Шумарски факултета Универзитета у Београду одбио је да да у закуп земљиште на Гочу једној приватној компанији за изградњу мини-хидроелектране, а за ту своју одлуку добили су и подршку Савета Универзитета у Београду.
Декан Шумарског факултета Ратко Ристић каже да је приватна компанија, на основу закључка Владе Србије из 2016. године, купила од Републичке дирекције за имовину 161 метар квадратни земљишта на току Гвоздачке реке, како би направили постројење за водозахват.

Тај простор им, како каже, не значи ништа уколико не добију у закуп од Шумарског факултета земљиште за изградњу коридора за цеви кроз које би вода од водозахвата долазила до зграде са турбинама.
„Савет Шумарског факултета одбио је да им изда у закуп земљиште на коме су они хтели да направе деривациони цевовод, јер би изградња мини-хидроцернтрале угрозила биљни и животињски свет на Гочу“, рекао је Ристић (на слици испод) на седници Савета.
Он је скренуо пажњу указао да на Гочу има више од 130 извора, више од 1.500 врста печурки, 129 врста птица, 20 врста водоземаца, 27 врста сисара.
Како би спречили изградњу мини-хидроцентрале у Специјалном резервату природе „Гоч-Гвоздац“, декан Шумарског факултета каже да ће се обратити премијерки Србије Ани Брнабић, председнику Александру Вучић, свим надлежним министарствима, али и локалној самоуправи – граду Краљеву.
Председник Савета Универзитета у Београду Александар Поповић истиче да је Савет дао подршку Шумарском факултету да заштити своју, али и имовину Универзитета у Београду од „бруталне злоупотребе“ и градње мини- хидроелектране на Гочу.
„Данас проблем има Шумарски факултета, али имаће и свака друга чланица УБ која покушава да од тајкуна заштити своју имовину“, истакао је Поповић.
А како је заправо Шумарски факултет добио на управљање имовину од 3.700 хектара на Гочу?
Краљица Наталија Обреновић је 1903. године поклонила студентима УБ 7.000 хектара земље у околини Мајданпека, али пошто студенти нису правно лице имовина је пренета на УБ.
После Другог светског рата нове власти су одузеле 5.000 хектара тог простора УБ, а као компензацију су дале 3.700 хектара на простору планине Гоч, између Врњачке Бање и Краљева.
Универзитет у Београду је ту имовину дао на управљање Шумарском факултету који простор користи као наставну базу.
ОПЕТ ПРОБЛЕМ НА ПРУЗИ, ОПЕТ ОКОЛИНА НИША
ПЕТ ДАНА СТОЈЕ ПРЕВРНУТЕ ЦИСТЕРНЕ ПУНЕ ОТРОВА, А ОКОЛНО СТАНОВНИШТВО ПЕТ ДАНА ЧЕКА "ХИТНУ ЕВАКУАЦИЈУ"… СРАМОТА КАКО СЕ ИГРАЈУ ЉУДСКИМ ЖИВОТИМА! https://t.co/qXtTVyIvoW
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 24, 2019







