Прочитај ми чланак

ПРЕЛОМНА ПОРУКА КОЈУ ЈЕ СРБИЈА УПУТИЛА РУСИЈИ, а чуо ју је НАТО

0

Логично је да је председник Србије рекао руском амбасадору да је пољуљано поверење у мисију Кфор, односно НАТО, јер нам је Русија пријатељска земља. Али то ће чути и они којима је изјава првенствено и намењена. Критика са Запада ће наравно бити, али то је очекивано, уверена је др Јелена Вукоичић, политиколог и стручњак за безбедност.

„Нема више разлога да имамо поверења у Мисију Кфор, односно НАТО на Косову и Метохији, јер се показало да је све што су говорили о кретању јединица РОСУ — измишљотина!“, рекао је председник Србије Александар Вучић у разговору са руским амбасадором Александром Чепурином.

Саговорница Спутњика каже да се то знало и раније, али да је очигледно да је српски председник сада нашао за сходно да ову истину каже јасно и гласно као поруку међународној заједници.

„Негде је логично да је то рекао у разговору са руским амбасадором зато што нам је Русија пријатељска земља, али то ће чути, наравно, и они којима је та изјава првенствено намењена“, објашњава Вукоичићева.

Она напомиње да се после дивљачког упада специјалних косовских снага Росу на север Косова јасно види да је акција извршена у координацији са снагама Кфора. То је јасно, додаје Вукоичићева, и из првобитног саопштења у којем су рекли да немају информације о кретању косовских јединица, а онда су данас сами себе демантовали.

„Сада је више него јасно да постаје немогуће да Србија буде одмерена, иако има најбоље намере, и да неке ствари треба јасно и гласно да се кажу. Јасно је да приштинске власти и њихове јединице не раде ништа без налога Запада, али је такође јасно да у свему овоме Кфор има улогу не само посматрача који не реагује, него је очигледно и саучесник стране уз чију потпору Албанци раде све што раде“, наглашава наша саговорница.

Вукоичићева сматра да је добро што је српски председник дао такву изјаву из простог разлога јер Албанци све што буду следеће урадили знаће се и ко је, поред њих, још одговоран.

„И знаће се да међународна заједница такво понашање прећутно одобрава, а можда чак и подстрекује. Када кажем међународна заједница ту мислим наравно на Запад“, додаје она.

Наша саговорница нема никакву дилему да ће изјава српског председника сигурно наићи на критике, али на то смо већ навикли.

„И у овом случају ће вероватно демантовати нашег председника и рећи да Кфор максимално професионално обавља своју дужност. Запад свакако никада неће прихватити одговорност за оно што сами раде, нити ће стати на страну Србије.“

Вукоичићева напомиње да је због целог света добро рећи истину, без обзира на реакцију Запада, јер је у току прерасподела моћи на светској позорници где све више земаља не осећа такав страх према Америци, што се видело током гласања о пријему такозваног Косова у Интерпол.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

44 коментара “ПРЕЛОМНА ПОРУКА КОЈУ ЈЕ СРБИЈА УПУТИЛА РУСИЈИ, а чуо ју је НАТО

  1. konstantin каже:

    Niti je poruka prelomna niti bitna. Nisya nije uradjeno konkretno. Vucic samo lupeta i nema ni plan ni mu.a da bilo sta uradi. Tesko nama sa SNS om i slicnim lopuzama.

  2. СрбскиЧетник41 каже:

    KOSOVO JE SRBIJA! SMRT NATO PAKTU!
    ŽIVEO ODBK! ŽIVELA PRAVOSLAVNA RUSIJA MAJKA!!!!

  3. konstantin каже:

    Analiza je bla bla bla. Kad ce se shvatiti da istina i pravo nikoga ne interesuje. Ciljevi se postizu na osnovu interesa, a ne istine.

  4. NgoeuInformer каже:

    Napredna škola ljudskih prava za mlade

    Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji u saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava organizovao je prvu naprednu Školu ljudskih prava za mlade od 5. do 10. novembra u Vrdniku. Školu je pohađalo 19 učesnika iz više gradova u Srbiji. Učesnici napredne Škole bili su najaktivniji i najmotivisaniji učesnici koji su na osnovnom nivou Škole najviše doprineli svojim učešćem i pokazali interesovanje za oblast tranzicione pravde. Teme napredne škole su bile tranziciona pravda i suočavanje sa prošlošću, a predavnja su bila temeljnija i opširnija u odnosu na osnovni nivo.

    Uvodno predavanje na temu Raspad Jugoslavije održao je dr Milivoj Bešlin, koji je govorio o korenima nacionalizma, razvoju i raspadu Jugoslavije. Nakon tog predavanja Luka Božović je održao radionicu Aktivizmom protiv rata, s prezentacijom raznih isečaka iz novina, reportaža, snimaka, koncerata, javnih nastupa i muzike umetnika i ostalih aktivista koji su se na sebi svojstvene načine slali poruke protiv oružanog sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Na kraju prvog dana, učenici su gledali film “Vodič za preživljavanje”, pa su tako dobili potpuniju sliku o tome kako je izgledala opsada Sarajeva.

    Drugi dan je počeo predavanjem Miloša Ćirića na temu Mediji pre/tokom/posle konflikta, dok je Marko Milosavljević održao radionicu Između žrtve i krivca. Aktivisti vojvođanskog Građanskog centra, Željko Stanetić i Aleksandra Sučić, posetili su Školu i sa učesnicima gledali njihov film Ukradena sloboda, a potom otvorili diskusiju na temu progona manjina iz Vojvodine tokom devedesetih godina prošlog veka. Drugi dan je zatvorila Tamara Tomašević, radionicom na temu (Zlo)upotrba identiteta.

    Novinar Nemanja Stjepanović je trećeg dana održao dvočas na teme Uvod u tranzicionu pravdu i Haški tribunal – mitovi i legende, tokom koji je upoznao je učenike sa teoretskim osnovama tranzicione pravde, naveo primere procesuiranja ratnih zločinaca u praksi, kako u MKSJ tako i u Srbiji, i podelio razna lična iskustva iz svoje dugogodišnje karijere. Tamara Tomašević je održala radionicu na temu Dekonstrukcija stereotipa i predrasuda, a u okviru te radionice je učesnicima pustila i film Talas.

    Poslednji dan je počeo predavanjem Seške Stanojlović, potpredsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, i iako je bio poslednji dan, učenici su pokazali izuzetno interesvanje za temu Konstrukcija prošlosti i šta je to revizionizam istorije, pa su imali veliki broj pitanja koja su se ticala kako same teme, tako i Seškinog iskustva i karijere. Usledila je radionica Luke Božovića o lažnim vestima, čiji je cilj bio da pokaže kako su mediji opasno oružje i koliko je kritički pristup u čitanju vesti važan. Poslednju radionicu je ponovo održala Tamara Tomašević a tema je bilo kritičko mišljenje – traganje za činjenicama i time zatvorila ciklus predavanja i radionica prve napredne Škole ljudskih prava u Vrdniku. Usledila je i ceremonija dodele diploma polaznicima Škole.

    Škola ljudskih prava za mlade koja je organizovana u novembru 2018. godine sprovodi se u okviru projekta “Škole ljudskih prava za mlade” koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji. U narednom periodu Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Inicijativa mladih za ljudska prava organizovaće još četiri osnovne Škole i jednu naprednu.

    1. Грачаница каже:

      Твоја бесловесна блебетања нико не чита

    2. Simerijanac каже:

      Вијести из еУ-а : https://www.cdm.me/svijet/evropa/protesti-zbog-cijena-goriva-u-parizu-policija-demonstrante-tukla-pendrecima/

      Извор није српски но из једне НАТО земље.
      У Француској се пендрецима уводе људска права.

    3. Simerijanac каже:

      Не боле њега његови Чеси, он је анационални глобалиста.
      Њега боли кад му дирнеш у Брисел, у Бриселске комасаре и разне плаћеничке НВО по Србији.

Коментари су затворени.