Прочитај ми чланак
На Балкану постоји много темпираних бомби од Космета, преко југа Србије до Македоније, до Босне и Херцеговине, оцењује бечки дневник „Стандард“.
Ослобађајуће пресуде пред Хашким трибуналом хрватским ратним злочинцима и готово истовремено ослобађање некадашњег косовског „премијера“ Рамуша Харадинаја изазвале су негодовање српске јавности, а неочекивана одлука суда је, наравно, у Хрватској и на Космету поздрављено општом радошћу.
„Стандард“ подсећа да су чак и познати борци за људска права као што су Наташа Кандић у Београду и Жарко Пуховски у Загребу критиковали образложења одлуке суда и услове, пошто је двоје судија жалбене инстанце надгласано од стране три својих колега.
Аустријски лист указује да је на посебну пажњу наишао недавно објављени критички став директора Центра УН за хуманитарни дијалог Дејвид Харланда, који је у чланку у „Њујорк тајмсу“ указао на „селективну правду“.
Уз подсећање на сопствене догодовштине у Босни, Хрватској и на Космету, он је констатовао да су Срби починили многе стравичне ратне злочине, али да нису били једини, и да није исправно и корисно да сада сами сносе одговорност.
Последњих дана постигнути напредак у тешком дијалогу Београда и Приштине не смеју засенити дугорочне политичке последице по веродостојност Хашког трибунала.
Такође, и за историју ратова на простору бивше Југославије важи упозорење историчара Холма Сундхаузена да је окончано време „јасноће“. Он указује да су стари табуи обогаћени новима и да више не постоји много ствари које су сасвим сигурне.
Са данас расположивим изворима и информацијама, у комбинацији са међународним трагањем за починиоцима, настаје један јако једнострана слика.
Паушалне пресуде у вези одговорности за ексцесе насиља не смеју се приписати само једној националној руководећој групи, нити приписати једној нацији, пише „Страндард“.
(Бечки Стандард)
