Прочитај ми чланакЖивоти, које је од децембра 2019. до данас однео коронавирус, подлегли су болести оног тренутка када им се увукла у плућа. На питање шта се то дешава са нашим плућима када их нападне ЦОВИД-19, одговара пулмолог Џон Вилсон. Он објашњава како ова зараза од асимптоматичне, у кратком року стигне до тешке болести која подразумева смртоносну пнеумонију (упалу плућа).
Крајем 2019. појавиле су се приче у светским медијима о људима који су умрли од тешке упале плућа, која је настала са непознатим узроком. Убрзо се, наиме, открио узрок. Био је то вирус ЦОВИД-19, сада познат као коронавирус, тешки акутни респираторни синдром (Сарс-ЦоВ-2).
Пресс-служба Департамента здравоохранения города Москвы
Недавно је и Светска здравствена организација (СЗО) прогласила пандемију ове болести, иако још увек већина људи која се зарази прође са благим симптомима, сличним грипу.
У СЗО кажу да се око 80 одсто људи са Цовид-19 опоравља без потребе за специјалним лечењем. Само једна од шест особа озбиљно се разболи „и развије отежано дисање“.
Па како се онда Цовид-19 развија у озбиљну болест са упалом плућа и шта то чини нашим плућима и остатку нашег организма?
Гуардиан Аустралиа разговарао је са пулмологом, професором Џоном Вилсоном, председником Краљевског аустралијског медицинског колеџа.
Он каже да су скоро све озбиљне последице Цовид-19 карактеристичне за тешку пнеумонију.
“Људи који се заразе вирусом Цовид-19 могу се сврстати у четири категорије:
Најмање озбиљни су они који су „клинички“ и који немају симптоме.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 23, 2020
Следе они који добију инфекцију у горњим дисајним путевима, што, каже Вилсон, “значи да особа има температуру и кашаљ и можда блаже симптоме попут главобоље или коњуктивитиса. Људи са слабијим симптомима још увек могу да пренесу вирус, али га можда нису свесни.“
Највећа група су они који су позитивни на Цовид-19 и који развијају исте симптоме налик грипу.
Четврта група развија тешку болест – пнеумонију.
„У Вухану се показало да је од оних који су позитивно тестирани и који су затражили лекарску помоћ, отприлике шест одсто имало озбиљну болест“ каже професор.
У СЗО тврде да ће старије особе и људи са проблемима попут високог крвног притиска, срчаним и плућним проблемима или дијабетесом вероватније развити ове озбиљне болести.
Како се развија пнеумонија?
Када људи са Цовид-19 почну да кашљу и добију повишену температуру, Вилсон објашњава да то долази као последица инфекције која допире до респираторног стабла, односно ваздушних пролаза који спроводе ваздух из спољног света у плућа.
„Облога респираторног стабла постаје оштећена, проузрокујући упалу. То са своје стране иритира живце у слузници дисајних путева. Само мрља прашине може подстаћи кашаљ. Ако се ово погорша, оно пролази кроз облоге дисајног пута и прелази се на јединице за размену гаса, које се налазе на крају пролаза за ваздух. Ако се заразе, реагују изливањем упалних материја у ваздушне врећице које се налазе на дну наших плућа.“
Ако се те ваздушне врећице упале, Вилсон наводи да то изазива „изливање упалног материјала (течности и запаљенских ћелија] у плућа, а човек добија упалу плућа“.
Професор објашњава да плућа која се напуне упалним материјалом не могу да допреме довољно кисеоника у крвоток, односно смањују способност тела да преузме кисеоник и да се ослободи угљен-диоксида.
“То је уобичајени узрок смрти са тешком пнеумонијом”, каже он.
Његова колегиница, професорка Кристин Џенкинс, председница у Фондацији за борбу против болести плућа Аустралије, рекла је за Гуардиан Аустралиа:
„На жалост, до сада немамо ништа што би могло спречити људе да добију Цовид-19 и упалу плућа. Испробавају се у свету разне врсте лекова и надамо се да ћемо открити да постоје различите комбинације вирусних и антивирусних лекова који би могли бити ефикасни. Тренутно не постоји успостављен третман осим подржавајућег лечења, што је оно што дајемо људима на интензивној нези. Одржавамо им висок ниво кисеоника све док плућа не почну нормално да им функционишу док се не опораве.”
Међутим, професор Вилсон наглашава да су пацијенти са вирусном пнеумонијом изложени ризику од развоја секундарних инфекција, који се такође лече антивирусним лековима и антибиотицима.
„У неким ситуацијама то није довољно“, каже он. “Деси се да упала плућа нестане, али пацијент не преживи.”
Како се ова врста пнеумоније “Цовид-19” разликује од уобичајене упале плућа?
Џенкинс каже да се Цовид-19 пнеумонија разликује од других случајева упале плућа због којих су људи раније хоспитализовани.
„Већина врста упале плућа за које знамо и због којих примамо људе у болницу су бактеријске и оне реагују на антибиотик.”
Вилсон каже да постоје докази да пнеумонија изазвана Цовид-19 може бити посебно тешка.
“Случајеви коронавирусне пнеумоније имају тенденцију да погађају цела плућа, уместо само мале делове. Једном када имамо инфекцију у плућима, па још ако укључује ваздушне врећице, одбрамбена реакција тела је да прво покуша да уништи вирус и ограничи његову репликацију.“
Ипак, Вилсон тврди да овај “механизам првог реаговања” може бити ослабљен у неким групама, укључујући људе са срчаним и плућним болестима, дијабетесом и старије особе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 24, 2020
Људима старијим од 65 година, каже проф. Џенкинс прети ризик од упале плућа, као и људима са медицинским стањима као што су дијабетес, рак или хронична болест која погађа плућа, срце, бубреге или јетру, пушачи, аутохтони Аустралијанци и бебе узраста од 12 месеци и млађих.
„Старост је главни фактор ризика од смрти од упале плућа. Пнеумонија је увек озбиљна за старију особу и некада је била један од главних узрока смрти код старијих. Важно је запамтити да се без обзира колико сте здрави и активни, ризик од добијања упале плућа повећава се са годинама. То је зато што наш имуни систем природно слаби с годинама, што отежава борбу против наших инфекција и болести. ”
