokojni Slobodan je u dogovoru (o ovome postoje dokazi) sa ustasom Tudjmanom je po svaku cenu zeleo da zadrzi Republiku Srpsku a Republiku Srpsku Krajinu (u krvatskoj) je absolutno bez ikakve rezerve u dogovoru sa ustasom Tudjmanom(u Karadjordjevu) prakticno predao sa nadom da ce ustase postovati dogovor o ne-napadanju na Republiku Srpsku (ustase sa Srpskim Muslimanima su naravno pogazili rec i ne samo sto su napali i bombardirali Narod koji se povlacio iz Srpske Krajine ka Republici Srpskoj vec su nastavili sa napadom i na Republiku Srpsku) … eee moj Srbine , ovo je prava istina koji mnogi Srbi nisu upoznati sa istom a mnogi koji su i upoznati sa gorkom istinom to negiraju …

    3. Слободан српски херој каже:

      Хрватска је постала држава 25 јуна 1991.год. а хрватска је постала члан УН 22 маја 1992.год. и Србија није могла да од државе хрватске чланице УН да узима њену територију.Русија је признала хрватску као државу 17 фебрара 1992.год. Кина је признала хрватску као државу 27 априла 1992.год. САД су признале хрватску као државу 7 априла 1992.год. Јапан је признао хрватску као државу 17 марта 1992.год. Бразил је признао хрватску као државу 24 јануара 1992.год.Немачка,Италија,Британија,Француска,Аустрија су признале хрватску као државу 15 јануара 1992.год.

    4. Слободан српски херој каже:

      Изјава Стјепана Месића у вези РСК:

      „Заиграли смо на карту неслоге Срба ,и сва је срећа што Срби нису послушали Слободана Милошевића,јер у противном ми Хрвати би смо добили државу Книнску Крајину у држави Хрватској,тј. Хрватске као државе не би било. “
      Слободан Милошевић је дао живот за Српски народ и Југославију,а ви њега под липу……

    5. Слободан српски херој каже:

      Milorad Dodik : “ Slobodan Milošević je za Srbe učinio što niko drugi ne bi“
      Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je uloga Slobodana Miloševića i Srbije bila pozitivna kada je reč o sudbini srpskog naroda i stvaranju Republike Srpske.
      Dodik:“ Sa ove vremenske distance moram veoma jasno da kažem da je, sa istorijske strane gledano, uloga Slobodana Miloševića i Srbije sa stanovišta Srba u Republici Srpskoj bila veoma pozitivna . Čak i mnogi, godinama uključeni u realizaciju Dejtonskog sporazuma, ne bi uspeli da postignu ono što je postignuto pod vođstvom tadašnjeg pregovaračkog tima, koji je predvodio Slobodan Milošević u samom Dejtonu – naveo je Dodik.
      Milošević svojim potpisom stavio Srbiju da bude garant Dejtona koji čuva opstanak Republike Srpske.
      – Ne možemo zaboraviti tu pozitivnu ulogu, koju je imao Slobodan Milošević, kada je u pitanju sudbina srpskog naroda i stvaranje Republike Srpske. Dejton je nama u Republici Srpskoj dao mogućnost da gradimo svoju stabilnost i subjektivitet koji, uprkos permanentnom pritisku svih ovih godina, dosledno branimo – rekao je Dodik.

    6. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић није издао Српску Крајину
      Објављено: 14.08.2015.год.

      Пише, Горан Јевтовић

      Пуних је двадесет година од када је у злочиначкој операцији „Олуја” завршено етничко чишћење Републике Српске Крајине. У Србији, али и широм васколиког Српства, укорењено је мишљење, које је временом прерасло у прави аксиом, да је Слободан Милошевић августа те 1995. године починио издају.

      Тачније, тврди се од стране једног, не малог броја (убеђен сам да је то чак значајна већина) врхунских интелектуалаца, јавних личности, професора универзитета, угледних српских имена, као и од стране лидера скоро свих странака, да је Милошевић имао договор са тадашњим изасланицима америчке администрације за Балкан и, подразумева се, са хрватским поглавником Фрањом Туђманом, да се проблем трајно реши у корист српске штете, трагедије и понижења.

      Појављивали су се разноразни очевици (наравно, из друге и треће руке), сви могући аналитичари, историчари, експерти, дипломате, министри српских земаља, написане су многобројне књиге, мемоари, текстови, колумне, пристиже из дана у дан накнадна памет, избијају на површину „ексклузивни” подаци из личних архива, али, до сада, не видесмо ни један прави доказ. Доказ у виду необоривих чињеница. И, наравно, не упознасмо сведока који је том чину непосредно присуствовао, односно, био укључен директно или индиректно у посао издаје. А нема ни тајних снимака, рецимо, састанака на којима се о издаји одлучивало, или макар једне пресретнуте телефонске комуникације.

      Чак се и недавно активирани, ваљда најмеродавнији сведок (и један од организатора) пада Крајине, бивши амерички амбасадор у Хрватској, Питер Галбрајт, о томе није изјашњавао. Или, боље рећи, ни једним словом у ауторском тексту, а затим и у интервју хрватским медијима, није поменуо тако нешто. Макар у назнакама, макар и између редова. Напротив.

      И покојни Ричард Холбрук је све тајне у вези са тим однео са собом у гроб. А имао је времена да их саопшти. И дебеле разлоге за то, свакако.

      Такође, у чувеним и много пута емитованим Брионским транскриптима, нема ни помена о Милошевићевој издаји. Ко је бар мало користио логику, могао је да закључи истог оног тренутка када се појавио тај, најоригиналнији доказ о геноцидном затирању Крајине, како је просто невероватно да Фрањо Туђман, у обраћању својим генералима, ни једном речју није поменуо евентуални договор са српским лидером и, подразумева се, пренео им гаранције које је, следствено, морао да добије од Милошевића. Тим пре што хрватски председник том приликом није држао само мотивациону беседу, већ се добрано удубио у скоро све детаље испланиране борбене операције. Чак до тога да је присутнима диктирао и садржај летка којим се Срби позивају да остану на својим огњиштима те како им се „тобож ништа неће догодити”.

      Уз све то, Милошевић је испоручен Хашком трибуналу где је провео, као на стрелишту, скоро пет пуних година. Многа утицајна имена са ових простора, али и из најважнијих држава света, су продефиловала на монтираном и понижавајућем суђењу и, као што је познато, трудили се да му загорчају живот и окриве за све и свашта. Борио се као лав. Очи у очи са онима који му свакако нису мислили ништа добро. Пред телевизијским камерама и пред бројним извештачима.

      И, поново ништа. Ни једне макар назнаке да је плански, индивидуално или у дослуху са још неким српским изродом, починио, како поједини угледници кажу, кривично дело издаје (иако тако нешто никада није постојало у кривичном законодавству Србије и Југославије, зато што је издаја (не) морални чин, својеврсно последично стање, и не постоји формално као кривично дело; постоје неке друге инкриминације која третирају наведену проблематику).

      Но, да баталимо кулоарска и остала нагађања према познатом рецепту рекла-казала и да овај пута игноришемо пророчке способности појединих српских и осталих интелектуалних перјаница (којима се благовремено „приказало” да ће се издаја догодити), па да ово најмучније српско питање размотримо из једне друге визуре. Из реалног и рационалног угла, коме до сада није посвећена одговарајућа пажња.

      Дакле, дилема не би требало да буде (1) шта је то Милошевић урадио да би организовао и спровео наводну издају, јер, за тако нешто, сложиће се сви, било је довољно да ћути, да не предузима ништа и да се, српски речено, прави луд, да буде пасиван, лукав, искварен. Права дилема је (2) шта је и колико је заиста могао свих тих година, а посебно 1995., да као председник Србије конкретно и стварно учини – дипломатски, на међународном плану, с једне, и као члан Врховног савета одбране СРЈ, с друге стране. Односно, чиме је располагао, како би спречио војнички пад Републике Српске Крајине и масовни егзодус српског народа.

      У вези, прве (1) дилеме намећу се логична питања – ако је био издајник, шта је чекао пуне четири године? Зашто није раније кренуо у обрачун са крајишким Србима и одрекао их се – издао, продао, предао… Рецимо, у првој, другој или трећој години рата (или је издајник постао тек ’95), већ их је помагао колико год је могао, свим силама и средствима?

      Најчешће тумачење је (јер валидних објашњења засад нема) – па добро, издају је чинио у више корака, како се не би правовремено уочила и била изведена наивно.

      Напред наведено тим пре, што је за издају имао небројено прилика и реално покриће пред српском јавношћу и бирачким телом – од чувене конференције којом је септембра 1991. године председавао лорд Карингтон, до разноразних планова тзв. међународне заједнице, затим Бадинтерових тумачења распада земље и сличних антисрпских активности иза којих је, својим неприкосновеним ауторитетом, стајао тадашњи Савет безбедности ОУН. И то у условима невиђених притисака на СР Југославију и српски фактор у целини на простору бивше СФРЈ – од бруталних санкција, ембарга, блокаде и сваковрсног исцрпљивања, до отворених оружаних претњи. Без савезника у међународној арени и пријатеља који су имали моћ да помогну.

      Помињање чувеног Венсовог плана који је усвојен под притиском Запада још у време СФРЈ, с краја 91. и почетка 92. (дакле, у то време не одлучује Милошевић, већ целокупна политичка булумента савезне државе и свих република), те у вези са тим стављати у исту раван као гаранта постигнутог споразума и изједначавати одговорност тадашњег СБ ОУН, с једне, и ону велику (и већ обезглављену) Југославију, с друге стране, заиста је плитко и у најмању руку малициозно. Особито што се упорно, више од две деценије, натура теза како је ЈНА, која је већ била у потпуном расулу и практично без врховног команданта (паралисано Председништво СФРЈ), могла да интервенише. Рецимо, на Миљевачком платоу, као једном од пресудних догађаја у вези са тим.

      А затим, по инерцији, пребацивати такву одговорност на тек створену и неконсолидовану Војску Југославије (случај Медачки џеп и многе друге злочиначке операције Хрватске војске), која, услед немилосрдних резолуција СБ, није могла ни главу да промоли преко граница нове државе, заиста је некоректно. И неистинито.

      И управо зато да поменемо најважније резолуције (и кратко их прокоментаришемо), којима су, корак по корак, перфидно и унапред прорачунато од стране западних сила, које су тада потпуно доминирале светом, везиване руке српском фактору не само у Крајини, већ и у свим осталим деловима бивше заједничке државе.

      Почело је са Резолуцијом 713. од 25.11.1991. где је истакнуто да се територијални добици и промене (републичких) граница наметнутих силом, унутар Југославије (дакле, спољна граница СФРЈ се више не третира), неће признавати.

      Затим је уследила Резолуција 724. којом је верификован Венсов план из новембра 1991. године (поред осталог регулисао повлачење и ускладиштење тешког српског наоружања), да би већ Резолуцијом 762. из јуна 1992. почела деградација наведеног документа-плана, којом је, у пракси, легализована оружана операција Хрватске војске на Миљевачком платоу. Иако је Хрватској војсци наложено да се повуче, истовремено је омогућено да се нагомилају огромне снаге њихове полиције.

      А онда су уследиле резолуције 752. и 769. и недвосмислена најава шта следи и како ће проћи српски народ преко реке Дрине. Тим резолуцијама, оно што је најбитније, налаже се да и последње јединице ЈНА напусте територију Хрватске и БиХ.

      Резолуцијама из 1993. године 802. и посебно Резолуцијом 815. где се у тачки 5. утврђује да су зоне под заштитом УН интегрални део Републике Хрватске, се апсолутно прејудицира политичко решење и Република Српска Крајина (не)формално укида.

      И након свега, следи печат на својеврсно убиство са предумишљајем – 17. априла 1993. године усваја се Резолуција 820. која максимално пооштрава санкције против СР Југославије, којој је (обратимо пажњу, ово је од посебне важности), поред бројних казнених и осталих мера, забрањена свака врста саобраћаја ван своје територије, па чак и пловидба међународним водама и реком Дунавом. Чланом 12. наведене Резолуције уведене су тоталне санкције, које су се односиле чак и на забрану упућивања хуманитарне помоћи према Републици Српској Крајини и Републици Српској.

      Врхунац претходног, слободно се може констатовати, организованог злочиначког подухвата СБ ОУН, долази са Резолуцијом 871. од октобра 1993. године када се брише валидност РСК као стране у процесу, и коначно, са Резолуцијом 981. од 31. марта 1995. године (месец дана пред операцију „Бљесак”) тачком 2. се укида УНПРОФОР и оснива „Операција за повратак поверења у УН”, што је била суштинска измена улоге плавих шлемова и сигнал Хрватској да, практично, крене са етничким чишћењем Срба.

      Поред наведених резолуција, које су недвосмислено и систематски темпиране противу српске стране и са основним циљем да се Р. Српска Крајина неутралише са карте света, не сме се заборавити дуготрајна, мучна и злокобна медијска сатанизација Срба, која је вођена у правом психолошко-пропагандном (информативном) рату. Операција која се, како је време одмицало, интензивирала достижући врхунац бешчашћа, лажи и организоване преваре библијских размера. Нешто до тада незабележено у светској историји.

      И питање свих питања – шта је и на који начин у тим условима, у правој катаклизми која нас је снашла, Милошевић могао да уради на дипломатском и политичком плану, заједно са руководствима СР Југославије, Србије, Р. Српске и Р. Српске Крајине? Без савезника у свету којих није било ни на видику и са суспендованом столицом СРЈ у Уједињеним нацијама.

      Шта је могао да уради као први човек Србије, условно, против Хрватске и Босне и Херцеговине, које су увелико биле међународно признате државе? Иза којих је, дакле, стајала комплетна међународна заједница – ОУН, ЕЕЗ, ОЕБС, НАТО, Ватикан, и бројне друге организације и заједнице, као и све земље света појединачно. Али, не симболично, већ строго формално и уз ангажовање свих могућих капацитета – политичких, дипломатских, економских, финансијских и пре свега, војних.

      Уколико је одговор – требало је да поднесе оставку на све функције и да се склони са политичке сцене – то је и могло да пије воду 90-тих, онако како су са српских тргова одапињане досманлијске стреле и вршено испирање српских мозгова. Али, управо су „демократске” промене петог октобра (организоване и вођене управно од оних који су нас брутално оружано напали 1999. године) показале, и то и даље траје, ево, пуних 15 година, да западни силници нису прогањали и уништавали „Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије”. А ја бих додао и Српства у целини.

      Што се тиче оне друге (2) дилеме – шта је могао Милошевић да учини као председник Србије и посебно као члан ВСО (под условом да су му намере биле часне), дакле, војнички, у одбрани Крајине, е, то је оно поље око кога се ломе главна копља. Поље на којем су избрушене све могуће оштрице и где је плански (али и из незнања) извршена главна замена теза и створена потпуно лажна и накарадна слика. Утисак који је, највероватније, окупирао огромну већину Срба. И с ове и с оне стране Дрине. Пример дефетизма за уџбенике.

      О чему се заправо ради, где се крију заблуде, предрасуде и како се упорно, намерно или не, обмањује широка јавност?

      Најчешће питање и свеопшта срџба своди се на следеће – зашто Војска Југославије није ангажована након операције „Бљесак”, а затим и превентивно пре „Олује” и, подразумева се, у току те операције, односно у првих неколико дана њеног трајања?

      Уколико занемаримо све напред наведено – срамне резолуције СБ ОУН, санкције, блокаде, забране, претње, притиске, надзирано небо, плаве шлемове на терену (а то значи, између осталог, и стотине агената и информатора усмерених противу српске стране), тадашње руско руководство у истом западном колу, уколико занемаримо чак и постојање НАТО-а (тих година на врхунцу политичке и војне моћи, чије су се трупе налазиле на границама бивше СФРЈ, као и у Јадранском мору), доћи ћемо до недвосмислене, унутрашње препреке. А она се зове – Устав СР Југославије, који је врло прецизно регулисао употребу Војске и њено евентуално ангажовање ван граница земље. И то према међународним, општеприхваћеним демократским стандардима.

      Дакле, Војску није могао да ангажује један члан Врховног савета одбране, макар имао такав ауторитет и макар се звао Слободна Милошевић. Нису могла да то учине ни јединственом одлуком сва три члана, већ је таква, најважнија супозиција, искључиво била у надлежности Савезне скупштине. И то тако што би морало, уколико би се држали строге форме, да се прогласи ратно стање. Значи, објава рата Хрватској као независној држави.

      Када кажем Војска, не мислим на тадашњи 30. Кадровски центар организован у Генералштабу ВЈ, којим смо регулисали појединачна упућивања бројних припадника Војске Југославије (углавном рођених на тим просторима, као и бројне добровољце) у Војску Р. Српске Крајине (онај други, 40. Кадровски центар је био резервисан за Војску РС) за све време трајања рата, већ мислим на борбене и адекватно наоружане саставе – лично наоружање, опрема, тешка техника, моторна и остала возила, припадајућа логистика, пратећи системи за разне видове обезбеђења и друго.

      Све у свему, да би се Крајина која је имала, према званичним подацима непуних 30.000 бораца, одбранила од противника који је бројао преко 130.000 припадника Хрватске војске (непосредно борбено ангажовани у операцицији „Олуја”), што је било далеко изнад односа снага који предвиђа успешну одбрану, а то је 3 : 1 у корист нападача, СРЈ је морала да упути најмање 10-так до 15-так хиљада бораца, распоређених у одговарајуаће компактне борбене саставе тадашње тзв. „А” класификације.

      Значи, еквивалент 5 до 10 бригада (моторизоване, оклопно-механизоване, специјалне снаге и бар једна артиљеријска јединица тог ранга). Све испод тога било би незнатна сила и не би донела скоро никакве ефекте. Дакле, јединице које би морале да под борбом маршују 500 до 700 километара преко територије БиХ, у амбијенту апсолутне превласти ваздухопловства НАТО-а, који се тада (бар што се тиче Савезничке команде у Напуљу), налазио у пуној борбеној готовости.

      И да буду спремне за заустављање нападне операције Хрватске војске, затим, на одсутну одбрану и у готовости да, након наношења губитака непријатељу, крену у противудар у садејству са снагама Војске РСК и поврате изгубљену територију. А затим и да је држе под пуном контролом.

      Да ли је такво борбено ангажовање значајних ефектива Војске Југославије реално било могуће? У наведеним условима и у створеном међународном амбијенту. У времену када смо унутар Србије били развучени на бар два својеврсна фронта – Косово и Метохија и Рашка област, због чега су нам бројне јединице непрестано биле истурене у простору.

      Напред наведене, пресудно важне чињенице, најчешће нису узимане у обзир, нити је након толико година другачије. Мало ко је размишљао и тада и сада (од оних с почетка овог текста), шта би значило да се мимо Устава, Закона о одбрани и Закона о Војсци, као и мимо бројних подзаконских аката – прописа, борбених и осталих правила, упућују рочни војници, старешине, војници по уговору и цивилна лица, држављани Србије и Ц. Горе, наравно, у склопу својих борбених јединица, на територију тада независне државе Хрватске.

      Ко би преузео одговорност за погибије, рањавања и друге тешке последице, којих би неминовно било? Шта би о свему томе саопштавала бројна и изузетно организована пета колона? Који би били ставови тадашње опозиције, која је Милошевића доживљавала као диктатора?

      И, тако смо имали невиђени парадокс, који је до данас актуелан – оштро је критикован тзв. недемократски председник, аутократа, узурпатор власти, који није, гле чуда, у случају Српске Крајине (као и Републике Српске) наступио управо супротно, а то значи, баш онако диктаторски и апсолутистички – безглавим слањем јединица Војске, мимо Устава и противно одлукама СБ ОУН и суштине међународног права.

      У таквом амбијенту прилепљена му је етикета издајника. Белег који се, како време одмиче, све дубље урезује не само на лик и дело Слободана Милошевића, већ и на савести свих нас, колективно.

      На крају још неколико питања – да ли је Милошевић, ако се све околности пажљиво процене и вреднују, имао уопште потребе да било кога издаје (продаје, предаје) и да, следствено томе, симболично капитулира? Да ли је могао било шта озбиљније, од онога што је чинио, да предузима, у атмосфери потпуне изолације и перманентних притисака и претњи? Да ли је уопште постојао било какав маневарски простор? Да ли је постојало национално јединство у Србији и да ли смо дисали једним плућима?

      Да ли је, у коначном, срамота бити поражен, не од Хрватске у акцијама „Бљесак” и „Олуја”, већ од оних који су стајали иза ње, годинама је припремајући и отворено садејствујући, а то су најјаче чланице империјалног и злокобног НАТО савеза?

      Јер, забога, није Милошевић напао ни Хрватску, ни Босну, нити се усмерио да руши НАТО, већ је све било супротно. Баш онако, како се, скоро па идентично, одиграло и ’99-те на Космету. И њега и све нас су брутално напале западне силе, неколико стотина пута војно и економски јаче, одавно решене да мењају карту Балкана. И да нас, једноставно, затру.

      Тај напад и даље траје, само неоуружаним облицима.

      За сада.

      Горан Јевтовић,

    7. Слободан српски херој каже:

      Шта нам је донео 5 октобар и скидање Слободана Милошевића ??
      Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је идеологију потпуно страну човеку ових простора, а Србима посебно. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере.

      Да би се догодио 5. октобар, морао је да нам се донесе осиромашени уранијум и безбројне болести с њим и од њега.
      И шта нам је још донео 5. октобар?
      Донео нам је тобожње наше власти пуне незналица, неспособњаковића и мрзилаца свега што је Србија, свега што су Срби и свега што је српско. Донео нам је хаос у коме се не зна ни где је крај а где је почетак било чега. Донео нам је раздор. Донео нам је своје нељудско и антипородично радно време. Донео нам је смеће од својих америчких филмова. Донео нам је медије, уз заиста ретке изузетке, који су дно најдоњег сваког дна од било каквих медија, од било каквог новинарства. Донео нам је наметање кривице за оно за шта нисмо криви. Донео нам је председнике извињаваоце за оно што никад и никоме нисмо учинили…
      Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отимаче много чега што је народ деценијама стварао и створио. Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је иностране амбасадоре који воде наше политичаре и до тоалета. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале. Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је (и довео) однекуд из белог света тобожње експерте, а нашег порекла, за све и свашта, који су нам одрали и ово мало коже што нам остало на костима. Донео нам је немерљиве количине дроге, алкохола. Донео нам је разне полиције и жандарме, који су углавном беспомоћни, јер се број злочина шири невиђеном брзином, а њих нам је, полицајце и жандарме, поставио испред школа, дечјих вртића, здравствених установа…
      Донео нам је професионалну војску чији се припадници упућују у бели, широки и ратовима захваћени свет. Али их нема на Косову и Метохији. Али их нема у Рашкој области, у којој царују Пријатељи Санџака. Донео нам је американизацију свега и у свему: од телевизијских слагалица до назива фирми. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупацију. У којој се сада проводи све оно што није стигло да се проведе протеклих година, од 5. октобра 2000. године. Америка не спава, Европска унија не спава, Нато не спава. Бар кад је ово Србије што је остало у питању. Јер услови за пријем у Европску унију, ту лаж од било какве уније, множе се и постављају један за другим.
      А сада о томе шта нам је однео.
      Однео нам је систем који у многим својим сегментима није ваљао, није био добар, наравно, али га је требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо. Однео нам је државу, којој ни дан-данас не знамо границе. Однео нам је Косово и Метохију. Односи нам Војводину, Рашку област, југ Србије… Где је крај? Однео нам је економију: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизацијом, све што је радило и производило. Однео нам је дакле производњу и извоз. Однео нам је школство, породицу, отео нам је децу, однео нам је васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традицију, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игру, и културу, и забаву, и спорт…

    8. Слободан српски херој каже:

      Устав из 1974.год. је био лош по Србију и Слободан Милошевић је 28 марта 1989.год. променио Устав Србије . Социјалистичка Република Србија је 28 септембра 1990.год. прогласила нови Устав који су између осталог промењени називи Републике и Аутономних Покрајина.Назив Социјалистичка Република Србија промењен је у Република Србија ; назив Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово промењен је у Аутономна Покрајина Косово и Метохија ; а назив Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина промењен је у Аутономна Покрајина Војводина . Скупштина Србије је 28 марта 1989.год. изгласала усвајање уставних промена чиме је практично одузета аутономија дата Уставом из 1974.год.

    9. Урбана Герила каже:

      Хахахахаха! Па сад си брате надрљао! Има да те истролује ,,херој” до смрти! Зна тај добро шта се догађало. Као и сви локални комунци што и даље бране Тита и партију, југославију и братство-јединство. Чудан је то вирус, логика и лињенице не помажу ич! Само карантин.

    10. Слободан српски херој каже:

      Ни један српски политичар никад нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је нешто лоше урадио по Србију и србе.
      Да је Слободан Милошевић остао у Србији за шта да му судимо ? Шта у тужбу да напишемо ? За вас је Слободан Милошевић издајник зато што није присвојио Хрватску, Македонију и БиХ па те луде реченице могу да пишу само МЕНТАЛНО ЗАОСТАЛИ

    11. Слободан српски херој каже:

      Желео си да се скине Слободан Милошевић и скинут је Слободан Милошевић. Желели сте СМРТ Слободану Милошевићу и та ваша жеља је испуњена и Слободан је мртав. Нисте дозволи да се Слободан Милошевић сахрани на гробље у Београд и Пожаревац и та ваша жеља је испуњена и сахранили смо Слободана Милошевића у двориште његове куће. Ма све ваше жеље су испуњене и шта још хоћете ? Да је Слободан Милошевић остао у Србији за шта да му судимо ? Шта у тужбу да напишемо ? “ издајник над сви издајници “ напише да је Слободан Милошевић издајник зато што није присвојио Далмацију , Истру, Македонију и БиХ и ти му ставиш + . За тебе је Слободан Милошевић издајник зато што није присвојио Далмацију, Истру, Македонију и БиХ па те реченице могу да пишу само МЕНТАЛНО ЗАОСТАЛИ.

    12. Kaligula каже:

      ‘gerila’ …. za ne poverovati … a ja bio uveren da je on bas pravi ‘Srpski heroj’ … mislio sam da blokiram ‘heroja’ .. ali ipak ostavit cu mu sansu da jos malo lupa …

    13. Слободан српски херој каже:

      5.октобар је дан ОКУПАЦИЈЕ СРБИЈЕ од стране Вашингтона, Брисела и Лондона.
      Шта нам је донео 5.октобар? – Тада је, господо, рушена Србија. Рушен је и у црно завијан српски народ.

      5.октобра на власт је дошо ДС – ђинђић који је био члан Немачке обавештајне службе BND. Дошо на власт ДС – Тадић а рођени ујка тадића је Јуре Францетић који је био оснивач усташке Црне Легије у Другом светском рату.
      Где су паре са Кипра ? Динкић српске паре са Кипра поделио са Мартином Шлафом.Документи које указују да је Динкић у власничку структуру „Мобтела“, који је претходно одузео Богољубу Карићу, увукао аустријског бизнисмена Мартина Шлафа, са којим је формирао заједничку фирму чији је оснивачки капитал 130 милиона евра“.„Од тих 130 милиона, 90 је отпало на власништво Србије, на опрему, репетиторе, а остало је био наводно Шлафов капитал, за који му је Динкић, исплатио на име учешћа 500 милиона евра из буџета и тиме оштетио Србију за пола милијарде.“

    14. Урбана Герила каже:

      Ја га дуго нисам блокирао, јер уме да одвали понеки добар виц. Али брате кад навали к’о мутав на микрофон са троловањем, па по десет трактата заредом, или још горе- милион парола… болестан сирома’. Али ипак је најбољи кад му изнесеш један на један голе чињенице, онда полуди, побесни. Само потврди да је свестан свега.

    15. Слободан српски херој каже:

      ****** РАТКО МЛАДИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ ******

      ЖИВЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА !!!

      ЖИВЕЛО ПРАВОСЛАВЉЕ !!!

      ЖИВЕЛА РУСИЈА и ПУТИН !!!

      ЖИВЕО СРПСКИ ХЕРОЈ ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ !!!

    16. Урбана Герила каже:

      Што си ударио санкције Српској, колико је беба помрло и бораца изгунуло? Што ниси спасавао Србе око Сребренице?!

    17. Слободан српски херој каже:

      Milorad Dodik : “ Slobodan Milošević je za Srbe učinio što niko drugi ne bi“
      Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je uloga Slobodana Miloševića i Srbije bila pozitivna kada je reč o sudbini srpskog naroda i stvaranju Republike Srpske.
      Dodik:“ Sa ove vremenske distance moram veoma jasno da kažem da je, sa istorijske strane gledano, uloga Slobodana Miloševića i Srbije sa stanovišta Srba u Republici Srpskoj bila veoma pozitivna . Čak i mnogi, godinama uključeni u realizaciju Dejtonskog sporazuma, ne bi uspeli da postignu ono što je postignuto pod vođstvom tadašnjeg pregovaračkog tima, koji je predvodio Slobodan Milošević u samom Dejtonu – naveo je Dodik.
      Milošević svojim potpisom stavio Srbiju da bude garant Dejtona koji čuva opstanak Republike Srpske.
      – Ne možemo zaboraviti tu pozitivnu ulogu, koju je imao Slobodan Milošević, kada je u pitanju sudbina srpskog naroda i stvaranje Republike Srpske. Dejton je nama u Republici Srpskoj dao mogućnost da gradimo svoju stabilnost i subjektivitet koji, uprkos permanentnom pritisku svih ovih godina, dosledno branimo – rekao je Dodik.

    18. Урбана Герила каже:

      Додај и шта је рекао Додик увлчећи се Вучићу, и за Косово и Метохију? То ти је оправдање за смрт српских беба и бораца?

    19. Слободан српски херој каже:

      Ни један српски политичар не оптужује Слободана Милошевића за КиМ.
      шиптари су прогласили КиМ као државу тек 2008.год. а после потписивања мировног Кумановског споразума на КиМ је прва стигла Руска војска и Путин.

    20. Урбана Герила каже:

      Уф, баш си остао без оправдања за голу издају Косова, а нарочито за смрт беба и бораца, народа уз саму Дрину због твојих санкција?!

    21. Слободан српски херој каже:

      Ако је Слободан Милошевић признао КиМ као државу зашто онда сада Брисел и шиптари моле Србију да призна КиМ као државу.
      Слободан Милошевић није ништа издао.

    22. Урбана Герила каже:

      Ма наравно да није, то ми само сањамо да је Косово под окупацијом, да Крајина не постоји као ни Срби тамо, и да су јадници који су бежали од твог друга Фрање и његових усташа (јер си повукао ракетне системе и наредио предају) преусмерени на Косово, п одатле опет бежали од шифтара кад си повукао војску и оставио народ.

    23. Слободан српски херој каже:

      Ако је Слободан Милошевић признао КиМ као државу зашто онда сада Брисел и шиптари моле Србију да призна КиМ као државу.
      Слободан Милошевић није ништа издао..

    24. Урбана Герила каже:

      То ти је одговор што си убио ћерку генералу Младићу? И што си се одрекао Православља до краја? И за шешељугу подрепаша и његовог сатрапа, а сад господара Вучића, твог министра?

    25. Слободан српски херој каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ није убио ћерку РАТКА МЛАДИЋА.

    26. Урбана Герила каже:

      Јок него си ти?

    27. Слободан српски херој каже:

      Дај доказ ако имаш да је Слободан Милошевић убио ћерку РАТКА МЛАДИЋА.
      Све и свашта измишљавате о Слободану Милошевићу али ИСТИНУ не можете да сакријете Србија је окупирана 5.октобра 2000.год.

    28. Урбана Герила каже:

      Дај ти доказ да није, то сви знају! А шта би са санкцијама Српској?

    29. Слободан српски херој каже:

      ма само ти једи говна.

    30. Слободан српски херој каже:

      Има једна земља од Уне до Дрине
      Република Српска тако јој је име
      Та је земља брате срцу моме драга
      од Требиња она је до Новога града
      Романија гора мајци шири руке
      а за Српску куца срце Бања Луке
      Мајевица, Мајевица и долови равни
      и ту живе, и ту живе моји православни
      Како која, како која заратује гора
      Озрен гора, Озрен гора и Требава мора
      За тебе се мајко увијек Богу молим
      што те више нападају, све те више волим.
      Био сам ти на рођењу
      био сам ти на крштењу
      с тобом пјево, с тобом плако
      и увијек ће бити тако
      Ако кажу, опет ћу на стражу
      не може ти ништа нико, Српска Републико
      ако зову, опет сам у рову
      не може ти ништа нико, Српска Републико
      Ти си земља мојих снова
      земља мојих прадједова
      за тебе се живот даје
      нек ти име вечно траје

    31. Урбана Герила каже:

      А што си убио ћерку генерала Младића кад није хтео да те слуша у твојој крени-стани ,,стратегији” и повлачењу?

    32. Слободан српски херој каже:

      Зашто су Четници клали невине Србе у Вранић ??

    33. milovan каже:

      Таман посла то су били твоји, партизани са Космаја, преобучени у четнике. ДАЈ ДОКАЗ ДА НИЈЕ ТАКО.
      Комунистички фалсификати не долаз у обзир пррц.

    34. Слободан српски херој каже:

      https://www.telegraf.rs/…/1462474-kad-cetnici-i-ustase-nazdravljaju-24-fotografije-ko..

    35. xyz каже:

      А шта си ти лично урадио да та Република Србска постоји?

    36. Kaligula каже:

      ‘srpski heroj’ … eeee ova ti je perfektna ..( ‘ima jedna Srpska zemlja’ ).. ostalo ‘baljezganje’ treba da izbrises .. pa da budes pravi ‘heroj’

    37. Урбана Герила каже:

      А то си ти одредио шта ја треба да мислим, говорим и кад? Имаш готове сетове ставова, по твом интелигентном избору? Да частиш, аванзовао си са доделе лиценци на вишег суфлера! Још ћеш и саветник да постанеш… али у својој тинтари.

    38. Lector каже:

      Питање за господина Златановића. На који начин овде може да се убаци слика да запушим уста овом магарцу Слободану хероју , једноставно да сам оде са овог сајта јер је досадан као пролив ??!!

    39. Владимир каже:

      Не можеш да убациш слику, али можеш да убациш линк ка слици.

    40. Lector каже:

      Имам слику у рачунару јбг

    41. Урбана Герила каже:

      Једноствно. Блокираш га сам.

    42. Lector каже:

      Снашао сам се брате. Јел ми видиш слику коњино ?

    43. Урбана Герила каже:

      Са ким се ти свађаш?

    44. Урбана Герила каже:

      Цениш? По твојим мерилима? Шта ти је полусвет…

    45. Слободан српски херој каже:

      једи говна.

    46. Lector каже:

      Мењај ник одмах овнино

    47. Слободан српски херој каже:

      једи говна

    48. Урбана Герила каже:

      За педере засигурно знаш, јер си се лепо изјаснио као такав. А за додељивање сертификата за све си такође надалеко познат, па тако и сад. Нисам стао у калуп који си ми наменио. Колико пута треба да ти цртам да је свет шири и већи од твојих могућности поимања? Да не добацујеш до некога, то је разумљиво (особито за такву босанску настрану џуџу лоботомисану титоизмом). Али да не можеш ни да укапираш да има даље од твог носа, и да упорно том њушком мериш сав свет, то је фантастично! Смешно је какве павијанске форе покушаваш да ми уваљаш.

    49. Слободан српски херој каже:

      ЈЕДИ ГОВНА СТОКО ФАШИСТИЧКА.
      Слободан Милошевић није разбио Југославију већ САД и Ватикан.Одлуку о коначном разбијању Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а 26 новембра 1991.год. све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером.Тог 26 новембра 1991.год. државни секретар Ватикана упутио је меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске као независних држава,свим чланицама Конференције о европској безбедности.Света столица је тада била мишљења да је дошло време да се међународно признају Словенија и Хрватска и то пре божићних празника.

    50. Слободан српски херој каже:

      Последњи говор председника Слободана Милошевића пред 5. октобар 2000. године

      Поштовани грађани,

      Пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији.

      Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

      Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савремненом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило.. Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ.

      Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

      У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије.

      Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

      Поштовани грађани,

      Моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обратно, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто.

      Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала (што се убрзо и десило, одвојено је Косово и одвојена је Црна Гора). То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се као члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом суседне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито њена рубна подручја, њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

      У склопу те политике за распарчавање Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.

      Територија која би престала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.

      Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

      Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање. Дао сам овај приказ судбине Југославије у случају да прихвати избор НАТО-а за нашу земљу, са циљем да упозорим на то да би у том случају осим губитка земље и понижења њених грађана, сви живели под непрекидним насиљем.

      Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поновно успостављање српске државе и за своје поновно окупљање у њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона њихових сукоба и ратова који би им пружили алиби за трајно присуство.

      Марионетска власт, дакле гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. А само наша сопствена власт, гарантује мир.

      Затим, све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом су брзином постајале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома, веома неизвесна и далека. Мањина богатих била би састављена од шверцерске елите, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље.

      Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисала у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци.

      Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу која их измешта из сфере елементарног, и националног, и људског достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништвом странаца, а они који су до сада њима управљали, чинили би то, у овоим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.

      Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ деценијама нису на Западу, као што је некад било, већ на истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада, јер смо дуго, од Другог светског рата до 90-тих година, живели у друштву које за криминал тако рећи није знало. А неки већи криминал који се не може избећи у друштву које бисмо постали, губљењем суверенитета и великог дела територије, тај већи криминал био би за наш мали и на криминал ненавикнут народ, опасан као што је за друштво и његове грађане опасан рат.

      Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета. Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком. Невидљива на први поглед, али веома ефикасна и немилосрдна, селекција националног идентитета, свела би га на нешто националних јела, понеку песму и коло, имена националних хероја наденута прехрамбениним производима и козметичким средствима.

      Једна од заиста несумњивих последица запоседања територије неке земље од стране великих сила у двадесетом веку је поништавање идентитета народа који у тој земљи живи. Из искуства других земаља види се да народ једва да је у стању да прати брзину којом почиње да употребљава туђи језик као свој, да се идентификује са туђим историјским личностима заборављајући своје, да познаје боље књижевност свог окупатора од своје књижевности, да глорификује туђу историју често се ругајући својој, да личи на друге уместо на себе. Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избећи у савременом облику колонизације. Осим тога, тај нови облик колонизације искључује, већ по својој природи, сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује за стваралаштво било које врсте. Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, пре свега, сукобило са неслободом. Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А о испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифесотовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је запосео територију туђе земље. Нарочито желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи, финасирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата. Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централе које им контролишу све, а нарочито домашаје у стваралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.

      У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу поткупљују, уцењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиља, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разуме се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне и да се одвија успешно и добро, када почну да га организују они који овде заступају окупаторске идеје, планове и интересе. Наша земља је суверена држава, има своје законе, свој Устав, своје институције.

      Србија је дужна, а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзије.

      А грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе одговорност и за губљење контроле над сопственим животом.

      Препуштајући своју земљу другима, туђој вољи, препуштајући исто тако туђој вољи и сопствени живот и живот своје деце. И многе друге људе.

      Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе земаља НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће никада да се отклоне.

      Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије. Моја савест је у том погледу савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мирна ако свом народу не бих, после свих ових година, на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам.

      Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други најопаснија је заблуда и главни разлог моје одлуке да се јавно обратим грађанима Југославије.

      Хвала.

      Слободан Милошевић

Коментари су затворени.