Сумња се да је неконтролисана употреба пестицида узрок. Многи пољопривредници у заштити користе недозвољене количине хемијских препарата
УГИНУЋЕ више од 80 милиона пчела које се недавно догодило у Кикинди још се испитује, али много тога указује да је ово масовно тровање последица неконтролисане употребе инсектицида и пестицида. Страдало је 1.668 заједница, свака са по 50.000 пчела, код 35 пчелара. Од лоше употребе пестицида „страдају“ и људи. Честа су тровања пољопривредника који нису добро заштићени када третирају воће и поврће, али и потрошачи којима преседне зелениш „обогаћен“ хемијским препаратима.

foto: flickr
Јавна је тајна да се воће прска више од 15 пута током сезоне. Познато је и да поједино воће и поврће „сазри“ преко ноћи, употребом недозвољеног биљног регулатора – „етрела“. Свакако, о злоупотреби ових препарата, највише се прича када дође до неког тровања. Било људи, било животиња. Све то би требало да среде измене Закона о заштити биља, које предвиђају строжу контролу употребе пестицида, али тек од 2021. године, јер је свима дат рок да се прилагоде новим правилима.
Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије СПОС каже да ће променама Закон о заштити свако ко буде хтео да их користи морати да прође обуку и научи све о болестима.
– Од 2021. године, запослени у пољопривредним апотекама неће смети да продају пестициде у количини коју тражи купац, јер ће количине бити ограничене – каже Живадиновић. – Пестициди су нужно зло које може да се користи на безбедан начин! Ипак, све би било боље да су наши пољопривредници, нарочито мали произвођачи обучени, јер би тако знали да заштите оно што третирају а да никог не отрују. Колико је велико незнање најбоље се види када одете у пољопривредну апотеку и тамо чујете шта се све и колико тражи. А продавци једва чекају да продају. И свима је добро. Наш главни принцип је што више – то боље. Код пестицида то није добро. Биљке треба да се третирају само када је то прописано и тачно да се зна шта се користи.
Он каже да не говори о великим газдинствима и плантажама, јер ту раде стручњаци који знају шта раде.
– Пољопривредни произвођачи често из незнања употребљавају погрешне пестициде у неадекватно време и у не баш добрим дозама – објашњава Милош Богдановић из СПОС. – То, ипак, није оправдање за штету која се тиме наноси, али то незнање доноси лоше последице.
НЕ РАЗЛИКУЈЕМО СЕ ОД ДРУГИХ
УПОТРЕБА пестицида и инсектицида у Србији је на задовољавајућем нивоу, сматра професор Пољопривредног факултета Новица Милетић. Како каже, пољопривредници су сада озбиљнији, а многи од њих иду и на саветовања, па тако нико неће да се упусти у неку производњу а да о томе ништа не зна.
– Србија се не разликује много по употреби пестицида у односу на земље Западне Европе – говори професор Милетић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!







