ЗАПАДНИ Балкан постаје водећа кријумчарска рута криминалаца, који пљачкају културно благо сиромашних и ратом разорених земаља и продају га на богатом Западу. Ово је закључак експертске Регионалне конференције о борби против трафикинга културне баштине, одржаној недавно у Минхену.
По годишњим приходима, који се процењују на 29 милијарди долара, овај вид организованог криминала је избио на треће место, иза илегалне трговине оружјем и наркотицима. Кријумчари археолошких предмета, икона и осталих уметнина лаицима делују безопасније од „дилера смрти“, али стручњаци истичу да они раде усаглашено.
– Криминалци и терористичке групе раде заједно у овом облику организованог криминала који бележи експоненцијални раст. Трафикинг уметничког блага служи и за прање новца и финансирање тероризма. Све већи број међународних мрежа се бави овим криминалом и оне су опасност за целу Европу – упозорио је Ђенаро Каполуонго, један од лидера ИПА пројекта Европске комисије под називом „Борба против тешких облика криминала на Западном Балкану“.
Стручњаци српског Министарство правде, који су добро упознати са везама криминалаца и терориста, иницирали су конференцију експерата на којој су говорили врхунски светски стручњаци за борбу против трафикинга уметнина. Скуп је реализовала немачка агенција за међународну сарадњу ГИЗ у сарадњи са италијанским Министарством унутрашњих послова.
Место одржавања није одабрано случајно. Минхен је једна од метропола где се сливају реке опљачканог културног блага које је постало монета црног тржишта на коме се археолошки артефакти трампе за оружје. Тржиште кријумчарених уметнина је доживело експлозивни раст после појаве Исламске државе у Ираку, Сирији, Либији и Нигерији. Немачка је због тога увела апсолутни ембарго на увоз и куповину сиријских антиквитета, пооштрила услове трговине из осталих арапских држава и формирала неколико сталних полицијских тимова специјализованих за борбу против трафикинга културне баштине. Криминалци су парирали преусмеравањем кријумчарских рута на Турску и Балкан.
– Раније је највише кријумчарних предмета стизало из Грчке и Италије, а сада рута преко Западног Балкана преузима примат. За само две године забележено је повећање трафикинга од 25 одсто! Бугарски криминалци, некадашњи припадници тајних служби, водећи су у кријумчарењу предмета који долазе преко Турске или се у њој нелегално ископавају, али и фалсификују. Србија је за та културна добра транзитна земља, али је истовремено и држава порекла кријумчарених археолошких предмета, пре свега великих количина античког новца – рекао је за „Новости“ Кристијан Клајн, из Специјалног одељења за уметност у оквиру Државне канцеларије за криминалистичке истраге Баварске.
На глобалном нивоу Србија је најинтересантнија као транзитно подручје којим криминалци преносе најскупоценију робу, благо из опљачканих налазишта, музеја и колекција Сирије, Ирака и Либије. Зато је међу експертима европских полиција, Светске царинске организације и УНОДЦ (јединице УН за борбу против криумчарења наркотика и тешког криминала) на минхенском скупу било најзапаженије излагање Николе Наумовског из Одељења за међународну правну помоћ српског Министарства правде.
Он је представио акцију наших државних органа у пресретању и заплени драгоцених античких новчића и рукописа на армејском језику које је ирачки кријумчар покушао да пренесе у Немачку. Његов извештај је био једини са Западног Балкана у коме су прецизно представљени закони, институције и капацитети за борбу против трафикинга уметнина, за шта је Србија добила похвале представника Светске царинске организације.
– Најважнија тема конференције је размена информација, а следећа по важности је финансијски аспект веза организованог криминала који се бави с трафикингом баштине с трговином наркотицима и финансирањем тероризма. Нажалост, размена информација је слаба, па је и мало истрага. Извештаји о њима су лоши, па је и информисање неадекватно. Све то проузрокује лоше разумевање и недостатак свести о овом важном проблему, а самим тим и недовољно ангажовање на његовом сузбијању – нагласио је археолог др Нил Броди, са Универзитета у Оксфорду, један од водећих светских експерата за откривање и праћење међународних криминалних мрежа.
Иначе, у агенди конференције је као првенствени циљ наведено подизање свести јавности и државних органа о нелегалној трговини културним благом, а као позитиван пример такве праксе је наведено извештавање „Вечерњих новости“ о акцији заплене античких новчића и рукописа, у коме је кључну улогу одиграла обавештајна служба српске царине. Тим примером је потврђен став да је за борбу против кријумчарско-терористичких мрежа неопходна боља размена информација између држава. Иначе, наш лист је једини из Европе који је био на минхенској експертској Конференцији о борби против трафикинга културног блага.
ЕВРОПСКА БРУКА НА КИМ
– ЗАШТИТА културне баштине није укључена у хуманитарне операције због чега често долази до њеног уништавања из религиозних и политичких разлога – нагласио је Едуард Планше, руководилац Јединице за културу у Регионалном бироу Унеска за науку и културу у Европи. – Такво културно чишћење има тешке последице по национални идентитет угрожених народа. Као илустрације за овакве антицивилизацијске злочине приказане су слике исламиста који уништавају споменика у Сирији и Ираку, али не и европска брука – крађа и уништавање српске баштине на КиМ.
МОЋНИЦИ ШТИТЕ КРИМИНАЛЦЕ
ЈЕДНА од најмоћнијих криминално-терористичких хоботница има седиште у Дубаију. Како наводи др Нил Броди, старине опљачкане у Сирији, Ираку и Либији они дистрибуирају ка Немачкој и Шпанији, где се „легализују“ кроз трговину у мањим антикваријатима, а одатле настављају пут ка Лондону где их за астрономске суме у отменим аукцијским кућама купују колекционари, пре свега из САД.
На скупу у Минхену могло се чути да је спрега кријумчара, адвоката, богатих аукцијских кућа и моћних колекционара изузетно јака. Моћници не само што ометају процесуирање откривених случајева, већ и доношење оштријих закона против трафикинга културних добара, чак и када се зна да он служи за финансирање тероризма.
ИСПОД РАДАРА
ЕКСПЕРТ УНОДЦ Факрула Азамов упозорио је на недостатак и слабу размену информација са Западног Балкана.
– Иако и на интернету можемо да видимо предмете који долазе са подручја Западног Балкана, ми немамо законско окружење које омогућава процесуирање криминалаца. Због тога истраге остају често „испод радара“, на ниском локалном нивоу, без разоткривања целих мрежа.







