Србији нису потребни грађански протести са неолибералном мантром и говорницима који су се прославили више по антисрпским ставовима него по личним каријерама, већ је неопходан општи, народни бунт против против пљачкашке диктатуре и режима који је зарад останка на власти спреман да прода и највеће националне интересе.
Прошлонедељни протест, као и они који ће уследити наредних дана, по свему судећи су први озбиљан ударац режиму Александра Вучића и Српске напредне странке.

Ипак, енергија народног незадовољства могла би и лако да се прокоцка уколико се не избегну одређене грешке. Прва је да се незадовољство преточи у некакве грађанске протесте. Дакле, Србији нису потребни грађански протести са неолибералном мантром и говорницима који су се прославили више по антисрпским ставовима него по личним каријерама, већ је неопходан општи, народни бунт против против пљачкашке диктатуре и режима који је зарад останка на власти спреман да прода и највеће националне интересе.
Зато је одлука да на првом протесту не говоре појединци као што су Мирјана Карановић или Дуле Вујошевић и више него добра. И на наредним окупљањима улогу не би требало да узимају они који ће само девалвирати протесте и који ће одбити грађане да им се придруже. То се односи не само јавне личности, него и на политичке партије које трабуњају о Србима као геноцидном народу, подржавају идеју независности Косова…
Идеологија би тренутно требало да се остави по страни, изузев консензуса који су странке Савеза за Србију већ постигле, а то је – нема признања лажне државе Косово, поделе и прихватања столице Приштине у Уједињеним нацијама.
Дакле, протесте не треба конципирати као борбу за идеолошки правац Србије, јер је неопходно да глас дигне што већи број људи, без обзира на њихову политичку опредељеност. Уместо тога, бунт мора да има социјални карактер, али и државнички, зато што се председник Србије залаже за противуставно одрицање од четвртине укупне територије.
Главни захтев протеста мора да буде расписивање слободних избора, на којима неће бити намештених бирачких спискова, где ће опозиција на сваком бирачком месту имати своје представнике, где се неће накндано бројати листићи у сарадњи са Републичком изборном комисијом и на којима ће опозиција и власт имати једнаки третман на телевизијама са националном фрекфенцијом.
Ко ће на таквим изборима победити – родољубиве или грађанске партије, кога ће да подржи Русија, а кога Запад, тема је за неки други пут, а оно што странке са патриотским префиксом морају да ураде је да убеде што већи број Срба (нарочито заведених присталица СНС) да им укаже поверење. У времену када неолиберлна мантра, еурофилство и хистерија према Русији доживљава крах и у самој Европској унији, чини се да нема оправдања да у Србији буде другачије.
Многи ће рећи „нисам за Вучића, али не желим да се ДОС који је уништио Србију од 5. октобра врати на власт“. И такав став је оправдан. Ипак, у тренутној ситуацији не постоји другачији начин да се победи режим, који је сада спреман на све уступке како би добио инострану подршку за опстанак на власти.
Такође, не треба заборавити да „досовци“ и претходних шест година владају Србијом: Горан Весић, Синиша Мали, Зорана Михајловић, Горан Кнежевић, Јелена Триван, да Даница Драшковић „млати“ хиљаде евра у надзорним одборима државних предузећа, да су придружници власти Чедомир Јовановић, Ненад Чанак, НАТО пионирка Јелена Милић…
Времена по свему судећи нема много, јер Александар Вучић на пролеће спрема замку под маском ванредних парламентарних избора са „референдумским префиксом“.
Победа СНС на још једном намештеном гласању биће представљна као давање легитимитета Вучићу да склопи „историјски компромис“ са косовским Албанцима.
Наравно, странке Савеза за Србију овакве изборе не би смеле да прихвате ни под тачком разно. Уместо тога, док Вучић игра своју изборну представу без опозиције, са медијским мраком и са малом излазношћу, народни и политички одговор мора да буде – бунт на уличним протестима.
ГОРЕЋИ ПАРИЗ ОТВОРИО ПИТАЊЕ: Може ли успети обојена револуција коју не подржава естаблишмент ЕУ? https://t.co/zviYBN56Ci
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 12, 2018







