Прочитај ми чланак

ЧЕПУРИН: Добро што је седница отворена, Запад хоће да сакрије разузданост Приштине

0

Амбасадор Русије Александар Чепурин сматра да је важно што је данашња седница Савета безбедности УН отворена за јавност, додајући да је Запад био против тога

– Запад ће највероватније покушати да сакрије правну дрскост Приштине која се понаша разуздано и бахато, кршећи Резолуцију СБ УН 1244 која остаје на снази и представља једини правни основ за решавање косовског питања – написао је он на Твитеру.

 

Додао је и да би било битно када би извештај о стању на КиМ представио генерални секретар УН.

– Треба и да се поштују правила УН у односу на представнике тзв. “Републике Косово“, која није држава – написао је Чепурин.

Како је навео, Обала Слоноваче, која тренутно председава СБ УН, донела је храбру одлуку поводом одлучних захтева Србије и Русије, да сазове седницу поводом ситуације на КиМ, која се почиње данас у 21 сат.

https://twitter.com/AVChepurin/status/1074659587758927872

https://twitter.com/AVChepurin/status/1074661640593920000

https://twitter.com/AVChepurin/status/1074663760932036608

Седницу је тражила Србија због формирања тзв. војске Косова, а ставове Београда заступаће председник Александар Вучић.

                         ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: tanjug

Објавио: informer

Ознаке: , , ,

9 коментара “ЧЕПУРИН: Добро што је седница отворена, Запад хоће да сакрије разузданост Приштине”

  1. Dragan каже:
    17.12.2018. у 18:08

    Чепурине позови звекана Вуччића па му то испричај, не би ли га мало опаметио.

  2. NgoeuInformer каже:
    17.12.2018. у 19:40

    Milić: Važni dobri odnosi sa NATO, Priština u očajničkoj poziciji

    Veoma je važno da se odnosi između Srbije i NATO poboljšavaju i da prvi put postoji saglasje između Srbije i alijanse oko takozvane vojske Kosova, kaže direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

    – Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je izrazio žaljenje zbog načina na koji je ovo izvedeno. Jako je dobro što je predsednik Vučić sinoć u svom obraćanju zahvalio generalnom sekretaru na tom razumevanju – rekla je Milić za TV Prva upitana o izjavama Stoltenberga, koji neopravdava formiranje vosjke, a koje su u saglasju sa izjavama i stavom Beograda.

    Navela je da je iz interesa evropskih integracija Srbije i stabilnosti regiona i srpske zajendice na KiM dobro da se odnosi sa NATO poboljšavaju.

    Za NATO je rekla da podržava proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, i da će alijansa verovatno na sebe preuzeti i neki bezbednosni okvir i garancije ako do sporazuma o normalizaciji dođe, kao i da se nada da će do njega doći.

    – Bilo bi jako loše imati NATO kao protivnika u tom smislu – rekla je Milić.

    Bez obzira na ono što se juče desilo u Prištini u vezi sa formiranjem vojske Kosova što je, ističe Milić, neprihvatljivo, srpska zajednica ostaje na Kosovu, pa je saradnja sa NATO i KFOR-om na terenu zato jako važna. Bez obzira što SAD može da koordinira proces sa kosovskim zvaničnicima, Milić navodi da je juče zamenica generalnog sekretara, koja je američki diplomata, rekla da je Kosovo ozbiljno ugrozilo svoje atlantske perspektive.

    – Malo ljudi u Srbiji zna da Kosovo nije čak ni u Partnerstvu za mir – rekla je Milić, i navela da je Kosovo u prilično očajničkoj poziciji u kojoj pravi ishitrene poteze koji dosta ugrožvaju njegove evroatlantske perspektive.

    Sada bi, navodi Milić, bilo najpametnije da Srbija ostane na putu mirnog i strpljivog primanja vrlo neprijatnih udaraca, od drakonskih taksi do jučerašnjih dešavanja u Prištini.

    Smatra i da su nepravdne optužbe da je ponašanje Beograda oko nepriznavanja Kosova ili oko lobiranja za neprijem Kosova u Interpol destabilšuće, kako je izjavio britanski ambasador na Kosovu, a ovo što se juče desilo u Prištini nije.

    – Pa malo je to vrlo nefer – kaže Milić.

    Beograd, navodi, treba da iskoristi spremnost upravo američke administracije za malo hrabrije iskorake „mimo procedura ili po ubrzanoj proceduri, ili mimo stavova velikih partnera poput Nemačke“.

    1. Негрутин каже:
      17.12.2018. у 20:12

      Kako smo karali Čehinje

      Bera je bio stariji od mene i ganjao je čehinje. Furao se na Festival i Plavi Orkestar. Rekao mi je da je sa Alipašinog Polja i da će u Baškom Polju biti jos deset dana. Brzo smo se sprijateljili, preko dana smo skakali sa mola i pravili gluposti po cijeli dan.
      Sjedio sam na stepenicama njegove prikolice i čekao da se on spremi za izlazak. Bilo je to doba novog vala i trebalo je imati finu frizuru, po mogućnosti izgledati kao Jura Stublić. Bera je dugo zagledao u svoje zaliske i mijenjao face, koristio gel da zategne kosu, dok je pomalo ćapao pitu koju mu je stara ostavila na frižideru. Sve je bilo spremno za “ribolov”. Osim mene. Ja sam imao 15 godina i nije mi bilo baš jasno kako bih ja prišao tim čehinjama. I naših sam se bojao, a kamoli strankinja. Ali Bera kaze da nema problema, njih samo treba sprčiti i to je to. Mislio sam da je to lako (Valjda on zna?). Kaže da je prošle godine u Zaostrogu u uvali borova bilo svega. Kaže da mu je treba “prošmehendlala” jaja. Impresivno!
      Bera otvara vrata prikolice, izlazi sa gitarom u ruci i udara C-Dur na gitari: (pjesma je obrada Let it Be od Beatlesa, preradjena od strane Festivala sa Berinim dodatkom na kraju:
      Kad sam bio sasvim mali,
      i stanovao na bjelavama.
      Imao sam burazera,
      starijeg sedam godina.
      Ja sam nosio bratov džemper
      a on babin kaput stari.
      A moralo se i ukrasti,
      jer bili smo gladni.
      I mi se nocu skupimo
      oko tople peći,
      i tada pečemo krompire
      i sjetimo se babinih riječi:
      Let it Be, Let it be, Let it be!
      Samo da bude babi zdravlja
      bice pićke i ćevapa…
      Bio sam oduševljen Berinim dodatkom na zadnjoj strofi pjesme (The Festival je svoju završavao sa Biće hljeba, biće para) i pjevali smo je glasno da svi čuju dok smo išli prema obali mora kroz kamp. Poseban naglasak je bio, naravno, na zadnjem stihu. Mene je bio stid uopšte gledati u pravcu cura, ali pored Bere sam se osjećao sigurnijim, u njegovoj sjenci sam bio komforan. Zaista sam mu se divio. Izgledao je moćno, pravi “Novi Primitivac”. Bili smo ponosni što smo iz Sarajeva i što se furamo na Zabranjeno Pušenje, Elvisa, i Plavi Orkestar.
      Prije čehinja otišli smo na terasu hotela. Tamo su znali pustiti “Deep Purple” i “Led Zeppelin” čim nas ugledaju, što je bilo ohrabrujuće. Razbije se led, zapleše se, nek vide koke da smo puni energije i da smo cool. Najgore je kad ugnjave sa nekim stvarima koje nismo znali. Pogotovo domaćim.
      Tu večer sam upoznao Natašu iz Zagreba dok smo pušili Marlboro. Stajali smo ispred ulaza na terasu hotela i kuckali pare za upad. Imali smo za piće, ali ne i za kartu. Ući unutra i ne popiti kolu ili bambus je bila sramota. Nataša je ličila na kombinaciju Jennifer Bills (glumicu iz filma Flashdance) i Zane Nimani. Njena svijetla kosa blago se previjala preko njenog lica i ramena, šarmirala je sve oko sebe, apsolutno svjesna da kontroliše cijelu situaciju.
      Uspjeli smo skuckati pare i upasti na terasu. Bera je sjeo pored Nataše a ja sam sjeo sa druge strane, pored nje. Ona mi se pravo dopadala ali sam mislio da ja nemam nikakve šanse kod nje pa nisam ništa ni govorio. Bera je govorio i za sebe i za mene. U jednom momentu Bera je otisao u WC a ja sam ostao sam, na cjedilu. Šutio sam i pijuckao kolu kada me ona iznenada nešto pitala. Pokušao sam da odgovorim na pitanje bez mucanja i nije mi polazilo za rukom da išta suvislo sastavim. Ona se primaknula jos bliže meni što me pravo pogodilo. Mislio sam ETO GA , sad ću i ja pokazati Beri da i ja mogu “pokupiti komada”. Neki Natašin poznanik je u tom momentu nešto doviknuo i u djeliću sekunde ona se našla pokraj njega. Objesila mu se za ramena i krenuli su da se smiju i razgovaraju.
      PUF! Pravo sam se razočarao…a sve je izgledao kao da je sve bilo gotovo. Samo je trebalo da je poljubim i to je to. U tom momentu dolazi Bera preko podijuma sa šibicom u zubima, zakopčava šlic: “Ajde, diži se, čekaju nas čehinje!”. Meni se nije nigdje išlo, taman sam se zaljubio u Natašu. Ali Bera je zajeban, on zna šta treba raditi. Nevoljko sam se odgegao za njim prema slastičarni ispred koje su obično sjedile čehinje i lizale sladoled. Niko ne zna na kojem se jeziku govorilo, ali se uveliko mahalo rukama. Izvadili smo uštekanu siću iz džepa i kupili po kuglu sladoleda dvjema čehinjama. Ja sam, naravno, šutio i gledao u Beru. On je jednu podebelu djevojku koja se zvala Beti već počeo da obuhvata rukom oko vrata i da priča kojesta. Mislio sam da treba da uradim isto. Djevojci pokraj sebe sam stavio ruku oko vrata. Ona se nasmijala i blago izvukla. Ja sam se kiselo nasmijao (a u sebi propao pod zemlju). Koja neprijatnost!
      Bera naredi da se ide dalje. Ustali smo svi i krenuli prema Baškim vodama, ko biva nešto ćemo tamo raditi na plaži. Usput će čehinje kupiti vino. Ja sam uglavnom šutao i gledao ispred sebe dok je Bera već fatao Beti za sise. Postalo mi je pravo neprijatno da bilo šta tu poduzimam. Moja nelagoda je postala tragična, okrenuo sam se i ispario u suprotnom pravcu. Ona “moja” čehinja je nešto krenula da mi dovikuje iz daljine, ali ja sam se već zalaufao. Dosta neprijatnosti za jednu večer.
      Povratak na terasu hotela je bio logičan. Tamo je sigurno bila Nataša, cura koja mi se stvarno dopadala.Te godine je bila jako popularna pjesma “Mi nismo sami” grupe Film. Mnogi parovi su jedva čekali tu pjesmu da zaplešu, lagano se obgrle i zanjišu uz tonove pjesme. Ustrčao sam uz stepenice na terasu, maštajući kako Natasa čeka na mene da zaplešemo, da se noć na obali mora pretvori u ono sto sam zaista želio da se desi. Pjesma je već počela, parovi su se strasno obuhvatili, a ja sam pogledom sjekao lijevo i desno. Primijetio sam Natašu u sredini kruga kako se lagano njiše u zagrljaju nekog “papka”. Zatvorenih očiju pjevušila je pjesmu i uživala u njegovom stisku.
      Jako razočaran vratio sam se u kamp. Našao sam put do prikolice i legao da spavam. Nisam mogao da zaspim. Pjevušio sam u sebi pjesmu koju je Bera izvodio i tješio se da će sutra biti bolje…
      Samo da bude babi zdravlja,
      biće pićke i ćevapa…

    2. Gorshtack каже:
      17.12.2018. у 20:53

      Мани параноју, пиши још о чехињама! Него што се увек ваташ за Чехе, кад пишеш овом горе ЕУфоричару, је л он Чех?

    3. Негрутин каже:
      17.12.2018. у 22:34

      Чех, говно на квадрат!

    4. Радо Мир каже:
      17.12.2018. у 20:25

      Морао си да ми поквариш вечеру, п*ччка ти маттерина!
      Црк’о дабогда.

    5. Негрутин каже:
      17.12.2018. у 20:16

      Prepoznajte paranoju kod češke budale( koji se mota po ovom portalu!

      Nekada je riječ „paranoia“ označavala svaki oblik duševnog poremećaja. U psihijatriji se taj pojam koristi za veoma tešku ali rijetku bolest. Najčešće od paranoje oboljevaju ljudi između 30 i 45 godine života, premda se poseban oblik paranoje može pojaviti i u starijoj dobi. Takva vrsta paranoje naziva se involucijska parafernija.
      Uzrok ove bolesti je dosada nepoznat, ali se smatra da bi problem mogao biti genetski. Prema psihoanalitičkoj postavci, bolest se definiše na nesvjesnoj projekciji neprihvatljivih polnih ili agresivnih nagona.
      To znači da na temelju pogrešnih bolesnih misli, bolesnici grade čvrst i sumanut sistem, a njihovo ponašanje prema okolini je u skladu sa tim bolesnim mislima. Takvi bolesnici su često ljudi bez drugih znakova duševnih bolesti, pa paranoja kao bolest ostaje dugo neprepoznata od strane okoline.
      Postoji više vrsta ove bolesti, pa paranoju dijelimo na nekoliko grupa.
      Paranoja proganjanja – je najčešći oblik paranoje, a bolesnik je uvjeren u stalnu izloženost neprijateljstvu, nenaklonosti i nerazumijevanju drugih ljudi.
      Paranoična ljubomora – je krajnja nepovjerljivot i sumnjičavost spram partnerice.
      Paranoja parničenja (paranoiaquerulatoria) – je veoma neugodna paranoja u društvenom životu. Bolesnici uvijek imaju osjećaj nepravde i misle da im se ne priznaju neke njihove zasluge, prava i vrijednosti. Neprekidno pokušavaju istjerati pravdu, i vječno su nezadovoljni.
      Ljubavna manitost – i ova bolest spada pod paranoju. Još se naziva i erotomanija, a najčešće pogađa žene starije dobi i srednjih godina.
      Paranoja umišljene veličine (grandomania) – pojava je u kojoj se bolesnici prozivaju prorocima, izumiteljima ili umišljaju kako imaju nadprirodne moći.
      Paranoja umišljene bolesti – za ovu vrstu paranoje su vjerovatno svi čuli. Još se naziva i hipohondrija. Ko boluje od hipohondrije uvjeren je u postojanje neke tijelesne bolesti iako nje nema.
      Sreća je ta, da je paranoja u izraženom obliku veoma rijetka, ali postoji mnogo ljudi koji nijesu duševni bolesnici, ali u sklopu svojih ličnosti imaju izražene paranoične crte.
      Takvi ljudi su stalno na oprezu, kritični su prema drugima, a ne podnose ni najmanji prigovor. Za njih je svijet opasan i uvijek nalaze neke skrivene nepostojeće prijetnje. Paranoici su duboko uvjereni u istinitost svojih misli, koje su za njih jedina stvarnost, pa svako protivljenje doživljavaju kao neprijateljstvo.
      Liječenje paranoje je složen i dugotrajan proces što je dokaz ovaj češki govnar koji se mota po ovom portalu.

    6. Simerijanac каже:
      17.12.2018. у 20:53

      Пренеси то на портал на којему је он активан брате Негрутине. Профил му је отворен. Имаш гугл преводиоца па иди мало на његов терен. Од сада ћу често боравити тамо и обавјештавати и увјеравати његове Чехе о погибељности еУ-а и Брисела.

    7. Радо Мир каже:
      17.12.2018. у 20:25

      ————————–

Коментари су затворени.