Прочитај ми чланакУ Кладову постоји 60 слободних радних места са нето платом од око 650 евра (900 евра бруто), али за њих се нико не пријављује - ова вест је једна од главних протекле недеље, али лако заборављамо да то уопште није једини случај.
И као што у Кладову, граду са просечном платом од 46.178 динара (податак из августа 2018.), нико неће да ради посао вариоца и бродомонтера за 77.000 динара, тако и у Србији, где је просечна плата у августу била 49.773 динара, а стопа незапослености 11,9 одсто, постоји немали број послова за које једноставно нема интересовања или нема кандидата, упркос, за нашу земљу, добрим условима.
Да људи не желе да раде ни за 1.000 евра, потврђује пример послодавца из Мрчајеваца код Чачка, који је тражио вариоца за месечну плату која може да достигне ту магичну бројку, уз још плаћене стан и храну, каже Игор Аврамовић, оснивач сајта „Клик до посла“.
– Имали смо пример послодавца који је за наше услове имао стварно добру понуду – смештај, храну и плату која може да достигне 1.000 евра месечно, али кандидати су се слабо јављали. Иначе смо приметили да су дефицитарна занимања у занатима за које је потребна стручна обука – тешко се налазе бравари, заваривачи и обућари. Имали смо пример из Београда, где је послодавац тражио обућара за плату од око 80.000 динара, и у целој престоници није могао да нађе одговарајућег кандидата, па је на крају запослио пензионера са југа Србије, коме је платио да допутује у Београд да ради за њега – додаје Аврамовић.
Он додаје и да се послодавци често жале да им на огласе конкурише „мали број стручних кандидата“ и примећују да једноставно за поједина занимања нема довољно обучених радника.
Упркос томе што и даље имамо низак проценат високообразованих, највише нам фале – радници нискоквалификованих занимања, потврдио нам је и Милош Турински, ПР сајта „Инфостуд“.
– Ту постоји велики дефицит кадрова и стални конкурси на које се нико не јавља – објашњава Турински.
Према подацима Инфостуда, најпотребнији и најдефицитарнији су возачи и кувари.
Возач у Србији заради 500 евра, а у ЕУ пет пута више
– Један возач у Србији може да заради 500 евра просечно, док то у земљама Европске уније и пет пута више, дакле негде око 2.500 евра – прича Турниски и додаје да су кувари такође занимање које се тражи код нас, али наши послодавци нису спремни да одвоје довољно новца да плате обучене раднике.
Кад су у питању кувари, који су специфична и добро плаћена група у области угоститељства, постоји неколико категорија, каже Милош Турински.
– Прво су помоћни кувари чија плата се на нашем тржишту креће од 25 до 35 хиљада динара. У другу категорију спадају обични кувари, чији распон зараде у нашој земљи иде од 50 до 80 хиљада динара, док за шефове кухиња плате се крећу од 80 до 100 хиљада. То није много, али да је свакако мање него што они могу да добију у иностранству. Постојао је јединствен случај, када је један наш послодавац нудио до 900 до 3.000 евра квалификованом кувару да дође да ради у његов ресторан, у зависности од његовог знања, свестан колико је тај посао на цени – каже Турински и истиче да остали послодавци дају примања која су висока за Србију, али недовољно висока у односу на понуду у иностранству.
Иза ових занимања, још се траже занати који имају везе са аутомобилима, попут аутомеханичара, аутолимара и вариоца.
Сва та занимања добијају солидне плате код послодаваца, али се мало ко одазива на огласе и то из два разлога. Један је што се обично одлучују да раде самостално, а други што често одлазе у „обећану земљу“ за аутомобилску индустрију – Чешку. Тамо је изразито ниска незапосленост, развијена је ова грана индустрије и плате су значајно више.
ДА ЛИ ОВО ИМА ЈОШ НЕГДЕ: у Србији ће се наплаћивати путарина и на МАГИСТРАЛНИМ ПУТЕВИМА?! https://t.co/EEjy5jUojV
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 16, 2018
