Прочитај ми чланакПосланици у Скупштини Србије ускоро би могли да разматрају предлог да се старосна граница за гласање на изборима снизи са 18 на 16 година, а измену закона иницирао је председник Зелене странке Горан Чабради. Предлагач сматра да младим људима већ са 16 година треба дати могућност да бирају, позивајући се на корпус права који старији малолетници већ имају, као и на примере добре праксе из европских држава у којима су право да бирају добили и шеснаестогодишњаци.
Образлажући предлог, Чабради је изнео тврдње да су данас млади људи политички свеснији и боље информисани под утицајем медија и нарочито друштвених мрежа. Посланик Зелене странке подсећа да је закон у Србији већ препознао радну способност младих тако што им је дао могућност да заснују радни однос са 15 година, додајући да су српски држављани старији од 16 година у обавези да имају личну карту, као и да могу да закључе брак уз дозволу суда.
Прва држава која је старосну границу за излазак на биралишта спустила испод 18 година била је Никарагва, која је активно бирачко право младима са навршених 16 година живота дала још 1984. године. Њеним стопама четири године касније пошао је и Бразил, док је у Европи “ногу повукла“ Естонија. Листу земаља које су право гласа дале и млађима од 18 година допуниле су Канада, Нови Зеланд, Аргентина, као и 19 држава у Сједињеним Америчким Државама. Швајцарска и Немачка спустиле су старосну границу за гласање на локалним изборима на 16 година, док је Аустрија, као прва земља у Европској унији, младима који су напунили 16 година омогућила да гласају на изборима на свим нивоима.
Спасојевић: Занимљива идеја, али није прави тренутак
Доцент на Факултету политичких наука у Београду Душан Спасојевић идеју да се старосна граница за гласање спусти на 16 година оцењује као занимљиву, али наглашава да је “донекле бесмислено расправљати о ширењу права гласа у ситуацији када смо изгубили базичне демократске елементе“.
“У неком ширем или другачијем контексту, када бисмо испуњавали минималне демократске стандарде, могло би се причати о томе јер постоји одређени број земаља који је већ усвојио такве иницијативе. Препозната је чињеница да млади сада раније сазревају и да су укљученији у политички живот него пре тридесет или педесет година. Међутим, то треба радити постепено, тако што би им се најпре дало право да гласају на локалним изборима, а затим у неком средњорочном процесу и на националном нивоу“, истакао је Спасојевић у разговору за Н1.
Одговарајући на питање колики би био утицај усвајања Чабрадијевог предлога на политички живот у Србији, Спасојевић каже да би спуштање доње старосне границе за активно бирачко право на 16 година омогућило једном броју младих да раније уђу у политику, прецизирајући да је реч углавном о симпатизерима идеолошки профилисанијих странака.
“Извесно је да се на политичкој сцени у Србији не би много тога променило, изузев што би нешто више од осталих профитирале партије које су популарније међу младима, као што су Двери, или рецимо Бели Прелетачевић са последњих председничких избора. У одређеној мери дошло би до подизања свести о политици и веће партиципације младих у политичком животу, али не можемо прецизно рећи колико, јер нису рађена озбиљнија истраживања на ту тему“, истиче саговорник Н1 и додаје да би након неколико изборних циклуса несумњиво дошло до повећане излазности у кохорти између 20 и 25 година, јер би они раније стекли изборну рутину него што је то случај сада.
Као потенцијално негативну страну усвајања предлога, Спасојевић види могућност да један део младих и потпуно незаинтересованих за политику уђе у неку врсту клијентелистичких односа са владајућом странком. У том смислу, каже наш саговорник, нема јасне дистинкције као деведесетих година прошлог века, када се знало да су они који први пут гласају или ће тек гласати изузетно опозиционо настројени.
Недељков: Немогуће без промене Устава
Да је идеја о увођењу права гласа за млађе од 18 година интересантна сматра и програмски директор Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) Раша Недељков, али наглашава да је то са правне стране немогуће док се не промени Устав Србије.
“Највиши правни акт прописује старосну границу за активно и пасивно бирачко, а то је 18 година. Дакле, усвајању измена закона морало би да претходи референдумско изјашњавање бирача о промени Устава. Уколико занемаримо правни аспект, сама идеја се чини веома занимљивом. Видимо то као тему за јавну расправу до које би могло да дође након избора, приликом најављене дебате о унапређењу изборних услова и, надамо се, реформи изборног законодавства“, каже Недељков за Н1.
Он најављује да ће ЦРТА ускоро изаћи у јавност са предлогом централног изборног закона, који ће регулисати правну материју у свим сегментима изборног процеса.
“Наш став је да би требало да се отвори јавна расправа о целокупном изборном законодавству, која би обухватила и тај предлог. Верујемо да би се у склопу дискусије о увођењу бирачког права за старије малолетнике отворило и питање политичке едукације младих, која је тренутно у запећку кад је реч о образовном систему“, истиче Недељков.
Према његовим речима, треба проналазити све могуће начине који подстичу младе да преузимају одговорност за своју будућност, а ранији излазак на изборе може да буде добар корак у том смеру.
“Активно изборно право за млађе од 18 година могло би да покрене низ позитивних промена у нашем друштву, али мислим да је за то потребна много дубља дискусија, уз укључивање представника различитих струка. То дефинитивно није нешто што се мења једним амандманом, већ мора бити резултат знатно шире програмске платформе“, наглашава саговорник Н1, који сматра да друштво има обавезу да се озбиљно бави изборним законодавством, у оквиру кога апсолутно постоји простор да већи број младих, уз претходну припрему, буде укључен у политички живот.
Недељков упозорава и на могуће негативне аспекте спуштања старосне границе за гласање, јер може доћи, како каже, до манипулације тим бирачима.
“Постоји потенцијални ризик да најмлађи бирачи постану лак изборни плен за странке. Мене би зато уплашило да се таква одлука донесе пред наступајуће изборе, јер препознајем интерес владајуће коалиције да у случају бојкота дела опозиције и на тај начин повећа излазност на биралишта“, закључује Недељков.
