Не би то нико од конкуренције да призна, али је једина истина, пре жреба за ЕП 2013. Срцем и душом уз националну селекцију – каже селектор кошаркашке репрезентације

Најтеже је неке ствари признати својој маленкости, а још је нереалније очекивати да се то учини јавно, упркос богатом животном искуству. Зато не очекујте да би се Душан Ивковић преварио и констатовао да би најрадије пожелео да су 2012. „појели скакавци”. Да нестане из хронолошког записа, ето, као да се није ни десила. И, трофејни кошаркашки учитељ силних генерација, уздуж и попреко Европе, једног дана, када буде рекапитулирао „пређено градиво”, можда „испусти” годину, која је могла, у новијој историји, поготово, српског, баскета, да завије у црно.

Није тешко погодити да су иницијални окидач квалификације мушке репрезентације за ЕШ, које су, како су се ређали (не)очекивани порази, биле жица, небу под облаке, по којој балансирају најбољи што Србија има у датом тренутку. А када се некако не изгуби равнотежа и стигне до „сигурне” стране, склони смо да сметнемо с ума све муке и дрхтања до последње утакмице. Али, селектору тако нешто не пада на памет, сигурно не док се активно бави националном селекцијом.

– Не сме да се заборави! То би било равно измицању тепиха испод сопствених ногу. Највећа грешка. Репрезентативни кандидати морају такве грешке, које нису скупо плаћене, да држе у глави. Таман посла да се поуке не извуку, то би било равно неуспеху у квалификацијама за велико такмичење. Обичан свет, навијачи, можда могу да забораве, логично је да опросте, али ми, који смо професионално у теми, недопустиво је – каже Ивковић за „Спорт“, тоном који не дозвољава ни помисао на било какво негирање.

Врхунски професионалац, строг, прво према себи, али и сарадницима, и у наставку ће сасути у лице:

– Да није било проблема са повредама, па да смо на ЕШ 2011. обезбедили учешће на (пред)олимпијском турниру, то би био дебакл, ако би се пружиле партије као током квалификација. И то би требало имати у глави, не заборавити да би се имала комплетна слика, био максимално реалан.

Не чекајући, тако једноставно, али и тако тешко питање ”зашто”, селектор, који у радном клупско- репрезентативном картону има све осим олимпијског злата, каже:

– Без жеље да тражим алиби, али да би се имала објективна слика, сигурно да је репрезентација могла и морала да одигра боље у тим „фамозним” квалификацијама. Никада нисам бежао од одговорности, а моја је прва, то сам рекао и док смо били „врући” од свега, а и сада ћу да поновим. Али, не сме да се заборави ни труд репрезентативаца, а није мали и, не само лета које је прохујало. То ниједног трена није било спорно, као ни мотивација, а тако је од 2008. када сам се прихватио посла селектора Србије.

Квалификације су попут ноћне море, и када све покрију „сњегови, рузмарин и шаш”, не дају мира. Ивковић покушавајући да открије „гадног зеца у грму”, по ко зна који пут врти филм, причао као за себе.

– Победа на екс – ју турниру није била објективно огледало, јер смо добили Словенију, која није имала потребу да наступи са набољим играчима, као домаћин ЕШ ове године. Или селекција Бих, која је таква, каква је, па све до избора ривала током припремног периода (Летонија, Украјина)…Није користило на прави начин да се опазе слабости. А неспорни таленат је долазио до изражаја само у најмањим фазама, без континуитета игре, а тиме и резултата- спустио је завесу на квалификације Душан Ивковић.

Једна мука прође, а искушење континенталног шампионата, без обзира на календар (4- 22. септембар), са првим даном 2013. креће да удара…

– Рано је да се прича, али, верујте ми, многи су Бога молили, пре жреба за ЕШ у Словенији, да не извуку Србију. Нема шансе да би признали, али, верујте ми, то је тако. Иако смо ми били у „неважном” шестом шеширу…Ето, вероватно је некима лакнуло што су у првој фази избегли Србију, која се „провукла” кроз квалификације. Желим то да кажем, јер је то тако. Али, немамо ми времена да се тиме бавимо, нити потребе, нас очекује велики посао.

Србија „мора” да избори визу за СП у Шпанији 2014, а то је, најмање седмо место, под претпоставком да „велика” Шпанија не направи скандалозни пласман…

– Уместо директног одговора, даћу само један пример. Да ли неко ко иоле прати кошаркашка збивања мисли да је Русија исто са и без Кириљенка, толико за почетак. Или нешто још ближе првој фази ЕШ у Словенији и нашој групи (Литванија, Летонија, Македонија, Бих, Црна Гора). Вучевић и Пековић, у црногорској селекцији праве велику разлику. Знате, лако је направити подвиг у квалификацијама, а ЕП је нешто друго, један меч… Али, не бих сада да причам о томе.

Да ли је лакше причати о сопственом потенцијалу?

Има ли помака у издањима наших интернационалца у односу на период од пре годину дана?

– Нема. То је нека врста „феномена”, све оно што се дешава са великим бројем репрезентативних кандидата. Једноставно, нису издржали односно изборили се за професионални статус у иностраним клубовима. Онда се поставља питање, како су могли да одиграју врхунски у националном дресу, а да њихови клупски тренери нису знали да их искористе. Тешко је очекивати да експлодирају у репрезентацији, када изостану сезонске партије у клубовима.

Докле ће трајати ваш селекторски ангажман на клупи Србије, да ли је ЕШ у Словенији растанак?

– Природно је да, за почетак, направимо стручни штаб на дуге стазе, то је озбиљан посао. А не да два дана, пре почетка припрема, останем без првих сарадника. Да се разумемо, све своје сараднике, које пажљиво бирам, подржавам максимално, дајем препоруке, ако је потребно, за њихове будуће клубове, јер разумем професионалне изазове, живот… Али, и репрезентација тражи максимум за максималне резултате. И, не заборавите, моје срце и душа су увек уз Србију, а дата реч светиња. Никада нисам причао, па нећу ни сада, ко је све са мном причао, долазио у Београд, да се прихватим другог посла – индиректно је одговорио селектор Србије Душан Ивковић.

СЛОВО О КАНДИДАТИМА
– Јасно је да неки играчи не желе да играју за репрезентацију, нема потребе да их именујемо, нити да улазимо у исте проблеме. Нећу дозволити да се понови ситуација од прошле године када смо у ходу „прекрајали” списак. У фокусу су они који су све ове године носили репрезентативни „терет”, млади, али ради континуитета и стабилности, нећу сигурно заборавити и неке искусне- између редова најављује изненађење Дуда Ивковић.

ПОСМАТРАЊЕ ИГРАЧКОГ КАДРА
Званичници руске федерације су већ контактирали Кириљенка, који ће одлуку о игрању на ЕШ у Словенији, донети после НБА ол стара.

– Фебруар и март су оптимални период да се почне са интезивним контактима и „надгледањем” форме кандидата, поготово што се, непосредно пре тод периода, могу десити откази по клубовима… радује ме што је Урош Трипковић, из Ваљадолида прешао у евролигаша Фенербахче. Или опоравак Новице Величковића, са којим сам у контакту…

РЕЧ О ВЕЧИТИМ РИВАЛИМА
– Црвена звезда је направила стабилан и искусан састав, са веома коректним Нелсоном. Екипа спремна да нападне врх. Из националних интереса ми је жао што партизан није издржао и прошао у евролигашких ТОП 16. То би много значило младим, перспективним играчимна.

(Новости)

Ознаке: Душан Ивковић, новогодишње жеље, претходна година, селектор кошаркашеке репрезентације Србије