Прочитај ми чланак
Бивши шеф Унмикове канцеларије за нестала лица на КиМ Хосе Пабло Барајбар, о ослобађању Рамуша Харадинаја. Барајбар: Није ми јасно зашто нису подигли оптужнице за Волујак и Ораховац
За злостављање и убиства 32 особе чија су тела бачена у канал Радоњићког језера и неколико десетина њих који су премлаћивани у затвору ОВК у Јабланици, а касније убијени, нико није крив. Хашко тужилаштво и суд пребацују кривицу једни на друге због танких или никаквих доказа.
Како је закључило претресно веће – докази о починиоцима и околностима под којима су се догодила многа убиства су нејасни, неубедљиви или их једноставно – нема.
– Докази често стају тамо где нека особа нестаје под сумњивим околностима, а настављају се тамо где су идентификовани и пронађени остаци тела са знацима насилне смрти – пише у првостепеној пресуди. – Шта се у међувремену догодило са том особом, обично остаје нејасно.
За судије је остао споран и случај Радоњићког језера, у чијем су каналу пронађена 32 тела. Они су, како је наведено у пресуди, прихватили да су особе које су тамо пронађене, могле ту да буду и убијене. Тужилаштво је, наиме, на основу сведочења балистичара Милутина Вишњића, тврдило да је исто оружје које је употребљено у каналу Радоњићког језера ОВК претходно употребио против српске полиције у Пљанчору и за време сукоба око Харадинајеве породичне куће.
Вишњић је упоредио чауре које су пронађене на те три локације и закључио да се 14 чаура пронађених у каналу подудара са оних 29 из Пљанчора и са 29 које су пронађене код Харадинајевих.
Судије су оцениле да је Вишњић кредибилан сведок. Ипак, како су његови снимци и извештаји изгорели током НАТО бомбардовања, његов налаз није био доступан експертима одбране. Због тога није било могуће да се потврди тачност његових налаза.
Судије напомињу да у случају „Радоњићко језеро“ не постоје докази о убицама и околностима под којима су жртве убијене. За већину жртава, судије су добиле доказе само о томе где су и када последњу пут виђени живи и да су пронађени мртви у околини Радоњићког језера.
– Многе од њих су последњи пут виђене у областима које су биле под контролом ОВК, што ствара вероватноћу да их је ОВК отео, убио их и оставио њихова тела у каналу или их одвео тамо и убио их – сматрају судије.
Од тужилаштва, суд је добио доста конкретних доказа за случај Саније Балај који се односе на убице и околности под којима је она убијена. Међутим, да тужилаштво није наставило да нуди доказе, судије би можда закључиле да ју је убио ОВК.
И истражитељи тужилаштва су, као и сами тужиоци, добили по шамар. Судије су закључиле да они често нису пратили смернице тужилаштва за идентификацију окривљених преко фото-панела, да су заборављали да провере да ли је неки сведок видео окривљене раније у медијима. Један од истражитеља чак није ни тражио од сведока да потпише да је на једној слици идентификовао окривљеног Баљаја као особу која га је ухапсила и наредила да га баце у бунар док му је силовао жену. Други истражитељ није унео у записник да је сведок препознао на слици Баљаја као војника ОВК који му је отео сестру чије је измасакрирано тело кансије пронађено у каналу Радоњићког језера.
Бивши шеф Унмикове канцеларије за нестала лица на КиМ Хосе Пабло Барајбар каже, за „Новости“, да је цео овај случај – тужан.
– Правно гледано, тешко да можете да имате случај ако немате сведоке – каже Барајбар. – А овде су сведоци убијани и застрашивани. Они који су на почетку хтели да сведоче, касније су мењали мишљење. И није то само случај са Рамушем Харадинајем, већ и са осталим комаднантима ОВК као што је Фатмир Љимај. Верујем да је Хашко тужилаштво, када је на његовом челу била Карла дел Понте, морало боље да припреми овај случај. И тада је у њиховом тиму било несугласица. Није ми јасно због чега нису подигли оптужнице за Волујак и Ораховац, када су то били много јачи случајеви од ових. Имали смо сведока очевица за Јакупа Краснићија. Имали смо још сведока који су живи и видели злочине. Докази су нам били добро организовали, ако и цео случај.
Треба поставити питање, како каже Барајбар, како је неко од обичног избацивача у Швајцарској могао да стигне до места команданта ОВК на КиМ.
– Дакле, ако немате сведоке, онда немате случај. Или имате некога ко има новаца или везе да се ослободи неког ко му смета. Многи тужиоци у канцеларији Хашког тужилаштва били су против тога због слабих доказа. Не говорим вам да то није требало да се процесуира, али тада није било довољно доказа. Тужилаштво је требало боље да бира доказе и да изгради бољи случај. Тужно је све то, пошто Харадинају више не може да се суди за ова кривична дела за која је ослобођен.
Особађајућа пресуда тројици заповедника ОВК није изненадила ни патолога Бранимира Александрића, који је у Хашком трибуналу сведочио у том процесу.
– Очекивао сам да оваква буде прва пресуда, а камоли ова – каже Александрић који је обавио обдукцију лешева пронађених у каналу Радоњићког језера. – Сама Карла дел Понте је рекла јавно у судници да суд поведе рачуна о сведоцима, јер ако наставе да буду убијани том брзином, оптужница неће опстати. Ја сам то схватио као перфидну поруку Рамушу Харадинају: „Уклони их“.
На питање – да ли је као струњак приметио да је тужилаштво ангажовало нестручне људе за борбу против Харадинаја, Александрић подсећа на то да је он у хашкој судиници оспоравао налазе француског патолога Доминик Лекомт. Упркос томе што ју је ангажовало тужилаштво, она је, како се испоставило, сведочила у корист оптужених.
– Она је тврдила да су лешеви донети са неког другог места, у смислу да су убијени у борби негде другде, а да су их Срби ту пренели – објашњава Александрић. – Ту је закључила да су им фалили делови тела, а истовремено је сама рекла да је на том подручју било много дивљих паса. Ја сам се супротставио и питао како може да каже тако нешто, када су на зидовима канала били видни трагови оштећења од пројектила. Поред тога, шта ће гладни, дивљи пси да једу, него да кидају периферне делове тела. Била је веома љута када су јој постављали питања о томе!
(Новости)
