Прочитај ми чланак„Штета је већ учињена. Тенису и људима блиским СНС је дата огромна количина земљишта што упропашћава сељаке“, каже у интервјуу за DW посланик и бивши покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић.
DW: Од 2014. Александар Вучић најављује инвестиције немачког произвођача меса „Тениса“ у Србију. Након што су му додељене хиљаде хектара земљишта на пет банатских локација, „Тенис“ је прошле седмице тражио одлагање целог посла наводно због афричке свињске куге. У одговору на упит нам пишу да прате ситуацију са свињском кугом у Румунији те да верују да ће инвестиција кренути следеће године. Како објашњавате што годинама нема инвестиције Тениса?
Горан Јешић: То је последица тога што један човек води политику без икаквог знања о ономе шта ради. Њега су одвели тамо у Немачку па га је власник „Тениса“ стрпао у ложу стадиона у Гелзенкирхену па му је Вучић обећао да ће добити шта год треба. Тако се не води држава.
Закон по којем држава даје државно пољопривредно земљиште на период од тридесет година за тобоже капиталне инвестиције направљен је због „Тениса“, што је потпуно погрешна политика. Фундаментално питање око којег се стално сукобљавамо је да су се револуција у пољопривреди и вишак производње, пре свега у Војводини, десили када смо узели државно земљиште тајкунима и дали земљу на лицитацију од 2007. године.
Хајде да пре тога разјаснимо ово: како Вам звучи објашњење да се улагање одлаже због афричке свињске куге које нема у Србији?
Сама инвестиција не би требало да има никакве везе са тим. Они су обавезни да инвестирају по програму који су дали Министарству пољопривреде, а који сам ја као посланик тражио на увид, али нисам добио.
Друго, када правиш фарме, постоје технички услови који спречавају да на фарму дође било шта што може да је контаминира. Имаш баријере, обавезне ограде, улаз, излаз, чисте и прљаве путеве… тако да је то очигледно будаласти изговор.
У „Тенису“ на мој упит нису хтели да кажу више од тога о куги и недефинисаним „административним кашњењима“ у Србији. Имате ли идеју зашто се инвестиција толико чека?
Сам Тенис је доста проблематичан у Немачкој. Није то нека врхунска фирма која коректно ради посао. Друго, долазак је везан пре свега за ресурсе, највише за кукуруз који је основна угљенохидратна компонента сточне хране. По производњи кукуруза смо ми озбиљан играч у Европи. Даље, вероватно би могло доћи до отварања трећих тржишта. Њихов мотив је био да дођу овде, смање трошкове, добију ресурсе за џабе и да им се отвори руско тржиште. То су питања за компанију.
Али зашто ипак не долазе?
Има хиљаду могућности. Можда им није довољна та количина земљишта, јер је најпре била већа количина у игри. Питање је да ли им се отварају тржишта, питање је финансија… али зоотехнички разлози сигурно не постоје. Ми смо у оквиру система ветеринарске безбедности ЕУ где се може појавити зараза на територији твоје државе, а ти нормално даље радиш. То се дешава, то је жива ствар. Постоји систем карантина.
Да се вратимо на тај Закон о пољопривредном земљишту из 2015. По њему 30 одсто државне земље у свакој локалној самоуправи може да се да у закуп на 30 година инвеститорима ван лицитације. Тако је „Тенису“ у изглед стављено 12.000 хектара на пет локација у Банату.
Основно је што ми немамо пуно ресурса нити јавних система које можемо да продамо. А државно пољопривредно земљиште, 550.000 хектара махом у Војводини, је један од највећих ресурса које поседујемо. Од првог дана владе Ивице Дачића – када је Вучић био потпредседник – први посао којим су се бавили био је да са „Ал Дахром“ договарају уступање земљишта. То земљиште некоме мораш да узмеш – узео си сељацима из Баната који више не могу да обрађују то земљиште. А задужили су своје куће, имања да би купили механизацију за земљу коју су радили и поштено је плаћали по тржишној цени.
Уосталом, ни у Немачкој се не прави агробизнис са комбинатима који имају хиљаде хектара, као што је Драган Ђилас замишљао за ПКБ. Концепт аграра Европске уније су фармери као носиоци пољопривредне производње. Њих смо помогли од 2007. када су добили шансу да повећају капацитете закупом земљишта, па су онда заложили своја имања, купили механизацију, и рачунали да ће добијати то земљиште на општинској лицитацији и то поштено платити. То су им сада одузели.
Кренуло је, као што сам рекао, са „Ал Дахром“, наставило се афером са „Ал Равафедом“ где су два комбината, државно земљиште и Карађорђево дати непознатој фирми. А све је кулминирало тим законом где се као доводе капиталне инвестиције како би се повећао ниво профитабилности по хектару. Тај закон је направљен због „Тениса“ и звали смо га „Тенисовим законом“. Тако су отворена врата корупције – Маријан Ристичевић је добио 200 хектара у Инђији, неки члан СПС је добио у Зрењанину, а и „Тенис“ је добио хиљаде хектара.
Али сада одлаже читаву ствар. Александар Вучић је неким најавама говорио да ће „Тенис“ успоставити цео ланац производње у Србији и гајити четири милиона товних свиња годишње. На крају су инвестициони планови били много скромнији. Да ли је икада било реално да неко дође и гаји толике свиње?
Да ли то теоретски може? Може. Јер има потенцијала за производњу хране. Али да ли се то ради у свету? Не, јер гајење животиња отвара многе еколошке проблеме. Замислите те лагуне за ђубриво у које се сваки дан скупља од четири милиона свиња? Шта да радиш са тим? То се не ради тако. И Европска унија у свом систему безбедности не дозвољава велике комплексе, и због екологије, а и због поменутих зараза. Законодавац овде није натерао „Тенис“ на еколошке стандарде као у земљи одакле долазе, а то значи драматично смањене трошкове.
Њих заправо законодавац није обавезао ни на шта. Нема уговора већ само меморандума о доброј вољи. Зато сада „Тенис“ за одлагање инвестиције не плаћа никакве пенале.
Не плаћају јер нису ни ушли у закуп земљишта. Зато сада у Министарству пољопривреде кажу да ће вратити земљиште на лицитацију. Али није исто кад дајеш земљиште у плодореду од пет до седам година и кад ми дајеш из године у годину. Треба пет до седам година, то тражи технолошки процес за једну парцелу јер се морају мењати културе које се саде. Али „Тенис“ није једини посао где инвеститори нису обавезани ни на шта. То ће генерисати огроман број сељака који неће моћи да финансирају кредите, имаће извршење од стране банака, а основни разлог није њихово лоше пословање већ одузимање привредног ресурса које је држава дала трећим лицима.
Вучић је инвестицију „Тениса“ најавио након геј параде 2014. када је жандармерија претукла његовог брата. Више од четири године касније нема ничега. Да ли је то класична прича о помпезним најавама, вишекратним фотографисањем, а онда на крају велико ништа?
Ја сам као председник оштине довео око пола милијарде евра инвестиција у Инђију. Сваку инвестицију сам договарао годинама. Дакле нема експресних инвестиција осим ако се не дају тешко привилеговани услови инвеститору, као код „Тениса“. Озбиљна компанија која стварно хоће да инвестира неће донети одлуку у року од шест месеци или годину дана. „Тенис“ је добио бенефите где практично за џабе добија основни ресурс, а не мора да се бави екологијом.
Али опет нису дошли.
Није то једини такав пројекат. Имали смо ону причу о „Мерцедесу“ или о „Мубадали“. Вучић никад то није радио. То и није посао председника Владе или Републике. Зато има агенције које се тиме баве, министре, локалне самоуправе… Председник треба да решава финални проблем који администрација не може да разреши па треба да уложи свој ауторитет, и то треба да користи ретко. А да он договара са свињарима… и то да одлуку доносе на фудбалској утакмици док Вучић седи са шалом Шалкеа… то је чиста корупција јер им дајеш нешто због чега би истог тренутка одлучили да дођу и инвестирају.
Очигледно они имају своје разлоге због којих нису дошли и било би добро да их знамо. А цео поступак је катастрофа и већ је узроковао огромну штету. Огромна количина земљишта је дата и њима и људима блиским Српској напредној странци и то неће донети ништа осим што ће упропастити аграр. На крају фундаментална ствар – не развија се тако сточарство. Како би се развило све и да „Тенис“ направи четири милиона свиња годишње? Он има неке раднике, и то не много, а сутра се покупи и оде и где је наше сточарство?
*Горан Јешић, 1974, је по образовању инжењер пољопривреде. У Демократску странку се учланио 2006. напустивши Грађански савез Србије. Био је председник општине Инђија и потпредседник Владе АП Војводине као и покрајински секретар за пољопривреду. Тренутно је народни посланик.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
