Прочитај ми чланакГрчка влада хоће да се одвоји од цркве и „скине” 9.000 свештеника са платног списка, али раскидање тих веза у најрелигиознијој земљи у Европи могло би да скупо кошта левичарског премијера Алексиса Ципраса, наводи „Дојче веле”.
Током тешке финансијске кризе у медитеранској земљи премијер Ципрас је спречио погоршавање односа са Црквом, јер су милиони Грка тражили подршку и утеху код најмоћније институције у земљи, наводи „Дојче веле”, додајући да Ципрас сада, коначно, жели „развод”.
Алексис Ципрас и митрополит Пирејски Серафим
Међутим, наводи се, Ципрас жели удео у богатству Цркве, а истовремено не жели да то буде прљав „развод”.
У настојању да пронађе пријатељско решење, Ципрас је саставио план од 15 тачака којим се отвара пут за беспрекорно одвајање Цркве и државе у једној од најтеократскијих чланица ЕУ. Према том плану, свештенство од 9.000 људи би било отпуштено. Они би били уклоњени са државног платног списка, а одузеле би им се велике привилегије и пензије – које би уместо државе требало да плаћа богата Грчка православна Црква, наводи „Дојче веле”.
Грчка ће на овај начин моћи да се прогласи и „религиозно неутралном”, а представници православља ће морати да одустану од тога да се називају проповедницима националне вере, јавља Танјуг.
Заузврат, држава би одбацила све захтеве на огромне парцеле и имовину које Црква одавно сматра својим, а уследио би огроман заједнички развојни пројекат који би обе стране надзирале, а профит делиле пола-пола, наводи се.
Ове седмице, на хитно сазваном састанку највишег тела у Цркви, 72 од 82 владика стали су уз свештенство, одбијајући да га „скину” са платног списка државе.
„Хајде да разјаснимо ствари. Влада има право да регулише све што се тиче државног буџета. Дакле, ако се Црква не придржава нашег предлога о свештенству, онда ће влада преузети на себе да то учини”, рекао је портпарол владе Димитрис Цанакопулос након састанка.
Играјући тврдо, сматрају критичари, влада се нада да ће успети да се избори за развод који жели, али борба са најмоћнијом институцијом ове државе могла би да се окрене против Ципраса, који не крије да је атеиста.
„Сваки пут кад се држава супротстављала Цркви, новом реформом или мером, држава губи”, рекао је за „Дојче веле” аналитичар и колумниста Никос Димоу.
Решење на први поглед нуди изузетну прилику за Цркву, наводи се у чланку, додајући да многи Грци сматрају то такође осетљивим питањем. Тиме се земља приближава томе да постане истински секуларна.
Црквене књиге би постале доступне државним ревизорима како би сагледали богатство процењено на преко 700 милијарди евра, а скидањем свештенства са државне грбаче, обезбеђује се простор за 9.000 очајнички потребних радних места у земљи која на врху листе незапослености у Европи, наводи се.
Одрицање од дугогодишњих веза између Цркве и државе је комплексан, изазовни задатак који је политички осетљив у земљи где више од 90 процената становништва свој национални идентитет дефинише на заједничкој православној вери, оцењује „Докче веле”.
Од 2015. године од када је на власти Ципрас обећава раздвајање Цркве и државе, али, привремено је био одустао од своје намере због кључне улоге коју је Црква одиграла у подршци хиљадама Грка у кризним ситуацијама – државне социјалне службе су практично нестале због драстичне јавне штедње.
Узимајући у обзир то да су следеће године избори, а премијерова популарност опада, критичари и свештеници оптужују Ципраса да користе Цркву да постигне политичке поене – ослобађањем око 9.000 радних места у јавном сектору и стварањем нових радних места, непосредно пред кључне изборе, пише „Дојче веле”.
Сви претходни покушаји да се раздвоје две институције наилазили су на отпор нације која не жели да окрене леђа Цркви која је играла кључну улогу у очувању православне вере и грчког језика током 400 година османске владавине.
Ципраса због тога саветују да одустане од спора са Црквом, посебно у светлу нове анкете објављене у четвртак, која показује да је 7 од 10 Грка уверено да ће изгубити предстојеће изборе од конзервативних противника, које утицајно свештенство традиционално подржава, закључује „Дојче веле”.
