Прочитај ми чланакБила једном једна земља...
„Ниједна чаша што се пије, ниједна тробојка што се вије, наша није“, писао је велики Црњански о Југославији, а те речи данас би до детаља описале стање на Балкану и односе међу некадашњом браћом из Југе!
Певао је Црњански о Југославији, певали су многи, заклињали се у њу, али данас она крилатица: „Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа!“ више не важи и из дана у дан Срби, Црногорци, Бошњаци, Хрвати, Словенци и Македонци доказују да браћа, нажалост више нису браћа…
Најновије гласање на Генералној скупштини Интерпола у Дубаију само је још један доказ да она браћа из Југе су све, али браћа нису. Да чим се неко окрене ваде се ножеви како би се што дубље у леђа зарили дојучерашњем комшији, брату, пријатељу, саборцу…
Сама чињеница да више никога није зачудила чињеница да су Црногорци, Хрвати, Македонци гласали у Интерполу против интереса Србије довољно говори. Чак је и оне највеће залуђенике који и даље верују да је народ са простора бивше Југе исти народ потпуно отрезнио и избио им из главе и оно мало зрнце од некадашњег братства и јединства.
Неко ће рећи сада, па у том братству и јединству смо најлепше живели. Тачно је, али одмах следи контра питање: „Зашто га онда нисмо чували као зеницу ока свога, већ смо на прве доларе из иностранства повадили кокарде, слово у, турбане, ножеве, кубуре и топове, ко је шта имао и кренули у масовно клање?“
Била је Југославија велика земља, живели смо као једно, да је данас жива у њој би живело више од 20 милиона становника, тачније оне браће с почетка овога текста. Овако је сада то подељена територија препуна мина (истине ради 2,4 одсто територије БиХ лежи на противтенковским минама) које свакога секунда могу да експлодирају.
Вратимо се за час на тих 20 и кусур милиона становника који живе на простору бивше Југославије (Титове, краљеве како год је коме лакше). Ту се крије срж проблема. Када би светски моћници дозволили да се она уједини поново и да Хрвати, Срби, Бошњаци, Црногорци поново постану браћа или бар „браћа по матери“ та држава би аутоматски ушла у Топ 10 највећих у Европи (опет истине ради била би на 8. месту).
Тржиште ЕУ било би за трећину смањено, што по радној снази, што по извозу – увозу робе. Можда би поново та земља имала једну од најјачих армија на свету (према подацима ЦИА чинило би је 230.000 припадника), а да не причамо о спортским успесима и набијања комплекса много богатијим земљама.
Бруто национални производ, према истраживањима америчких стручњака ове земље износио би 191.045.000.000 долара, што би ту Југославију позиционирало на 53. земљу на свијету када је у питању економија.
Када се све то узме у обзир, постаје јасно зашто браћа више нису и не могу (сем под шапом ЕУ) да буду браћа. Дакле све је јасно… Црногорци су морали признати лажну државу Косово, гласати за пријем те квази републике у све организације јер ће у супротном да се из фиоке извади нека фасцикла са шверцом цигарета. Хрвати ће ако не буду гласали како Брисел каже бити кажњени и Словенија ће добити спор око Пиранског залива (мада искрени да будемо Хрвати једва чекају да буду против Срба и то није ништа ново). Македонија још није решила своје проблеме, не знају ни сами још како се зову те није чудно што су послушни… И тако даље и тако даље… Могли би овако до сутра.
Намерно избегавам причу о рату деведесетих, па и оним пре, јер жртве су исте биле оне српске, хрватске, муслиманске… сваки живот изгубљен у било ком рату је стравичан губитак зато и нећу да овај текст о рату умрљам крвљу.
Проливена је она вала на Балкану и превише…
Тема је на браћи и зашто нам не дају да поново као једно делујемо, радимо и штитимо наше интересе.
Јер када смо били браћа под краљем Александром пробили смо Солунски фронт и извојевали одлучујуће победе у Првом светском рату.
Када смо били браћа под Јосипом Брозом Титом били смо најјача сила на свету, која је ведрила и облачила Уједињеним нацијама (није важно да ли је маршал држао у шаци Ватикан или Курта Валдхајма), мирила Америку и Русију.
Мислим да је паметном доста и да је свима јасно зашто она браћа из Југе више нису браћа већ непријатељи и зашто не смемо да будемо поново једно сем као чланице ЕУ.
Милош Црњански – објаснио је све
Завршићу онако како сам и почео, с речима великог Црњанског:
Ниједна чаша што се пије,
ниједна тробојка што се вије, наша није.
Здраво да си ми Загорче црни,
лукави, злослутни, тврдоглави,
ја те волим.
Здраво, ви тамо где је месечина мека,
сваког ћу брата, што засео чека,
да преболим.
Здраво, сви, редом, густих обрва,
мутна ока, тужних песама,
страшна браћа.
Иста је наша псовка прва,
нож и девојка насред села
и стид домаћа.
Здраво, наше обесне жене!
Истом су сузом, болом и страшћу
кошуље и свадбе нам извезене.
А светковина што вино пије,
славе и цркве што нас се тичу?
Суза са ока још канула није,
још телали место мртвих вичу.
Здраво, на дому мрки погледи,
мржња и свађа.
Здраво, у сраму, покору, беди,
браћа смо, браћа!
ПИСМО ПЕНЗИОНЕРА ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ: Много сте претерали у обманама и пљачкама https://t.co/ehr04mKe4s
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 20, 2018
