Прочитај ми чланак
Доктрина Меркел и Леопарди за Саудијску Арабију
Немачка канцеларка Ангела Меркел води посве другачију спољну политику од својих претходника – тако Берлин продаје најсавременију немачку војну технику режимима с веома лошом репутацијом што се тиче заштите људских права.
Немачка је дуги низ година водила једноставну и стриктну спољну политику: државама које су имале озбиљне проблеме по питању поштовања људских права – није продавала оружје. То је била политика, која се није мијењала ни после промене различитих влада, без обзира на то да ли су државу водиле леве или десне коалиције. Није се мењала ни за време канцелара Хелмута Шмита, ни за време Хелмута Кола нити Герхарда Шредера.
Но, по свему судећи немачка канцеларка Ангела Меркел се у вези тог питања одлучила за заокрет и посве другачију спољну политику од својих претходника – тако Берлин продаје најсавременију немачку војну технику режимима с веома лошом репутацијом што се тиче заштите људских права и поштовања међународног права. У Немачкој неки такво напуштање досадашњег курса већ називају Доктрина Меркел.
Да се заиста ради о систематском заокрету, доказује намера да се Саудијској Арабији прода 270 модерних немачких тенкова „леопард (модел 2А7) .. Средином ове године тај број је мултиплициран са 270 на чак 600-800 тенкова.
Према писању немачког недељника Шпигл, то би био „први пример (продаје) тешког наоружања некој арапској држави која је најавила да ће се са својим противницима обрачунати ‘гвозденом руком’, држави која је послала тенкове против демонстраната у суседну земљу и земљи која се на индексу демократије, који саставља лист Ецономист, налази на 160. месту. Спиегел је на продају тенкова режиму у Ријаду упозорио још 11.листопада прошле године.
Продају тенкова Саудијској Арабији је као непримјерен потез оценио и некадашњи немачки министар спољних послова Ханс-Дитрих Геншер, иначе из странке ФДП. Слично размишља и Хорст Телтшчик, својевремено саветник за спољну политику канцелара Хелмута Кола, који је одлуку о продаји немачких тенкова оценио као „апсолутно погрешну“.
Али новац је новац иу време када су највећи и традиционални купци немачког оружја у великим проблемима, као на пример Грчка, службени Берлин очигледно мање важности поклања принципима а више – како да напуни државну касу. Буџетски резови су погодили и немачки Бундесвер, па купце за немачко оружје треба пронаћи и тамо где до сада то није било уобичајено.
Уз то све појединости, везане за тај посао – остају прикривене јавности, захваљујући добро обавјештени, али веома шутљивом представнику за штампу канцеларке Меркел Стефана Зиберта.
Портпарол немачке владе брани продају тенкова Ријаду, јер наводно Саудијска Арабија представља „стуб стабилности у региону“ – иако је добро познато да је та држава један од највећих помагача побуњеника, којима нуди богату финансијску али и војну помоћ у обарању актуелне владе у Сирији. Као аргумент „за“ продају тенкова, немачка влада наводи чињеницу да Израел и САД „немају ништа против“ тог посла.
О детаљима аранжмана се веома мало зна и стога јер је немачко законодавство веома строго, па се казном од пет година затвора прети свакоме од повлашћених, ко би открио било коју појединост о продаји тенкова. Управо зато су и немачки посланици у Бундестагу готово немоћни у супротстављању намерама владе.
У овом случају излазе на видело и „двоструки стандарди“ Западних земаља, које су формално подржавале народе који су рушили „диктаторе“ током „арапског пролећа“, и које су насиље власти против демонстраната чак употријебиле као повод за напад на поједине „режиме“, односно легитмно власти једне државе, попут оног у Либији, док сада дијаметрално супротно поступају у другим примерима, рецимо у Бахреину или Јемену, где су на власти аутократи, али „пријатељски“ настројени према САД-у.
Оружје, којим располаже Саудијска Арабија, отворено је употребљено против демонстраната у суседном Бахреину, у којем се народ буни против властодржаца, које подржава Ријад, док је у Јемену против демонстраната употребљено чак смртоносно израелско муницију.
У Бахреину се налази седиште америчке флоте, а већинско шиитско становништво годинама, без икакве медијске подршке западних медија – пружа отпор аутократском вођству државе.
Можда је и то био разлог да одлуку о продаји тенкова Саудској Арабији критикује чак и католичка црква у Немачкој, а ни други критичари не стишавају глас. „Немачка не би требала продавати оружје регијама које се налазе у ратним кризама, или режимима који крше људска права,“ написао је бискуп Степхан Ацкерман, вођа комисије ‘Justitia et Pax’.
(Адванце)
