Прочитај ми чланакРазочаран у отаџбину, пита се само једно - зашто ме је вољена Србија преварила?
Косово је једнострано прогласило независност 2008. године. Радници УНМИК пореске администрације тада су на позив Владе Србије, зарад патриотизма, дали отказе.
FOTO: KLIX.BA / PROMO
Обећана су им нова радна места, али се то никада није десило. Један од радника те превремене институције који и даље чека да Србија испуни своје обећање је Сашко Миленковић (47).
Разочаран у отаџбину, пита се само једно – зашто ме је вољена Србија преварила?
Сашко је један од Скупштине Општине Штрпце (УНМИК) који је након једностраног проглашења независности Косова и Метохије 2008. године, по налогу Владе Републике Србије напустио посао и коме до данашњег дана није решен статус.
Остао је без посла и на рубу егзистенције.
– „Обележен“ сам од стране Албанаца као човек који је против њихове државе, као човек који није хтео да остане да ради у сада Републици Косова, општина Штрпце. Био сам човек који је послушао државу Србију и то званично, писаним документима која су стизала до нас током 2008. године из Владе Републике Србије.
Напуштање посла за овог човека значило је да ће му се живот окренути за 360 степени.
– Можете да замислите какав је мој живот у свим тим околностима. Поред свега од 2008. год. без посла и без примања, а ожењен сам и имам два сина
.У Привременим косовским институцијама и да хоће више никад неће моћи да се запосли.
– Држава Србија ме је преварила, оставила на улици без примања.
Једанаест година ће како је Косово једнострано прогласило независност и како ме је Влада Републике Србије играјући на карту патриотизма натерала да напустим посао у Привременим институцајама Косова и Метохије, обећала ми запослење у Државним институцијама Републике Србије, а потом не само што ме није запослила него ме једноставно заборавила, оставила на улици.
Тешко је кад неко остане без посла и примања, а да буде теже он и даље живи на територији Косова и Метогије, на којима нема шансе да се запосли.
Он је остао, и упркос свему лошем што је тамо доживео.
– Недалеко од моје куће убили су оца и сина. Било је покушаја убистава, а оружани напади на моје село били су чести, као и покушаји паљевина кућа, штала, летине…И после свега тога, никад нисам напустио Косово, и шта сад?
Сашко каже да није искључено да ће „трбухом за крухом“ спас ипак морати да пронађе ван Косова и Метохије, и то све због тога што га је држава Србија – изиграла.
Он објашњава како се све десило, али и шта би било да није послушао државу…
– На позив Владе Републике Србије са својих 36 година напустио сам посао и од тада сам без посла, без плате, без радног стажа… Сада имам 47 година и своје најбоље године сам провео борећи се да решим свој статус. И питам се – зашто? Зашто, зато што сам послушао своју државу… Да нисам послушао своју државу имао би своје радно место као многе моје колеге које нису хтеле да напусте своја радна места, имао би дупло већу плату него што сам је имао када сам напустио своје радно место. Не бих већ 11 година седео код куће без посла, без плате, без динара, без радног стажа и избегао бих сва малтретирања, муке и трошкове у борби да решим свој статус, који како ствари стоје тешко да ће се решити за време док сам жив или бар не у моју корист.
.
Влада Републике Србије је одмах након једностраног проглашења независности Косова и Метохије тј. 21.02.2008. године донела Закључак 05 број 02-812/2008 којим је обавезала Министарство унутрашњих послова, Министарство за Косово и Метохију, Министарство правде, Министарство финансија – Управу царина и Пореску управу, да преузму раднике који су били запослени у Привременим институцијама Косова и Метохије.
Априла 17, 2008. године, Влада Републике Србије донела је Закључак 05 бр.112-1619/2008-002 којим је прецизиран начин преузимања у државне органе Републике Србије лица која су била запослена у Привременим институцијама Косова и Метохије. Наведеним Закључцима обавезано је Министарство за Косово и Метохију да преузме лица која су била запослена у локалној самоуправи Привремених институција Косова и Метохије, а која су напустила посао након једностраног проглашења независности Косова и Метохије.
– Током 2008. године добијали смо Владе Републике Србије и разне друге дописе, да их не набрајам, где су доставили на проверу базу са именима свих радника који су напустили своја радна места, (укупно 368 радника на целом Косову и Метохији), затим тражили су да поднесемо Захтеве за преузимање, што смо и урадили и до данашњег дана нисмо добили одговор. Тражили су разна документа, биографије, дипломе, чак су и тражили да отворимо рачуне у банци. И то смо послали, итд. У то време долазили су разни функционери, политичари.
– Примера ради, маја месеца 2008. године боравио је код нас тадашњи потпредседник Владе Републике Србије, господин Божидар Ђелић (који је и потписник горе наведеног Закључка од 21.02.2008. год.) и у хотелу ,“Нарцис“ је у препуној сали на питање мог колеге „да ли ћемо имати исти статус као и запослени у српској Општини“ његов одговор је био ДА.
– Нема врата на која нисмо закуцали. Обилазили смо разне канцеларије, ишли код разних државних секретара, помоћника министара и других од Грачанице, Косовске Митровице до Београда. Одговор свих у суштини је да стоје иза тога да су обавезни да нас преузму али да у Закључцима Владе Републике Србије не стоји крајњи рок до кад су обавезни да нас преузму. Што је крајње бесмислено, јер конкретно моја мука траје већ 11 година – каже Сашко и додаје да су сва Министарства која су обавезана овим Закључцима Владе Републике Србије испунила своју обавезу, осим Министарства за Косово и Метохију које ни до данашњег дана није испунило своју обавезу.
– Да напоменем само да је Министарство Правде преузело своје раднике још јуна 2008. године. Такође, Министарство унутрашњих послова на основу ових Закључака плаћало је полицајце (Србе) у Косовској Полицијској Служби, а они су носили униформе Републике Косово и плус су примали и плате из Приштине.
– Министарство финансија – Управа царина је преузело службенике из царинске службе УНМИК-а, итд…
– Нама који смо радили у локалној самоуправи, ,,УНМИК, С.О. Штрпце“, који смо по налогу Владе Републике Србије напустили посао и нисмо хтели да се вратимо на своја радна места у сада ,“Република Косово, С.О. Штрпце“, а које је сходно Закључцима Владе Републике Србије обавезно да преузме Министарство за Косово и Метохију, до данашњег дана није решен статус, због чега смо ми заједно са нашим породицама доведени на рубу егзистенције, јер је један део нас већ једанаеста година без икаквих примања.
Сашко сматра да је срамота то што су учинили Србима запосленим у УНМИК-у игравши на карту патриотизма, терајући их да напусте своја радна места у Привременим институцијама Косова и Метохије, а потом никад не испунивши обећање о запослењу у Државним институцијама Републике Србије.
– Једноставно су нас заборавили, оставили на улици, а голгота коју преживљавамо не може се речима описати.
Сашко у свом обраћању закључује да је до брисања нечијих 11 година живота дошло јер је некоме пало на памет да превари невин народ одан држави зарад неких политичких интереса.
– У питању је чиста превара Републике Србије и за то би неко морао да одговара – закључио је он.
Шта ви мислите о животној причи овог човека? Пишите нам у коментарима.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
