Прочитај ми чланакСве околне земље, укључујући и Босну и Херцеговину, имале су последњих седам година од 70 до 100 одсто већи привредни раст од Србије, изјавио је у Чачку члан Политичког савета Народне странке Чедомир Антић.
Он је подсетио да је 2012. године брудо друштвени производ Србије износио несшто више од 49 милијарди долара а да је данас он нешто већи од 41 милијарде долара.
(Фото: Јутјуб)
— Кажу да Србија напредује, и то нажалост говоре медији у хору, чак и они који пре 20 година нису служили Милошевићу а данас служе овом његовом политичком наследнику. Међутим, реалност се може показати бројевима. Ми смо имали једно раздобоље од 2001. до 2012. са којим верујем нико од нас није био потпуно ни задовољан, нити га је до краја прихватао, а које је било време неког раста, али тај раст није био довољан. Било је и неких реформи, и ја сам уверен да оне нису биле по мери већине нас. Друго је питање да ли би наше друштво могло да истрпи брже реформе и да ли је већина грђана хтела бар мало брже реформе. У то време, током тих 11 година, без обзира на разне међународне и домаће околности, без обзира на велику светску економску кризу, на кризу европског јединства насталог због пропасти европског устава из 2005. године, без обзира на Хашки трибунал, пропаст заједничке државе са Црном Гором, статус КиМ, постојао је стални и непорециви раст. Могао је да буде бољи, све је могло да буде боље, али он је постојао. Данас је реалност следећа: 2012. године у време свеже свеже економске кризе, бруто национални доходак Србије био је 49 милијарди долара. Данас, када живимо у најбољем од свих светова, вероватно за фамилију Вучић и њихове саучеснике, тај БДП је нешто виши од 41 милијарде долара. Знамо причу о пензијама и да је на тај начин створена минорна уштеда у односу на патњу коју су преживели пензионери, а које је власт поделила и посвађала међусобно. Ми смо дубоко испод површине и човек који тврди да спасава, ову земљу је уништио. Нама је требала власт демократска, нама је требала власт реформска. Околне земље, све до једне, имале су 70 па чак и 100 одсто већи раст у односу на нас — подсетио је Антић.
Према његовим речима, Србија је постала партијска држава, што показује и извештај Европске уније, која подржава актуелну власт да би могла да заврши питање и кризу око КиМ по њеној мери. Када је реч о демократији ми смо на нивоу после 5. октобра, сматра Антић. Он каже да су протести дали резултате, да се власт уплашила, и да су барем на кратко променили понашање, поручујући да је наш народ је слободољубив, и да ће устати против Вучића.
— Када је реч о корупцији ми смо се вратили у Милошевићево време. Живите у граду где видите колико су људи разочарани. Видите колико је тих демократских икона пало у запећак. Међутим, то не значи да не треба да се ујединимо, да те грешке превазиђемо. Кључни проблем Александра Вучића је што ништа није научио. Он је само научио да се камелеонски прикаже другачије. Он се ни за јоту није променио. Ми морамо да се променимо у односу на ДОС из 2000. године. Вама се чини да мало људи подржава опозицију. Демонстрације су почеле због једног ружног инцидента и напада на једног лидера опозиције који није нарочито популаран. Грађани су широм Србије, у броју од стотине хиљада, демонстрирали. То је уплашило овај режим, натерало га је да промени своју политику на неко време, да повећа плате и пензије током протеклих неколико месеци. Подсетићу вас да је пре 5. октобра на улицама било неколико десетина учесника протеста да би 5. октобра дошло 700.000 људи и оборили су Милошевића. Сетимо се и 1999. године када Ђинђић није могао да изведе народ на улице. Наш народ је слободољубив, наш народ ће устати против Вучића. Наш народ ће га оборити када дође за то време — сматра Антић.
Он је рекао да Србији недостаје политичка организација која мора да буде супериорна и која ће имати стручне људе који ће моћи да спороведу програм.
— Морамо да напишемо програм и да створимо велику странку која ће бити спремна да преузме одговорност. Пред нама су велики изазови, пре свега следећи избори. Ако опозиција не изађе јединствено против Вучича тешко чемо моћи да тај тирански режим оборимо. Да ли јединствено? Да ли свако уједењење ваља? Видели смо да нас је папазјанија од ДОС-а тешко ранила кад је дошла на власт. Хоћемо ли бојкотовати изборе ако знамо да неће бити поштени, ако их бојкотујемо шта ћемо после, ако их не бојкотујемо шта ћемо после. Кад једном падне режим, хоћемо ли примати његове бегунце, шта ћемо ако их примимо, како ћемо без њих, хоћемо ли ићи на лустрацију на чему Народна странка инсистира, да извршимо национализацију онога што је крадено, ако будемо радили како то да урадимо поред оваквих судова и поред Европске уније која то не разуме. То су све велике недоумице и велика питања. Око 60.000 људи губимо на годишњем нивоу, људи одлазе из Србије. Спасти Србију можемо једино великим радом и што ћемо коначно изградити опозицију која не може да пропадне ако падне са власти, што се раније дешавало — рекао је Антић.
