Новинар Дојче велеа Немања Рујевић изјавио је за Н1 да је оцена Одбора за професионану етику Унивезитета у Београду да је докторат министра финансија Синише Малог плагијат, у Немачкој пропраћена кроз пар краћих вести, али да се током пет година саге о докторату Малог, о Србији писало као о земљи купљених диплома.

Додао је да је изазовно публици у Немачкој, Аустрији и Швајцарској показати како људи у српској власти негирају очигледно, па чак и цртају мете онима који су на плагијат указали.
Подсетио је на случајеве плагијата политичара у Немачкој: бившег министра Карла Теодора цу Гутенберга и бивше министарке образовања Анет Шаван, који су због академске нечаститости поднели оставке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 27, 2019
Цу Гутенберг је, истакао је Рујевић, те 2011. године био „звезда у успону“, али је у фебруару те године низ научника и новинара указао да је у свом докторату преузимао пасусе других аутора, без цитирања.
„Прва сазњања објављена су 16. фебруара 2011. Истог дана Цу Гутенберг одбацује оптужбе, два дана касније признаје да има грешака, три дана касније моли универзитет да му одузму докторат, седам дана касније ментор је признао пропусте, и три дана касније Цу Гутенберг је поднео оставку и извинио се“, илустровао је Рујевић колико је врзо решен тај случај.
Подсетио је и да је Ангела Меркел у првој реакцији рекла да Цу Гутенберга није именовала на место министра као научника или доктора, већ да јој је било „важно како ради као савезни министар одбране, а ради одлично“.
Таква реакција, приметио је Рујевић, може се поредити са скорашњим изјавама српских званичника о Малом, али је Меркел те 2011. увидела да такве изјаве у немачкој јавности не пролазе добро, те је, када је њена министарка Анете Шаван 2013. године одлазила са функције због плагијата, рекла да тешка срца прихвата њену оставку.
„Видећемо да ли ће и Вучић тешка срца да склони неке министре“, закључио је Рујевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 26, 2019







