Београдски глас – Кад би се судило по оној старој мудрости: чега се паметан стиди тим се будала поноси, паметни би достојанствено ћутали, а будале ба понекад ућутале. Али ова изрека се не прима у политици, па смо пред крај године сазнали славан податак да је СНС најбројнија странка у Европи! И тако бацили у сенку и једну СДУ, која у Немачкој постоји век и по, надмашивши је за скоро 300.000 чланова!
Али комбиновање бројки и суперлатива, потковани неистинама и пропагандним импровизацијама, постали су опсесивна дневна потреба Врховног Стручњака. И шта смо добили у том манијакалном и неконтролисаном омасовљавању напредних радикала? Благо речено – хаос, и лудило које се свакодневно рефлектује на стање у држави.

Осим незадовољених старих радикала и прелетача из свих осталих странака, у СНС се већ годинама убрзано сливају којекакви пробисвети, сумњивци, крупнији и ситнији криминалци, људи без радног искуства, необразовани, силоватељи, пиромани, умно болесни… Увезују се напредњачке фирме с буџетским новцем, омасовљавају ботовске фаланге, негују везе страначких функционера и осуђиваних мафијаша… Шта је заједнички именитељ њиховог партијског ангажмана? Интерес. Некима је намера да сачувају богатство, некима да га што пре стекну, другима је тек прилика да се домогну функције или било каквог посла, трећима шанса да сакрију криминалне радње и избегну апс, а много је оних који се уписују по инерцији жељно очекујући благодети од свог политичког избора. Страшно је кад странка своју снагу базира само на бројности. Да ли то личи на Немачку тридесетих…?
„Прво да проверимо ко од повереника нема посао, јер смо рекли да су они приоритет приоритета. Друго, ко од одборника нема посао, да се испоштује круг људи који увек пуни аутобусе и сакупља чланарине, па ћемо сагледавати и друге активисте, јер не сме да буде незадовољства међу нама пре свега“, пише у поруци функционера Месног одбора СНС-а нишке Медијане. Заиста подстицајна порука уочи избора.
Врховни Стручњак као мантру, једном годишње, нарочито уочи избора, као што је то учинио и пре неки дан, подврискује:
„Хоћу да постигнем чишћење СНС-а на локалу, који ће морати да се понашају одговорно…“ Чекај, човече, ко је овде луд?! Прво странку омасовљаваш олошем, па ћеш као да је чистиш. Или ове као претње треба само да подигну ниво борбене готовости и спремност да се за странку уради све што се тражи. Ако треба, а требаће, да се истребе неистомишљеници.
Једино што је извесно у овој накарадној и болесној причи јесте – њен крај ће се десити оног тренутка кад напредни радикали остану сами, без Врховног Стручњака и страха од њега који их, уз лични интерес, једино држи на окупу. Све ће нестати као мехур прљаве сапунице.







