Прочитај ми чланак„Убили би ме да им нисам дао паре. Узели динаре, па им није било доста, хоће и девизе. Одакле ми еври, кад сам пензионер? А и ових 100.000 што ми отеше разбојници, скупљао сам и чувао за своју сахрану!”
Овако је за „Новости“ почео своју причу Предраг Дража Марковић (82), којег су, у његовој породичној кући у Малој Иванчи, опљачкала двојица наоружаних разбојника. Они су човека малтретирали, тукли и претили му убиством, уколико им не преда сву уштеђевину.
Предраг Марковић
Кућа породице Марковић налази се на главном сеоском путу, у Улици народних хероја 36. Није издвојена, већ је окружена другим кућама, у којима такође живе мештани. Интересантно је, међутим, да нико од комшија ништа није приметио, а још мање чуо несрећног човека, који иначе живи сам, како дозива у помоћ.
– Седео сам у кући, на кревету у кухињи, јер је ту топло, и гледао телевизијски програм – каже Марковић.
– Дворишну капију никада не закључавам, а улазна врата у кући су обезбеђена ланцем. Њих закључавам тек кад кренем на спавање. Одједном, око поноћи, у моју кухињу, видим, улазе двојица мушкараца старости између 35 и 40 година, са капуљачама на глави. Један висок и јак као стена, онај други нижи и ситнији. Онај виши сео је на столицу, примакао ми се и ставио нож под грло. За то време овај други је стајао и млатио пиштољем. Готово углас су ми рекли: „Деда, дај све паре и уштеђевину коју имаш у кући, или оде глава!“
Несрећни човек каже да се много уплашио. У први мах им је казао да је он пензионер и да нема уштеђевине, али разбојници нису одустајали.
КОМШИЛУК
У Марковићевом комшилуку, како сазнајемо, углавном живе старци.
– Није ни чудо што га нико није чуо кад је звао у помоћ. Сви они су лака мета за пљачкаше, којих у овим крајевима има све више. Углавном је реч о провалама у викендице, из којих односе све што им дође под руку – каже једна од комшиница.
– Почели су да ме ударају рукама, али и пиштољем по глави, леђима, ребрима – присећа се наш саговорник. – Онда ме је један од њих оборио на кревет и најпре ме везао некаквом кошуљом која је била у кухињи. Онда је овај други отишао у ходник, исекао телефонски кабл и везао ме њиме. Наставили су да ме ударају и траже да им предам новац.
После добрих батина, како тврди Дража Марковић, он је проценио да никако неће моћи да се избори са нападачима, који су, како сумња, били добро упознати са ситуацијом и знали да има нешто новца:
– Знам да нисам случајно нападнут и опљачкан. Многи у селу знају да имам пензију, а и да издајем један станчић у Београду. Зато претпостављам да сам „типован“ и да ништа није случајно. Ипак, нисам никакав милионер. Скоро смо реновирали кућу, урадили изолацију, фасаду, ограду и ставили нове ПВЦ прозоре. То сам урадио од накупљене уштеђевине. Међутим, ја сам потрошио све паре и само сам оставио тих 100.000 да деца имају да ме сахране.
Видевши да више нема куд и да се малтретирање наставља, Марковић је решио да пљачкашима да оно што траже:
– Нисам се бранио, а и да сам имао некакво оружје крај себе, не бих ни смео. И овако су ми претили да их не гледам у лице и да ће ме убити. Зато сам проценио да је боље да их одведем до спаваће собе, где сам у једној украсној кутији, иза огледала, крио паре. Онда ми се обратио онај високи и јаки момак речима: „Е, деда, ово су динари. То смо лепо узели, сад дај девизе!“
Кућа Предрага Марковића у коју су провалила двојица мушкараца
Марковић каже да се онда још више уплашио и почео да објашњава да је пензионер и да нема евре. Тада су опет почели да га ударају.
– Кад су схватили да више немам новца, одвели су ме у купатило, везали за цев и ту оставили – говори Предраг.
– Остао сам у хладном купатилу са отвореним прозором само у мајици и доњем делу тренерке. Смрз’о сам се. А онда сам, схвативши да су напасници отишли, викао из свег гласа и дозивао помоћ и комшије. То је трајало сигурно два сата. Промукао сам од викања, све док једна комшиница није чула моје запомагање, позвала полицију, која је дошла тек пред јутро, откључала ме и спасла.
ЋЕРКА У ШОКУ
За малтретирање и пљачку оца, Предрагова ћерка Весна Р. чула је јуче од полиције. Каже да је најпре њен супруг дошао у село да обиђе старца, а онда, врло уплашена, и она се обрела код оца, с планом да га поведе са собом у Београд.
– Ово је страшно шта се догодило. Зар постоје такви људи који могу да муче старе и немоћне? Мој отац је радио у Електродистрибуцији и његова пензија није велика – рекла нам је Весна.
