Злочин због ког је ухапшен Зоран Пантић, који је годинама био у бекству, догодио се још 1993. године, а језиви детаљи убиства шесточлане породице и даље леде крв у жилама.
Бежећи пред ратним вихором октобра 1993. године, шесточлана муслиманска породица Исић из Теслића привремено уточиште је нашла у хотелу за избеглице у Бијељини. У међувремену, Рахман Исић послао има је папире да иду у Немачку, а Исићи су се уредно јавили Црвеном крсту, а затим полицијској агенцији за депортацију.

Фото: Н.С.
У групи су били Рахманова супруга Белкиса (49), његова деца Кемал (2) и Кемала (4), Рахманова мајка Девла (70) и осамнаестогодишњи брат Мирсад и његова супруга Нермина (16).
У хотелу су, према сиромашним информација које датирају из тог периода, упознали извесног Србина који им је понудио да их његови људи, за новчану надокнаду, пребаце преко Дрине на територију Србије.
Шесточаланој муслиманској породици Исић, смештеној у хотелу избегличком хотелу, обећао је да ће их одвести на територију Србије, што је породица прихватила.
Кобног дана довезли су се камионетом до викендице на обали Дрине у Балатуну, која је била у власништву једног од учесника у злочину, где је група опљачкала Исиће. А онда је започет крвави пир.
Један од убица упуцао је најпре жену. Како је двогодишње дете престрављено призором почело да плаче видевши да мајка пада мртва на земљу, пуцач га је узео у руке, приближио ка себи а затим прислонио цев од пушке на дететов потиљак и – опалио.
Онда је пушку предао Пантићу који је наставио са монструозним убиствима. Убио је Мирсада, његову супругу и онда је узео њихово четворогодишње дете и испалио му хитац у главу. Један од саучесника био је задружен да задржи остале да не побегну. Тела убијених побацали су у Дрину, па су отишли у стан једног од монструма и међу собом поделили плен, наведено је у једном од сведочења репортера Јусуфа Трбића.
Пантић је због овог злодела осуђен на казну затвора од 12 година и десет месеци. Побегао је из Окружног затвора у Бијељини октобра 1995. године, након што му је у посету дошла сестра из Швајцарске. Изашао је са њом у шетњу и више се није вратио.
Украо идентитет свог брата
У бекству је провео 24 године, скривајући се иза идентитета свог брата. Чак се и оженио у Швајцарској и преузео презиме своје нове жене. Ипак, то није заварало истражитеље који су Пантића тражили више од две деценије.
– Он је преузео идентитет свог брата, односно поседовао је лична документа на његово име – Далибор Пантић, оженио се под тим именом и представљао као држављанин Србије – истакла је начелник Одељења за односе са јавношћу МУП-а Српске Мирна Миљановићраније за агенцију СРНА.
Према њеним речима, на основу информација полицијских службеника Управе криминалистичке полиције МУП-а РС о месту и тачној адреси становања траженог, надлежни органи Швајцарске су ухапсили бегунца и коначно га привели правди.
Жели поновно суђење
Портал Нови глас инфо пренео је након Пантићевог изручења изјаву адвоката Миодрага Стојановића који је казао да Пантић намерава да покрене обнову поступка.
– Пантић намерава да поднесе захтев за обнову процеса, тврдећи да није учествовао у том убиству и да је то признао под батинама, те да тражи да му се у обновљеном поступку омогући да каже своје мишљење – изјавио је адвокат.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 22, 2019







