Прочитај ми чланак

ЗВАЛИ СУ ГА РУСКИ РАМБО Бранио КиМ, преживео сва ратишта па трагично окончао живот

0

Често смо имали прилику да слушамо приче о великим владарима, херојима и њиховим војним походима. Међутим, већина тих прича задире дубоко у прошлост. Ретко када нам падне на памет да су такви људи били део и нашег времена и да су нам можда и ближи него што мислимо.

Један од њих је управо Анатолиј Лебед, руски „Рамбо“, за кога кажу да је био херој Руске Федерације, најцењенији и најодликованији руски специјалац и пуковник по чину. Борио се за своја уверења на више ратних жаришта, како у својој земљи, тако и на Косову и Метохији 1999. године.

Могло би се рећи да је његов живот прави роман.

Рођен је 1963. године у граду Валги, у Естонији. Придружио се Совјетској армији 1981. године, где је служио у њиховим ваздухопловним трупама. Завршио је ваздухопловну школу и постао дипломирани инжењер авијације 1986. године. Ово звање му је омогућило да учествује у војним операцијама у Авганистану 1986. – 1987. године. Пензионисао се 1994. године и радио је у фонду за ветеране Авганистана.

Међутим, када је почео да се захухтава сукоб на Косову 1999. године, Анатолиј Лебед се придружио групи ветерана који су се упитили на Косово. У једном интервјуу је навео да је желео да помогне Србији из својих уверења, а не због неких компанија или појединаца као неки добровољци плаћеници. Након тог ратног периода поновио је долазак на Косово са својим саборцима, а да га пре тога нико из Србије није звао да дођу.

Потом је био део Другог чеченског рата. Од 1999. године до 2007. године више до десет пута је путовао у Чеченију где је учествовао у специјалним операцијама. Ту је у борбама на Улус-Керт планинама изгубио ногу тако што је нагазио на мину.

И поред тога он је наставио да помаже интересима Русије кад год је могао. Упркост свом хендикепу он је скакао падобраном преко 840 пута, а бавио се и борилачким вештинама.

Његова јединица упада у заседу 9. јануара 2005. године, али он је одбио да преда своје рањене људе непријатељској страни. Тада је успео да савлада тројицу побуњеника спашавајући живот својим војницима. За овај подвиг награђен је орденом Хероја Руске Федерације.

У наредној борби 24. јануара исте године, рањен је више пута у леђа штитећи своје људе од експлозије бомбе. Тако рањен наставио је са војном операцијом и успео је да уништи терористичку базу.

Захваљујући својим активностима током рата у Јужној Осетији 2008. године, постао је други Витез реда Светог Ђорђа четврте класе. Ово одликовање му је доделио тадашњи руски председник Дмитриј Медведев који је том приликом похвалио његова залагађа и храброст.

Руско министарство унутрашњих послова је 27. априла 2012. године објавило вест да је Анатолиј Лебед страдао у саобраћајној несрећи на Богородском путу. Он је том прилком изгубио контролу над својим мотором, ударио у ивичњак, затим пао и умро од задобијених повреда. Анатолиј је хтео да овом вожњом отвори бајкерску сезону у Москви.

9 коментара “ЗВАЛИ СУ ГА РУСКИ РАМБО Бранио КиМ, преживео сва ратишта па трагично окончао живот

  1. Milos Janicijevic каже:

    Нека му Господ подари Рајско насеље!

  2. SlavenMilanov каже:

    Анатолий Лебедь. Вечная память русскому герою. !!!

    Večna ti Slava Pukovniče i veliko HVALA !

  3. perungromovnik каже:

    Вечнаја памјат и последњи поздрав легендарном пуковнику од сабораца са Космета! Почивају у миру брате!

  4. Сава Љотићевац каже:

    Медаље као Карађорђева звезда,Обилићев мач,Светог Саве,Светог Ђорђа и др. додељују се оваквим јунацима,који су проливали крв за отаџбину а не неком који игра тенис,фудбал или шта га знам друго.

    1. Неко ко зна и разуме каже:

      И орден Народног хероја

  5. Super Mofat vs. Super Hikmet каже:

    Svaka mu čast, doprineo je Rusiji…a motor „povuče“ čoveka, samo što kažu stariji,i u pravu su – 4 točka su 4 točka. Skoro sam i ja jednom tako kupio motorčinu,srećom sam odustao.
    Naravno, sad nema onih „stručnjaka“ da govore da je on ustvari ruski Jevrej jer čudan bi to Jevrej bio.

    1. Gorshtack каже:

      Наравно да није руски Јевреј! Јевреји се НИКАД не жртвују за друге, него УВЕК жртвују друге за себе и своје циљеве! Овај човек је био несебичан, а Јевреји су познати по себичности и подмуклости. И на крају крајева, да је Јеврејин, не би ратовао за СССР, Србију и Русију на терену, нарочито после толиких повреда и рањавања. Да је неким чудом Јевреј, одликовање би добио већ самим одласком на терен. Али јевреји не иду на терен, него седе у фотељама и размишљају како ће неког да зајебу, покраду и униште. Наравно да нису сви Јевреји тако покварени, али много их јесте, јер Јевреје не уче о храбрости и пожртвованости за друге, него их од малена уче како да искориштавају друге. Ми имамо потпуно други начин васпитања и боримо се за друге вредности од Јевреја. Зато је 99% најбогатијих олигарха у Русији јеврејског порекла, јер код њих није срамота украсти и наносити бол и штету другима, нарочито народу који те је прихватио у своју земљу и чији хлеб једеш, него напротив, њима је то света дужност! Јевреје већ неколико миленијума, у свакој земљи где су се доселили сматрају паразитима, који кваре друштво и зато су их протеривали из сваке државе где су се доселили. Немогуће да је цео свет у криву, а само они у праву!

    2. Super Mofat vs. Super Hikmet каже:

      MA DA, ALI PREZIME…

    3. Gorshtack каже:

      Шта презиме!? Презиме му је руско, које у преводу дословце значи лабуд. Иначе пуно име му је Анато́лий Вячесла́вович Ле́бедь, или ако грубо посрбимо, Анатолиј Вичиславович Љебеђ. Јевреји у својим презименима од ствари обично имају злато, камен, брег итд. Уосталом и код Срба имаш презиме Лабуд, Лабудовић, или Лабовић и слично. Жао ми је, али пробај да нађеш нешто друго! ;)

Коментари су затворени.