Прочитај ми чланакЗапуштене објекте Војнотехничког завода могло би за месец или два да среди десетак мајстора, али се свака локална власт ограђивала од тако „простог решења”, најављујући сваке године још један „велики пројекат”
Крагујевац – Војнотехнички завод, место на коме се, осим оружја, калила и српска држава, изгледа сабласно. Полупани прозори на Чаурници и Машинској радионици, које су пуне ђубрета, говоре о немарности и свеопштој запуштености. Али такво стање није од јуче, тако је већ деценијама.
Упркос апелима грађана и медија, ниједна власт није предузела ништа да се среде бар они објекти који су изложени погледу пролазника и гостију Крагујевца. Изгледа да је и држава заборавила на своју одлуку из 2014. године, којом је комплекс Војнотехничког завода проглашен за културно-историјско добро са највећим степеном заштите.
Већ једну деценију по потписаном протоколу, град сарађује са немачком организацијом ГИЗ на сређивању Војнотехничког завода, прве фабрике оружја на Балкану коју су градиле обе наше краљевске династије, и Карађорђевићи и Обреновићи. Пре неколико година формирана је и државна комисија за уређење овог комплекса, под покровитељством (бившег) председника Томислава Николића, али ни то није допринело да се стање поправи.
Само неколико дана уочи 15. фебруара – Дана државности, и прославе 184 године од доношења Сретењског устава (1835), првог највишег правног акта постсредњовековне, модерне Србије, простор Војнотехничког завода изгледа тако да би га било најбоље некако сакрити од очију јавности, преградити га нечим да посетиоци могу да виде само здање Старе скупштине, које је уређено и прилагођено одржавању разних манифестација. Солидно изгледа и зграда Књажевско-српског театра, нашег првог професионалног позоришта које 15. фебруара такође обележава свој рођендан.
Поменути објекти – Војнотехнички завод, Стара скупштина и Књажевско-српски театар – чине „свето тројство” српске државе: војна индустрија, политика и култура или привреда, дипломатија и уметност. Наши преци су се подједнако бринули о сва три сегмента, без којих су незамисливи модерно друштво и модерна држава. Један од тих делова – комплекс Војнотехничког завода из 19. века – потпуно је руиниран и неупотребљив.
Било је сијасет предлога како да се уреди и коме на коришћење да се дају објекти Војнотехничког завода, али од свих тих „великих пројеката” остало је само ђубре у некада репрезентативним зградама Чаурнице и Машинске радионице. Упркос упозорењима регионалног Завода за заштиту споменика културе са седиштем у Крагујевцу, нико се није позабавио ни угроженом статиком накривљеног димњака, око кога се сваке године на музичком „Арсенал фесту” окупља на хиљаде младих. У јадном стању је и објекат у коме је некада боравио управник Војнотехничког завода.
Према мишљењу крагујевачких грађевинаца, запуштене објекте Војнотехничког завода могло би за месец или два да среди десетак мајстора – дунђера, столара, молера, али се свака локална власт ограђивала од тако „простог решења”, најављујући сваке године још један „велики пројекат”. До овог Сретења немогуће је било шта предузети, можда догодине.
