Прочитај ми чланакАгенција Асошијетед прес објавила је опширан текст о плану Косова да формира војску у којем детаљно анализира могућу реакцију Србије и став НАТО.
Поставља се и питање питање легитимитета тог потеза Приштине.
Очекује се, како се наводи, да ће косовски параламент у петак одобрити нацрт закона о трансформацији постојећих паравојних снага познатих као Косовске безбедносне снаге (КБС), које броје 4.000 припадника у ширу, лако наоружану војску.
Дуготрајне тензије су порасле и након што је Приштина подигла таксе на 100 одсто за српску робу као очигледну одмазду на то што је лобирање Србије спречило покушај Косова да уђе у Интерпол.
Приближавање Косова формирању регуларне војске довољно је наљутило Србију да говори о војној интервенцији, пише АП.
Док Србија верује да је главни циљ предложене војске заузимање и етничко чишћење севера Косова насељеног Србима, приштински званичници то негирају.
Уз упозорење на могућу војну интервенцију српска премијерка Ана Брнабић је прошле недеље рекла да се нада да „никад нећемо морати да употребимо нашу војску“ али да је то „тренутно једна од опција на столу“.
АП поставља питање колико је озбиљна српска претња, оцењујући да је то, по свој прилици, „празна претња“, и додаје да је крајње невероватно да ће Србија предузети војну акцију, иако је „појачала своје звецкање оружјем“.
То би, додаје се, изазвало директну конфронтацију са око 4.600 мировњака НАТО, укључујући америчке војнике стациониране на Косову од 1999.
То би такође скоро сигурно изазвало санкције Запада и изолацију Србије, додаје АП.
Без обзира на присуство НАТО на Косову, Србија има много снажнију војску – скоро 30.000 професионалних војника у поређењу са 5.000 у новој косовској војсци.
Русија је недавно наоружала Србију борбеним авионима и тенковима, али бомбардовање 1999. уништило је војне капацитете земље кој су занемарљиви у поређењу са оним Алијансе, наводи АП.
Објашњавајући позицију НАТО, агенција подсећа да генерални секретар Јенс Столтенберг рекао да план о косовској војсци стиже у погрешно време, да је против савета многих савезника НАТО и да може имати негативне последице по перспективу Косова за евентаулно придруживање Алијанси и Европској унији.
Ако Косово настави, рекао је Столтенберг, „НАТО ће морати да преиспита ниво свог ангажовања са Косовским безбедносним снагама“, подсећа АП.
СТРАШНО! ГДЕ МИ ЖИВИМО?????
АНТИРЕЖИМСКОМ НОВИНАРУ У БЕОГРАДСКОЈ ОПШТИНИ, КОЈИ ЈЕ ПИСАО О МАХИНАЦИЈАМА И КРАЂАМА СНС ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ, ЗАПАЛИЛИ КУЋУ И ПУЦАЛИ НА ЊЕГА! https://t.co/PXHwTBIGS3
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 12, 2018
Када је реч о појединостима, агенција наводи да би нова косовска војска имала годишњи буџет од 98 милиона евра, 5.000 војника наоружаних лаким пешадијским наоружањем и 3.000 резервиста.
Косовски званичници кажу да ће она бити ангажована у операцијама реаговања на кризе и цивилне заштите што, истиче АП, у суштини већ раде постојеће паравојне снаге – Косовске безбедносне снаге.
На питање колико је легитиман овакав потез, АП указује да резолуција 1244 Савета безбедности УН прецизира да је Косово под надлежношћу УНМИК-а док су за безбедност задужени мировњаци предвођени НАТО.
НАТО и САД су помогли обуку тренутног КБС.
САД подржавају формирање нове војске кроз дуг процес који води ка мултиетничкој заступљености, почев од промене Устава у којем се не помиње армија.
Ово би, међутим, захтевало подршку српских посланика који се томе снажно противе, наводи АП.
У тексту се истиче и два фактора – руски и амерички. Русија снажно подржава Србију „свог јединог правог савезника у Европи“ и сматра да формирање косовске војске може довести до најтежних последица не само по Србе у региону, већ и за безбедност целог Балкана.
„Али није вероватно да ће се Москва придружити Србији у било каквој војној акцији против НАТО на Косову. Штавише, руска војска нема реалан приступ Србији и Косову који су практично окружени државама чланицама НАТО“, истиче АП.
Када је реч о америчком фактору, агенција напомиње да је председник Доналд Трамп показао мало интересовање за тензије на Балкану, али оцењује и да је Косово заправо амерички протекторат захваљујући бившим администрацијама Клинтона и Буша које су му помогле да добије независност.
САД имају око 600 војника на Косову и било који српски напад би вероватно наишао на жесток одговор, наводи АП.
На питање шта следи, у тексту се констатује да Србија одбија да учествује у дијалогу у Бриселу док Приштина не опозове таксе, а да косовска влада каже да неће укинути тарифе све док Србија не призна државу Косово.
„Требаће пуно међународног лобирања да се рестартују разговори који су кључни за обе земље у њиховим настојањима да се придруже ЕУ“, закључује АП.
