Прочитај ми чланак
Бивши амерички званичници, (Мадлин Олбрајт, Весли Кларк и други) враћају се на Космет због уносних послова, ММФ саветује убрзање приватизације.
Након четири године неуспјешних покушаја окупаторска шиптарска влада је одлучила да приватизује 75% најуносније косметске компаније, „Поште и Телекомуникације Косова“ (ПТК).
У почетној фази је било осам понуђача, али је Приштина одбила три понуде због недовољних гаранција. Један од понуђача је био и хрватски Телеком, чија је понуда одбијена 2011. због оптужби за корупцију унутар самог ПТК-а. Очигледно је како Хашим Тачи и његова влада нису хтели приватизирати ПТК у то време из других разлога.
Средином новембра ММФ „саветује“ Тачија да „због ограничене интеграције у глобална финансијска тржишта мора убрзати процес приватизације“. Тај процес би обухватио остале вредне косметске компаније, а то су фирма за дистрибуцију ел.енергије Korporata Energjetike e Kosoves (Кек) и рудник Трепча.
Ова вест сама по себи није интересантна, колико је занимљива листа људи који су заинтересовани за куповину косметских добара. Њујорк Тајмс је, у прекјучерашњем броју, објавио опширан чланак о „потенцијалним“ купцима. То су људи који су имали велику улогу у збивањима на простору бивше Југославије, а поготову у рату на Космету 1999. и агресији НАТО савеза на Србију.
Хашим Тачи је послушао савет „ММФ-а, те одлучио да прода ПТК. Између осталих добио је понуду Albright Capital Managementa (компаније бивше државне секретарке САД-а, за време НАТО агресије, Мадлен Олбрајт К.), те Клинтоновог изасланика за Балкан Џејмса В.Пардева. Сада је Хашим Тачи у шкрипцу, јер обоје бивших америчких дипломата на Космету имају међу Албанцима статус хероја, због „својих заслуга“ у агресији НАТО савеза 1999.г.
Како пише НИТ, на састанку с Џ.В.Пардевом је Тачи објаснио свој тежак положај, јер „било кога да одабере, његових 2.000.000 сународњака ће га сматрати издајицом оног другог“.
Окупаторске власти у Приштини оповргли су да је било ко од бивших дипломата добио посебан третман. „Надам се да ће они на Космету зарадити и да ће Космет имати користи од њихових улагања. Ми неће изабрати ниједну фирму само зато што је америчка“, рекао је заменик министра спољних послова окупатора у Приштини, Селими.
У чланку се даље наводи како су се многи бивши амерички званичници вратили на Космет због уносних послова са рудним богатствима, телекомуникацијама и преузимања енергетског сектора.
Од осталих звучних имена упада у очи оно Веслија Кларка К., пензионисаног генерала и бившег главног команданта НАТО снага у Европи. Управо он је заповедао бомбардовањем 1999., којим је НАТО савез хтео да спречи „хуманитарну катастрофу“ на Космету.
Ту је и Марк Тавларидес, бивши директор Савета за националну безбедност у Клинтоново време, који води „Podesta Group“, која се на Космету бави саветовањем у телекомуникационим пословима и јачањем веза косметских Албанаца и САД-а.
Podesta Group је првобитно основана као Podesta asocijacija (друштво) од Џона Подесте, шефа особља у Белој кући, у другом Клинтоновом мандату. Џ.Подеста је напустио фирму 1993., а она је сада у поседу његовог брата Антониа.
Стејт департмент нема одредбе које би забрањивале бившим дипломатама који су служили у име САД-а у разним земљама, да се у њих због добити враћају. Пентагон, додуше, има закон по коме амерички војни официри по пензионисању имају једногодишњу забрану контактирања своје бивше службе у вези актуелних збивања, те доживотну забрану било каквих контаката с предметима на којима су радили. То није сметало генералу Кларку да се упусти у тржишну утакмицу на Космету.
Он је на то изјавио: „Увредљиво је уопште инсинуирати како би могло бити икаквог сукоба интереса између приватног посла и мојих бивших дужности. Мој посао је легалан, транспарентан и помаже шиптарском народ. Ми ћемо користити ресурсе који нису доносили никакву добит, те да инвестирамо стотине милијарди долара!?. „
Наравно да сви они обећавају светлу будућност, као што стоји у циничној изјави Веслија Кларка: „Становници Космета ће да имају користи од изградње просперитетније економије. Ми ћемо да запослимо људе, да обезбедимо образовање, да повећамо извоз, да помогнемо земљи у изградњи демократије“. Он је сада председник канадске енергетске компаније „Envidity“, која истражује могућност производње синтетичког горива из лигнита, којег на Космету има у изобиљу.
Извршни директор и генерални саветник Албригхт Albright Capital Managementa, Нелсон Оливеира, је изјавио: „Ми смо врло озбиљни понуђачи, гледано правно и етички. Поштујемо увек своје обавезе, како у овој, тако иу осталим потенцијалним инвестицијама и сматрамо како Космету треба транспарентна и добро вођена приватизација“.
Осим приватизације ПТК-а, на Космету је најуноснији инфраструктурни пројекат од окупације Космета добио амерички Бехтел. Аутопут од Приштине до границе са Албанијом Бехтел ће градити заједно са турском компанијом „Енка“. Бехтелу је у склапању уговора помогао Марк Тавларидес, из Podesta Group.
Поједини бивши званичници су изјавили да се осећају нелагодно због свега овог што се дешава. Један од њих је Стивен П. Шук, пензионисани бригадни генерал у америчкој војсци и бивши начелник Главног штаба КФОР-а, НАТО снага на Космету. Шук је изјавио „како се много бивших дипломата враћа и сада раде за свој приватни интерес. То је неукусно, јер једног тренутка сте ту као ослободитељ, а већ следећег покушавате добити уносан посао!“.
Генерал Шук се вратио на Космет како би био приватни саветник ратног злочинца Рамуша Харадинаја, који је прошлог месеца ослобођен оптужби за ратне злочине пред хашким трибуналом. Рекао је да ради за Харадинаја само из вере у његово вођство, те да је његова једина компензација за рад на Космету, плата од 2600 $ месечно!?
Осим генерала Шук занимљиву изјаву за НИТ је дао и Lawrence Lessig, професор права и директор Edmonda J.Safra центра за етику на Харварду. Он је рекао је како појава тих „благајника“ открива право лице ”хуманитарне интервенције” 1999., која је имала за циљ да стане на крај назовимо српски терору над косметским Албанцима, те како ствара „ружну мафијашку слику о САД-у у свету“. Судећи по речима професора Лессинга, присвајање косметских добара од стране бивших америчких званичника је део стратегије Стејт Департмента, разрађене до у детаље пре самог напада на Србију 1999. Године.
Он нам тако говори како су се Албанци, због своје ”велике љубави” према Америци, спремни одрећи свега што поседују, те све богатство и профит препустити својим „ослободиоцима“.
(Адванце)
